Gojaznost je jedan od najučestalijih zdravstvenih problema današnjice sa kojim se bori, prema statistici globalne naučnog medicinskog portala Lanset, bori više od milijardu stanovnika Zemlje. Podaci su alarmantni, a posledice nesagledive - od porasta učestalosti aksioznosti i drugih problema sa mentalnim zdravljem, pa sve do kraćeg životnog veka.
Nisu samo ishrana i način života "krivi" za višak kilograma, malo su i geni
Međutim, iako način ishrane i sedentarni stil života imaju ogroman uticaj na opšte stanje organizma, a samim tim i verovatnoću razvoja gojaznosti i drugih, pratećih zdravstvenih stanja, naučnici tvrde da postoji još jedan "krivac". U pitanju je gen SMIM1 koji je odgovoran za sagorevanje masnih naslaga, a koji kod određenog dela populacije jednostavno ne radi svoj posao.
Zbog greške u radu ovog gena, koja je prisutna kod ljudi sa retkom krvnom grupom vel-negativna, telo ne uspeva da se izbori sa viškom kilograma, zbog čega se telesna masa povećava čak i pored zdravog načina života. Žene mogu da dobiju i do 5 kilograma više, dok su muškarci "osuđeni" na oko dva i po neželjena kilograma. Ovo stanje pogađa oko 1 od 5.000 stanovnika, prenosi portal Dejli Mejl.
Ima li leka za višak kilograma nastalih greškom u radu gena
Kada je reč o lečenju ovakvog vida gojaznosti, naučnici su poprilično optimistični. Po njihovom mišljenju, jeftin a učinkovit medikament koji bi regulisao rad tiroine žlezde bi bio spas, jer bi se tako nadomestio i nepravilan rad SMIM1 gena koji je okidač za gojaznost kod ove grupe ljudi.
"Nadamo se da će klinička ispitivanja otkriti u kojoj meri bi lek za tiroidnu žlezdu doprineo opštem boljitku ovih ljudi", naveo je profesor ćelijske biologije Matia Frotini u intervjuu za Dejli Mejl. "Naše otkriće pokazuje koliko je značajno istražiti uticaj genetike na gojaznost", dodao je on.