Utvrđeno je da veoma toplo vreme može dovesti do nižih rezultata na testovima iz matematike, većim stopama agresije (od lošeg ponašanja do čak nasilnog kriminala), a sada je otkriveno da može da utiče i na to kako ljudi govore.
Političari imaju tendenciju da koriste kraće reči u govorima kada je temperatura napolju 24 stepeni Celzijusa ili više, prema studiji objavljenoj u časopisu "Aj Sajens (iScience)" u četvrtak. Hladni dani nisu proizveli isti efekat.
U analizi je sagledano 7 miliona govora u osam zemalja - SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, Austriji, Holandiji, Novom Zelandu, Danskoj, Španiji i Nemačkoj. Govori su mereni korišćenjem testova čitljivosti, koji procenjuju koliko je tekst težak za razumevanje na osnovu dužine reči i rečenica, a bili su upoređeni sa prosečnom temperaturom na dan kada su održani.
U danima toplijim od 27 stepeni Celzijusa, jednostavniji jezik koji su koristili političari bio je ekvivalentan gubitku pola meseca obrazovanja. Ovaj rezultat je verovatno potcenjen, rekli su autori, pošto je studija pokušala da "razdvoji uticaj toplote od svih drugih mogućih zbunjujućih faktora".
Gledajući samo podatke iz Nemačke, istraživači su otkrili da je efekat uporediv sa četvoromesečnim smanjenjem obrazovanja.
Studija je takođe pokazala da su odrasli stariji od 57 godina osetljiviji na toplotu, jer su temperature već od 25 stepeni bile povezane sa promenama u njihovom govoru. Vrućina je posebno opasna za starije osobe, koje se teže hlade zbog slabije cirkulacije i propadanja znojnih žlezda.
Interesantno je da, za razliku od postova na društvenim mrežama, govori se obično pripremaju unapred, što čini odluku političara da koriste manje složen jezik kada su vrući dani još više iznenađujućom. Istraživači tvrde da bi psihološki efekti toplote mogli "uticati na govornika da pojednostavi govor ili odstupi od pripremljenih napomena, zbog narušene kognitivne funkcije i udobnosti".
Druge studije podržavaju ideju da toplota može pogoršati vaše raspoloženje, pa tako da utiče na naše reči. Prethodno je otkriveno i da ljudi češće koriste govor mržnje tokom ekstremnih vrućina, prema analizi američkih objava na društvenim mrežama iz 2022. godine. Sličan fenomen je uočen i na kineskim društvenim medijima, gde su ljudi koristili negativne rečenice u veoma vrućim danima.
Kako toplotni talas napolju može da promeni kvalitet govora u zatvorenom
Ne održavaju se sva obraćanja javnosti na otvorenom, tako da je studija iznela nekoliko potencijalnih odgovora i za ovaj primer: Možda čak i kratko izlaganje toploti može da izazove probleme, kao što je čekanje prevoza ili pauza napolju. Možda neprijatne temperature na otvorenom navode ljude da ostanu unutra, gde nedostatak svežeg vazduha može da ometa njihove kognitivne sposobnosti. Još jedna mogućnost je da ljudi imaju tendenciju da lošije spavaju kada im je vruće, što otežava razmišljanje i kognitivne funkcije narednog dana.
Upotreba jednostavnijeg jezika nije nužno loša, ali kada neko koristi manje složen jezik duži period vremena, to može ukazivati na kognitivni pad.
"Ne znamo da li ovo vodi ka određenim ishodima kada je u pitanju donošenje odluka političara ili koliko su oni efikasni u prenošenju svojih poruka", objašnjavaju autori.
Toplota nije jedini faktor životne sredine koji možda suptilno utiče na naš govor - jedna studija iz 2019. godine pokazala je da je izloženost zagađenom vazduhi na sličan način dovodi do smanjenja složenosti govora članova kanadskog parlamenta, što je ekvivalentno gubitku skoro tri meseca obrazovanja.