Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Ivanjdan, praznik rođenja svetog Jovana Krstitelja, jedan od tri velika praznika posvećena svetitelju za čije se ime vezuje krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu i početak hrišćanske propovedi.
Rođenje svetog Jovana je jedno od tri velika rođenja (roždestva) koje slavi SPC, pored Božića praznika Rođenja Isusa Hrista i Male gospojine, praznika Rođenja Presvete Bogorodice.
Sveti Jovan je rođen šest meseci pre Isusa Hrista pa se u pravoslavnoj crkvi na Ivanjdan, pored susreta Bogorodice i Jelisavete, majke Jovana Krstitelja, pominje i potonje rođenje Isusovo.
Prema Jevanđelju po Luki, Bogorodica je posle Blagovesti posetila svoju blisku rođaku Jelisavetu i saopštila joj da će roditi sina.
U Jevanđelju je zapisano takođe da je rođenjem Jovanovim ispunjeno proročanstvo anđela o daru Božjem Zahariju i Jelisaveti koji su u dubokoj starosti dobili potomstvo.
Naime, šest meseca pre svog javljanja u Nazaretu Bogorodici, prvosvešteniku Zahariji u Jerusalimski hram se javio anđeo Gavrilo. Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je objavio starici Jelisaveti, ženi Zaharijinoj, da će roditi sina.
Zaharija nije odmah poverovao reči anđela Gavrila i ostao je nem sve do osmoga dana po rođenju deteta, tada je pri obrezivanju i davanju imena Zaharije na daščicu napisao ime Jovan i progovorio.
Crkvene knjige beleže da je Jovan bio pravo čudo od samog rođenja. Osmi dan po rođenju srodnici i prijatelji su došli da obrežu dete i da mu nadenu ime. Zaharija, otac detetov, postao je nem kada je saznao da će mu žena roditi sina, pa je napisao na jednoj dasci ime – Jovan i tog trenutka vratila mu se sposobnost govora.
Car Irod, koji je vladao u to vreme, kada je saznao da se rodio prorok Sveti Jovan, naredio je da se pobiju sva novorođena deca u Vitlejemu, ali majka Jelisaveta je uspela sa svojim sinom da pobegne u pustinju.
Međutim, posle nekog vremena je umrla, a mali Jovan je ostao sam u pustinji. Tamo je ostao sve do onog trenutka kada je dobio znak od Boga da je vreme da prethodi i najavi dolazak Hristov.
Sveti Jovan, savremenik i rođak Isusa Hrista i treći po dostojanstvu u hrišćanskoj crkvenoj jerarhiji, veoma je poštovan kao primer čvrste volje, odvažnosti i pravičnosti.
Običaj bratimljenja
Ivanjdan je česta slava pravoslavnih hrišćanskih porodica u Srbiji a za praznik su vezani i mnogobrojni narodni običaji.
U narodu postoji običaj bratimljenja "po Bogu i svetom Jovanu".
Ivanjdan se može nazvati i devojačkim praznikom, jer je čitav niz rituala poveren devojkama.
Na Ivanjdan se bere lekovito bilje, a praktikuje se i lep običaj da se od ivanjskog i drugog livadskog cveća pletu venci.
Tim vencima se kite hrišćanski domovi, zgrade i obori. Oni simbolišu lepotu prirode, koju je Bog stvorio i darovao čoveku na uživanje, a istovremeno nas podsećaju da naši životi trebaju da obiluju vrlinama i dobrim delima.
U vinogradima se ništa ne radi. Tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana se ne ulazi u vinograd, a veruje se da baš tad najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan.
Poznat je i običaj paljenja ivandanskih vatri, koje su letnji pandan paljenju Badnjaka. Veče pred Ivandan palile su se lile i obnosile oko kuća, zgrada, njiva, torova, pa čak i oko čitavog sela, čime se stvarao magijski vatreni krug u koji ne mogu da prodru zle sile.