Nespretno napisan dokument je dugo bio u univerzitetskoj biblioteci u Nemačkoj i nije privlačio mnogo pažnje, ali sada, više od milenijum i po nakon što je napisan, istraživači veruju da je ovaj fragment najstariji sačuvan pisan primerak jevanđelja sa detaljima o Isusovom detinjstvu.
Pretpostavlja se da je napisan u 4. ili 5. veku. Dva stručnjaka za stare rukopise dešifrovali su taj fragment i identifikovali ga kao odlomak iz apokrifnog Tominog jevanđelja o Isusovom detinjstvu, za koji se prvobitno verovalo da je napisano u 2. veku nove ere. To ga čini najstarijim sačuvanim primerkom tog konkretnog jevanđelja.
Fragment je "od izuzetnog interesa za istraživanje", prema istraživačima, koji smatraju da nudi nove uvide u prenos teksta". Ovo takođe potvrđuje pretpostavke naučnika da je Tomino jevanđelje prvobitno napisano na grčkom.
Iako se o Isusovom rođenju već govori u kanonskim jevanđeljima, stručnjaci smatraju da je ovo "najraniji rukopisni zapis koji detaljno svedoči o Isusovom detinjstvu".
"Uzbudljivo otkriće"
Veruje se da je na fragmentu deo priče u kojoj se petogodišnji Isus igra pored potoka i od gline koju je iskopao iz mulja pravi vrapca. Kada ga Josif grdi i pita zašto to radi u subotu, na dan odmora, Isus pljesne rukama i figure ožive.
Razigranost epizode, tvrdnja da je Isus stvorio život od nežive supstance i prikazana "priroda odnosa između Isusa i Josifa" značajno osvetljava sliku Isusovog detinjstva koju dobijamo iz kanonskih jevanđelja, veruje profesor Mihael Celman-Roher, stručnjak za stare rukopise koji proučava drevnu religiju i magiju. Nazvao je dekodiranje fragmenta "uzbudljivim otkrićem".
Nakon što su istraživači primetili reč "Isus" u dokumentu, dekodirali su ga „slovo po slovo i brzo shvatili da to ne može biti svakodnevni dokument. Ključni pojmovi, uključujući "kukurikanje" i "grana", omogućili su im da ga uporede sa drugim ranohrišćanskim tekstovima i identifikuju ga kao ranu kopiju Jevanđelja po Tomi.
Istraživači veruju da je ovaj tekst nastao kao vežba u školi ili manastiru.
Biblijski apokrifi, od grčkog apokriphos, ili "skriveni", su priče koje nisu dospele u Bibliju, ali su bile naširoko čitane u antici i srednjem veku, navodi se u saopštenju. Iako se hrišćanske sekte ne slažu oko statusa i obima apokrifa, one su dugo proučavane, dajući kontekst za razumevanje pozadine Novog zaveta, prenosi "Vašington post".
"Ovde imamo još jedan dokaz o raznolikosti hrišćanskog spisa pre nastanka utvrđenog kanona", navodi profesor Celman-Roher, napominjući da on takođe nudi "detaljan pogled na oblik u kojem je jedan takav nekanonski tekst kopiran i čitan u doba kasne antike".
Da li je dokument autentičan, dodaje prof. Celman-Roher, "teško je reći kada se suočimo sa fragmentarnim tekstovima poput papirusa", ali je predloženu identifikaciju nazvao "veoma verovatnom".