Koliko nam je potrebno slobodnog vremena da bismo bili srećni

Prvih nekoliko sati/dana odmora često budu pravo uživanje. Um i telo se konačno mogu opustiti i svakodnevne obaveze i rutine su "pauzirane". Bilo da je kratak odmor kod kuće nakon posla, ili putovanje u novo mesto, skoro svako sa zadovoljstvom koristi slobodno vreme koje ima.

Ipak, često se dešava da mnogi i dalje osećaju potrebu za radom, čak i nakon dugog priželjkivanja predaha od obaveza. Kada "lenčarenje" traje duže, savremeni čovek često pokušava da sebi zadaje zanimacije, jer mnogi osećaju pritisak da odmor iskoriste na 'produktivan način'.  Razmišljanje o obavljanju poslova za vreme iščekivane relaksacije poptuno može poremtiti čovekov ritam, tako da pravi odmor zapravo ne postoji.

Bilo da je u pitanju previše posla ili previše slobodnog vremena, uvek postoji negativni aspekt dva ekstrema. Kako pronaći pravilan balans između rada i relaksacije, a u isto vreme biti zadovoljan?

Studija od pre dve godine, prilikom koje je ispitano na desetine hiljada ljudi, pokazuje da postoji statistika koja može biti pokazatelj za optimalnu količinu slobodnog vremena. Svako je opisivao lični nedeljni raspored i dodao kako se osećao svakog dana, u zavisnosti od obaveza. Stručnjaci su primetili tri glavne stavke:

Manje od dva sata slobodnog vremena dnevno prouzrokuje stres

Ako dnevni odmor traje manje od dva sata svakog dana, onda je za pojedinca veoma teško da se oseća odmorno i raspoloženo. Učesnici su objasnili da, osim poslovnih obaveza, rad oko kuće, porodice ili druge lične obaveze postanu previše zahtevne i nedostatak "vremena za sebe" postane veliki izvor nezadovoljstva.

Više od pet sati odmora dnevno može biti previše

Iznenađujuće je da čak i odmor može negativno uticati na čoveka. Ljudi vole da se osećaju korisno i ispunjeno i žele da znaju da doprinose svetu oko sebe. Navedeno zadovoljstvo nestaje kada se preveliki deo dana/nedelje provede u lenčarenju ili opuštanju, što može postati novi i drugačiji izvor stresa. Dosada može veoma negativno uticati na čoveka i dovesti do umora, bezvoljnosti ili čak depresije.

Kvalitet, ne kvantitet

Čak i kada bi se pratio naučni i navodno optimalni raspored slobodnog vremena (iznad dva, ispod pet), najvažnije je kako se dobijeni odmor koristi. U tom slučaju, neophodno je da pojedinac definiše kakva vrsta odmora mu je zaista potrebna. Ako je telo izmoreno, onda je dobro odspavati duže ili izbegavati naporne fizičke poslove. Ako je u pitanju mentalni premor, onda aktivnosti poput vežbanja ili posvećivanje hobijima mogu biti pravi odgovor. Najvažnije je slušati svoje telo i um, kao i umanjiti osećaj krivice kad god je vreme za relaksaciju.