Danas su Duhovi: Silazak Svetog Duha na apostole i rođendan crkve

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Silaska Svetog Duha na apostole, koji se slavi pedeseti dan po Vaskrsu.

Ovaj praznik poznat je i kao Duhovi, Pedesetnica ili Trojice i uvek se obeležava deseti dan po Vaznesenju Gospodnjem, smatra se rođendanom Crkve.

Srpska pravoslavna crkva proslavlja Duhove i kao jedan od najvećih događaja u hrišćanstvu, zabležen u Četvorojevanđelju.

Smatra se da su, posle događaja u Jerusalimu, apostole božanskom silom nadahnuo Duh Sveti koji se, kako je zapisano, u obliku plamenih jezika spustio na glave Hristovih učenika, koji su od tada govorili različitim jezicima.

Na Duhove je Hristos ispunio obećanje koje je dao učenicima na dan Vaznesenja kada im je poručio da sa Tavora krenu u Jerusalim i tu sačekaju dok im se ne javi Duh Sveti koji će ih krstiti - ali ne vodom, kako je krštavao Jovan Krstitelj, već ognjem božanskim koji će im dati snagu da svim narodima na njihovim jezicima propovedaju Jevanđelje.

U deseti dan po Spasovdanu, kako je zapisano, začula se huka nalik na snažnu oluju iznad doma dvanaestorice apostola, pojavila se Presveta Bogorodica i narod je ugledao jaku svetlost i plamene jezike kako se spuštaju na glave Hristovih učenika.

Apostoli, iako ljudi iz naroda i ne mnogo učeni, dobili su znanje svih jezika koje do tada nisu govorili i snagu da dovrše delo Gospodnje za spas čovečanstva.

Prema jevanđeljskom predanju, okupljenom narodu prvo se obratio sveti apostol Petar i pozvao ga na pokajanje i krštenje. Kršteno je, kako kaže predanje, tri i po hiljade duša čime su stvoreni temelji crkve koja traje već treći milenijum.

Duhovi se kao i Vaskrs i Božić slave tri dana, pa su u crkvenom kalendaru crvenim slovom obeleženi i Duhovski ponedeljak i Duhovski utorak.

Trava u hramovima

Za ovaj veliki praznik vezuju se mnogi običaji, a u pravoslavne hramove unosi se trava u vreme praznične Liturgije i od nje se pletu venci koji se čuvaju u domovima do sledećih Duhova, pored ikona i kandila.

Pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem. Ovaj običaj potiče još od prvih hrišćana, koji su ga pak preuzeli od Jevreja. Jevreji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće grančicama, zelenilom, travom i cvećem.

To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira.

Svetom Duhu verni upućuju svakodnevnu molitvu, priziva se pri krunisanju vladara, svim rukopolaganjima, na početku arhijerejskih sabora, na krštenju u crkvi...

U mnogim mestima Šumadije i u drugim krajevima Srbije, kao i među Srbima u rasejanju, tog dana prolazila je povorka krstonoša. U pojedinim mestima litija iz hrama ide i danas do polja i vinograda. Oni su i esnafska slava trgovaca.

Muškarci daruju devojke za ženidbu

Po narodnom običajnom kalendaru, Duhovski ponedeljak dobar je dan za početak poslova. Ne radi se jedino po njivama koje su blizu vode. Deci se brani kupanje u rekama, izbegava se prelaženje mostova.

Veruje se, naime, da će one devojke koje se umiju vodom, u kojoj je stajalo cveće od kojeg se pletu venčići, preko cele godine imaće čisto i belo lice.

Sa druge strane, muškarci koje devojke budu darivale venčićem, prema narodnom verovanju u istočnoj Srbiji, godinu će završiti kao mladoženje.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije proglasilo je Duhove za dan MUP-a i Dan policije, koji se obežava u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska žandarmerija 15. juna, na Duhove (Trojice), odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana tokom turskog bombardovanja Beograda.