Kako se upotreba računara povećala u poslednjih nekoliko decenija, lekari i istraživači su proučavali efekte na naše oči. Sledeća stanja su postala najćešće povezana sa produženim vremenom pred ekranom računara:
Sindrom kompjuterskog vida
Takođe poznat kao digitalno naprezanje očiju, ovaj sindrom je usko povezan sa čestim gledanjem u ekrane i brojnim simptomima. Ako ceo dan sedite za računarom, možda ćete povremeno imati zamagljen vid i poteškoće u prebacivanju fokusa na bliske i udaljene objekata. Glavobolje iza očiju su takođe česte, a možda ćete osetiti i druge fizičke simptome, kao što su bol u vratu i ramenima.
Ovi simptomi mogu, naravno, doći i od drugih vrsta posla, ali su posebno uočljivi među radnicima koji rade na računaru. Još neki od njih mogu biti:
Naprezanje očiju
Naprezanje očiju je jedan od najčešćih simptoma sindroma kompjuterskog vida. Pored navedenog zamućenog vida i glavobolje, simptomi naprezanja očiju uključuju bol u očima i opšti umor ili poteškoće sa koncentracijom ili fokusiranjem vida. Mnogi sa naprezanjem očiju doživljavaju i povećanu osetljivost na svetlost.
Sindrom suvog oka
Suve oči su još jedan istaknuti simptom sindroma kompjuterskog vida. Istraživanja su pokazala da ljudi manje trepću dok gledaju u kompjuter, a to ograničava proizvodnju suza i isušuje oči. Može doći do svraba, grebanja i iritacije.
Kako da brinete o zdravlju očiju dok radite na računaru
Iako su ova stanja uobičajena među korisnicima računara, to ne znači da su neizbežna. Evo sedam stvari koje možete da uradite da biste smanjili naprezanje očiju i zaštitili vid i zdravlje očiju kada radite na računaru:
Obavite redovne preglede kod očnog lekara
Čak iako imate dobar vid, redovni pregledi očiju mogu vam pomoći da sprečite mnoge probleme koji nastaju zbog rada ispred računara, tako da je preporučljivo ići na pregled barem jednom u godini.
- Radni prostor mora biti udoban
Možda nećete tako lako primetiti, ali ergonomija vašeg radnog prostora može uticati na vaše oči kada ceo dan sedite ispred računara. Prvo i najvažnije, ekran vašeg računara treba da bude udaljen od 50 do 70 centimetara od vaših očiju, a centar ekrana od 10 do 12 centimetara ispod nivoa očiju.
Takođe je važno uzeti u obzir osvetljenje i odsjaj ekrana, jer oni mogu izazvati značajno naprezanje očiju. Vaša soba mora biti dobro osvetljena i vaš ekran ne treba da bude svetliji od okolnog okruženja. Koristite roletne, senke ili zavese da biste smanjili odsjaj prozora ili pozadinsko osvetljenje od sunca.
- Vežbe za oči
Vaše oči kontroliše šest različitih mišića, a kao i svaki mišić, ponekad im je potrebna pomoć da se opuste i smanje napetost. Neki od primera mogu biti:
Prevrtanje: Prevrtanje očima u različitim smerovima oko minut može da istegne očne mišiće i smanji naprezanje.
Pomranje: Slično prevrtanju, ovo uključuje brze pokrete gore-dole, zatim levo-desno. Uradite svaki pokret 10 puta i za ovo i za okretanje očima, budite sigurni da ste opušteni i da gledate pravo ispred sebe.
Dlanovi: 2 minuta nežno obuhvatite dlanove i stavite ih preko očiju. Uverite se da možete slobodno da otvarate i zatvarate oči. Gledanje i treptanje u tamu može pomoći da se vaš vid "restartuje".
Polako trepnite: Gledajući pravo napred, zatvorite oči na pola sekunde, a zatim ih ponovo otvorite. Ponovite ovo 20 puta zaredom da osvežite oči i smanjite suvoću.
Pravilo 20-20-20: Ovo je još jedna vežba za oči, a posebno je korisna za smanjenje simptoma naprezanja očiju jer daje vašim očima da vežbaju pomeranje fokusa između različitih udaljenosti. Pravilo je jednostavno i lako za pamćenje: svakih 20 minuta kada gledate u ekran računara, zastanite i 20 sekundi gledajte u objekat udaljen 20 stopa, to jest 6 metara. Možda ćete morati da podesite tajmer za ponavljanje dok ne steknete naviku.
- Koristite naočare koje blokiraju plavo svetlo, ali pomažu i u snu
Naočare koje blokiraju plavo svetlo su dobra investicija za smanjenje naprezanja očiju, ali ne na način na koji mnogi misle. Ispostavilo se da ove naočare malo rade na direktnom ublažavanju simptoma sindroma kompjuterskog vida, ali smanjenje plave svetlosti noću može pomoći da se minimiziraju poremećaji u ciklusima spavanja, i na taj način vam pomaže da se dobro odmorite.
Dakle, iako plave svetlosne naočare možda neće pomoći na poslu, one mogu biti dobar izbor uveče, tako da vaše oči mogu pravilno da se odmore i pripreme za sledeći dan.
- Konzumirajte hranu koja posepšuje zdravlje očiju
Iako neke od ovih navika mogu dati trenutne rezultate, takođe je važno zapamtiti da ulažete u dugoročno zdravlje vaših očiju. To počinje jedenjem hrane koja podržava zdravlje očiju - one koja je bogata beta-karotenom, omega-3 masnim kiselinama, cinkom, luteinom, zeaksantinom i vitaminima A, C i E. Ovi hranljivi sastojci za negu očiju mogu pomoći u održavanju rasta ćelija i smanjuju upalu u tkivu očiju.
Neki od najboljih izvora hrane uključuju:
Omega-3: laneno seme i laneno ulje, riba i orasi
Cink: leblebije, ostrige, crveno meso i jogurt
Vitamin A i beta-karoten: kajsije, dinja, šargarepa, mango, crvena paprika, rikota sir, spanać i slatki krompir
Vitamin C: brokoli, prokelj, grejpfrut, kivi, pomorandže, crvene paprike i jagode
Vitamin E: bademi, brokoli, puter od kikirikija, spanać, semenke suncokreta i pšenične klice
Lutein i zeaksantin: brokoli, prokelj, zelje, kukuruz, jaja, kelj, nektarine, pomorandže, papaja, rimska salata, spanać i tikvice