Magazin
Zbog čega ljudi koji lako poklanjaju poverenje žive duže od onih koji ne veruju nikome i ni u šta
Do sada se verovalo da je poverenje nešto što stičemo na osnovu ličnih iskustava ili uticaja okruženja. Međutim, nedavno istraživanje pokazalo je da je čak i ovde genetika umešala svoje prste. I ne samo to, već i da ljudi koji imaju više poverenja u druge žive duže od onih koji su prema svemu skeptični.
Već decenijama je koncept poverenja predmet istraživanja naučnika, ponajviše psihologa i sociologa, ali svaki put kada bi se u meteriju zašlo malo dublje, oni bi nailazili na prepreku. Sada je otkriveno i zbog čega: ovu formu socijalnog ponašanja može regulisati ne samo psiha, već i genetika.
Otkud nam poverenje? Naučnici su imali dve teorije
Postoje dve osnovne teorije koje objašnjavaju zbog čega su jedni ljudi imaju više poverenja, a drugi skeptični prema svemu i svima. Jedna od njih sugeriše da je poverenje nešto što se stiče na osnovu pređašnjih ličnih iskustava: na primer, kada nas jednom neko prevari, više mu nećemo verovati ili ćemo biti mnogo oprezniji. Prema drugoj - da se ono formira na osnovu okruženja u kome se nalazimo: primera radi, ako čovek smatra da su oko njega sve lopovi i lažovi, on će se prema njima odnositi sa nepoverenjem.
Sada je pojavila i treća teorija: Ključ je u genu poverenja PLPP4
U nedavno sprovedenom istraživanju objavljenom na portalu The Conversation, naučnici su analizirali podatke 33.882 hiljade danskih dobrovoljnih davalaca krvi od kojih je svako od davalaca prolazio i kroz niz dodatnih ispitivanja ličnosti, kako bi se ustanovilo koliko je svako od njih sklon ka pružanju poverenja drugima. Ispostavilo se da su svi oni koji su sebe opisali kao takve imali nešto zajedničko - gen sa oznakom PLPP4. Varijacije ovog gena uticale su na porast poverenja kod ispitnika, i to za čak 6 procenata.
"Bori se ili beži" neuronski mehanizam
Međutim, naučnici smatraju da ovaj gen ipak ne funkcioniše samostalno, odnosno da nije jedini koji je odgovoran za stepen poverenja kod neke osobe. Ali, kako on onda radi? Sa sigurnošću se još uvek ne može reći, ali je pretpostavka da on neutrališe prastari neuronski mehanizam "bori se ili beži", koji upravlja našim hormonima i telom u stresnim situacijama, i čini da smo manje skeptični čak i kada je ispred nas nešto što nam je nepoznato.
Prisustvo gena poverenja produžava život
Budući da gen PLPP4 funkcioniše po principu neutralizacije hormona stresa koji se luče u nepoznatim i potencijalno rizičnim situacijama, njegov uticaj na kompletan hormonalni panel, a samim tim i opšte zdravlje je veoma značajan. Istraživanja su pokazala da se regulacijom nivo kortizola smanjuje rizik od razvoja kardio-vaskularnih oboljenja kao i depresije, što su neki od glavnih uzročnika prevremene smrti.
