U Rusiji su postojale "usmene" novine: Ko ih je osmislio i zbog čega su one bile toliko popularne
Razmena važnih vesti je istorijska tekovina, koja je kroz vreme nekoliko puta menjala svoj oblik: koristili su se golubovi pismonoše, vesti su se prenosile tako što su glasnici obilazili gradove i sela, a onda su se pojavile i novine. Ali, kako su propaganda, informacije i sva najvažnija dešavanja dolazila do širokih narodnih masa kojima pismenost nije bila jača strana?
Nizak procenat pismenosti iznedrio je usmene novine
Početkom 20. veka stopa pismenosti u Rusiji dostizala je tek 20 procenata, a jedan od osnovnih zadataka boljševika bio je opismenjavanje nacije. Ali, to je proces koji je zahtevao vreme, a vremena tada nije bilo, jer - propaganda se morala širiti.
Osim toga u zemlji je u tom trenutku bio i ozbiljan deficit papira, pa sve i da je nacija bila pismena, bilo je praktično nemoguće štampati novine u velikim tiražima. Kako bi se ovi problemi premostili, boljševici su osmislili usmene novine.
Usmene novine - fenomen koji je okupljao veliki broj ljudi
Usmene novine nisu bile nikakve posebne novine, već je specifično bilo to što ih je čitao naglas jedan pismen čovek svima onima koji nisu umeli čitati. U početku se ovakvo čitanje novina organizovalo u velikim grupama: u parkovima ili na tribinama, jednom do dva puta nedeljno, kako ne bi došlo do prezasićenja, čitanje je trajalo najviše sat vremena.
Međutim, ubrzo je narodu postalo problematično da sluša ovakvo čitanje novina: članci su često bili dosta teški za razumevanje (i ponekad isuviše dosadni), a kada bi još i govornik (čitalac novina) imao lošu dikciju, građani ništa ne bi razumeli. Ipak, interesovanje je i dalje postojalo.
Turneje usmenih novina po gradovima i novi pokret - "žive" novine
I ovaj problem su boljševici brzo prevazišli i to tako što su za čitanje novina angažovali samo vrsne govornike. Osim toga, malo-pomalo organizovane su i turneje usmenih novina po svim većim gradovima, kako bi se propaganda širila većom brzinom i došla do većeg broja ljudi.
Ovakve turneje iznedrile su novo usmerenje - "žive" novine, gde su glumci amateri na improvizovanim pozornicama oživljavali novinske članke. Kako bi program bio raznovrsniji i zabavniji, oni su uz čitanje i pevali, igrali i ubacivali elemente glume, a narod je u ovakvoj izvedbi jako uživao.