Na neizdrživo visokim temperaturama sve radimo da se rashladimo - nosimo flašice sa vodom, hladimo se lepezama, izbegavamo boravak napolju koliko je moguće. Takođe, osvežavamo se hladnom vodom ili sokovima, a mnogi pribegavaju toplom čaju, jer smatraju da brže rashaladi na plus 40 stepeni.
Ispostavilo se da ovde ima istine, jer topli napitci zaista mogu da imaju efekat hlađenja na telo, ali to zavisi od konteksta u kom se nalazimo, kažu naučnici za Lajv Sajans.
"Topli napitci zaista mogu da vas rashlade. Izgleda potpuno kontraintuitivno, ali ispijanje toplog napitka utiče da snizite temperaturu, ukoliko napolju nije previše vlažno", rekao je profesor Piter Meknaugton i dodao:
"Dakle, topli napitci i na primer, ljuti čili, aktiviraju određeni receptor u nervima koji govori telu da treba da se ohladi. Kao odgovor na to ljudi se znoje".
Znoj na koži nije prijatan, ali ako smo u blizini ventilatora, to bi moglo da pomogne da ispari i odnese toplotu sa sobom: "Znojenje može pomoći ljudima da prežive na nekim od najviših temperatura zabeleženih na Zemlji, barem na suvoj vrućini. Znoj je manje efikasan pri visokoj vlažnosti jer je vazduh već pun vodene pare i ne može da apsorbuje toliko iz kože", pojašnjava stručnjak.
Najbitnija hidratacija
Kada znoj potpuno ispari, topli napitci mogu pomoći da se ljudi sveukupno rashlade, barem privremeno, potvrđuje studija iz 2012. godine objavljena u časopisu Acta Physiologica.
U suprotnom efektu, hladna pića snižavaju telesnu temperaturu, a zatim podstiču mozak da smanji znojenje kako bi se telesna temperatura vratila na normalu. Studija iz 2018. sugeriše da u situacijama kada je manje vetra, a dosta vlage i postoje prepreka efikasnom znojenju, poput 'teške' odeće, možda ima smisla rashladiti se pijenjem ledenih pića.
Savet ovog stručnjaka jeste da kada su velike vrućine vodimo računa prvenstveno da smo hidrirani: "Toplo, hladno, ili piće umerene temerature - nije bitno, samo pijte", savetuje.
Da li tokom vrelih dana treba da se tuširamo toplom, mlakom ili hladnom vodom
Preporučuju se da se izbegavaju ekstremi, jer veoma hladna ili veoma topla voda utiču na toplotne signale tela. Vrući tuš čini telo toplijim, dok je hladan takođe kontraproduktivan, jer prevari telo da misli da je hladno tako da ne mora da se znoji, što je prirodni mehanizam za hlađenje tela, piše Metro.
"Hladan tuš se čini kao savršeno rešenje za vrele dane, ali hladna voda će smanjiti količinu dotoka krvi u kožu. To zapravo neće sniziti osnovnu temperaturu tela, što je ono što telo očajnički naporno radi da bi se stabilizovalo tokom toplotnog talasa", kaže Glen Koulson, stručnjak za zdravlje.
Tokom hladnog tuširanja, toplota se zadržava u telu. Dakle, kratkoročno, hladan tuš može ohladiti telo, ali kada izađete, osećaćete se još toplije nego pre hladnog tuširanja, naglašavaju stručnjaci.
Koulson takođe upozorava da uranjanje u ledenu hladnu vodu može dovesti do toga da telo padne u šok, što bi moglo da izazove brojne reakcije od hiperventilacije do srčanog udara.
"Uvek se preporučuje da se tuširate mlakom vodom, umesto da se prepustite hladnoj", kaže Koulson i napominje da se malo duže tuširamo, kako bismo bili sigurni da je telesna temperatura dovoljno snižena. Pred kraj tuširanja stručnjaci savetuju postepeno smanjivanje toplote, u intervalima od deset sekundi, kako bi se telo aklimatiziralo i ohladilo. Nakon tuširanja, treba se obući u hladnijoj prostoriji, da se ne bi znojili direktno pod tušem. Obavezno provetriti kupatilo i otvoriti prozore nakon tuširanja kako bismo smanjili paru i oslobodili se vlažnog vazduha.