Magazin
Šta kognitivni testovi mogu da pokažu, a šta ne
Kada su se Donald Tramp i Džo Bajden suočili u prvoj predsedničkoj debati krajem juna, ceo svet je nastavio intenzivnije da spekuliše o sposobnostima aktuelnog predsednika Amerike. Sumorni i neartikulisan nastup u suočavanju je mnogima bio sumnjiv, te su preporučivali da se Bajden podvrgne kognitivnom i drugim testiranjima i da se konačno utvrdi da li može da nastavi trku za predsednika. Šta zapravo kognitivni testovi govori o zdravlju mozga, a šta ne?
Ukoliko zakazujemo sa našim kognitivnim sposobnostima, kao što je pamćenje, mišljenje, učenje, možda je vreme da se obratimo lekaru i uradimo kognitivni test. Ovaj vid provere podrazumeva kratke alate za skrining, odnosno može se opisati kao desetominutni niz pitanja, gde odgovori služe za procenu različitih funkcija mozga.
Koliko su pouzdani kognitivni skrininzi
Bitno je da imamo na umu da oni ne dijagnostikuju zdravstvene probleme. "Loš rezultat je samo alarm za uzbunu koja ukazuje na potrebu za daljim testiranjem kako bi se videlo da li postoji zdravstveni problem", naglašavaje dr Džejms Galvin, neurolog sa Univerziteta u Majamiju.
Dobar rezultat je obično dobra vest. Ali visokoobrazovane osobe posebno imaju tendenciju da budu dobri na testovima čak i ako kognitivni problemi tek počinju da se javljaju. Dakle, ako neko ima dobre rezultate, a na primer član porodice ili lekar svakodnevno osećaju zabrinutost, još testova bi moglo biti opravdano."Jednostavno ga koristimo kao merilo za određivanje nivoa sumnje", pojašnjava Galvin.
Kada i koliko često treba raditi ove testove
Samo prijavljivanje zabrinutosti dovoljan je razlog da lekar opšte prakse preprouči da ga osoba uradi. Trebalo bi da bude deo godišnjeg pregleda ljudi starijih od 65 i više godina.
"Skrining test je upravo snimak u vremenu. Tako da vam u tom trenutku ukazuje kako neko radi na tom testu. Ne govori kako osoba funkcioniše u svom svakodnevnom životu", naglašava dokotr, a piše AP.
Kako se kognitivni test razlikuje od neurološkog
"Kognitivni pregledi su "testovi na papiru koji se rade olovkom" i koje obično preporučuju lekari primarne zdravstvene zaštite. Neurološki pregledi se generalno obavljaju sa specijalistom", rekao je Galvin. To je veoma detaljan fizički pregled i lekari posmatraju pacijentove govorne obrasce i ponašanje, testiraju kako funkcionišu ključni nervi, proveravaju reflekse koji mogu da signaliziraju bolesti mozga, procenjuju tonus i funkciju mišića.
Ako bilo koja vrsta testa ukazuje na stvarne kognitivne probleme, sledeći korak može biti intenzivnije neuropsihološko testiranje koji često traje do tri sata.
Nakon iscrpnog intervjua sa pacijentom i svim članovima njegove porodice, neuropsiholog prolazi kroz testove i zadatke osmišljene da provere specifične funkcije mozga - inteligenciju, pamćenje, verbalne sposobnosti, veštine rešavanja problema i rasuđivanja, vizuelne i slušne reakcije, emocije i raspoloženje. Tada koriste zagonetke, predmete za preuređivanje, služe se crtanjem i slično.
Kognitivni problemi ili starost
"Starost nas čini da radimo stvari mnogo sporije. Krećemo se sporije. Mislimo sporije. Ali i dalje se krećemo i još uvek razmišljamo - samo nam treba više vremena", ističe doktor.
Primeri sporije kognitivne "obrade" mogu biti poteškoće pri pamćenju imena, brojeva ili određenih detalja pod pritiskom - ali oni će vam se kasnije vratiti. Galvin je primetio da ponekad reverzibilni zdravstveni problemi oponašaju kognitivne probleme. Na primer, infekcije urinarnog trakta su poznate po tome što izazivaju iznenadnu konfuziju kod starijih ljudi. Određeni lekovi utiču na pamćenje, kao i problemi sa štitnom žlezdom, depresija, čak i loše kontrolisan dijabetes.
"Svako ko je zabrinut za svoje pamćenje treba da razgovara sa lekarom ili da potraži specijaliste, koji mogu da vas uveri da je sve u redu ili da razviju plan lečenja koji je specifičan za vas", dodao je stručnjak.
