Magazin
U Rusiji su ljudi ranije skrivali svoja imena: Zbog čega se o tome toliko vodilo računa
Danas je ime prvo što izgovorimo prilikom upoznavanja. Međutim, u Rusiji je u stara vremena ovako nešto bilo nezamislivo! Razlog za to bilo je duboko usađeno sujeverje, koje se negovalo vekovima.
U drevnoj Rusiji je pogled na svet bio potpuno drugačiji od današnjeg, zasnovan na mističnim pojavama i sujeverju. Izmišljene priče prenosile su se sa kolena na koleno kada bi se babe okupljale sa svojim unučićima u kasnim večernjim satima, a gotovo da nije postojalo deteta koje nije verovalo u postojanje "onih" sila - veštice, zle duhove, čudovišta koja žive u blatu i vrebaju svoje žrtve i slično. Ovo se odražavalo i na svakodnevni život i navike stanovnika.
Rusi su svoje ime čuvali "kao oči u glavi" i za to su imali dobar razlog
U ovakvom svetu gde se realnost usko preplitala sa mitovima i sujeverjima, ljudi su svoje tajne čuvali "kao oči u glavi", a jedna od najvažnijih bila je to kako se oni zapravo zovu, odnosno koje im je ime dato po rođenju. Razlog za to bilo je verovanje u magiju reči. Da pojasnimo: stari Rusi su verovali da ime nije samo običan zbir slova, već da je ono ključ ka nečijoj duši. Ukoliko bi se ono saznalo, ljudska duša bi postajala ranjiva, a znači - svako bi mogao da joj nanese zlo, pa čak i učini da osoba umre.
Ime je sudbina
Osim toga, Rusi su verovali i da ime u velikoj meri može da utiče na sudbinu, odnosno da je "skroji", kao i da ljudi koji se isto zovu mogu imati sličnosti u pogledu nje. Zato se, recimo, ukoliko bi u porodici neko nedavno preminuo, novorođenim bebama nikada nije davalo ime koje je nosio pokojnik - verovalo se da bi tako dete "nasledilo" tragičnu sudbinu i preminulo od iste bolesti. Kasnije, sa dolaskom hrišćanstva, davanje imena deci poprimilo je novi oblik, te su se imena često davala i po svecima, sa ciljem da ih on štiti.
Umesto imena Rusi su koristili nešto drugo
Kako ne bi svakome otkrivali kako se zaista zovu i time potencijalno privlačili negativnu energiju (ili u određenim sljučajevima pažnju), Rusi su u stara vremena koristili nadimke ili očestvo - srednje ime dobijeno po ocu (Ivanov sin, Nikolajeva ćerka i slično). Ovakva taktika služila je kao svojevrsni "štit" koji bi Ruse čuvao od uroka i crne magije.
