Jermenija: Spremni smo da priznamo Karabah kao teritoriju Azerbejdžana

Jermenija je spremna da prizna Nagorno-Karabah kao deo susednog Azerbejdžana, izjavio je danas premijer Nikol Pašinjan. On je na konferenciji za novinare dodao da je spreman na taj čin ako vlasti Bakua garantuju bezbednost i prava lokalnog stanovništva, koje pretežno čine etnički Jermeni.

Pašinjan je prošle srede rekao da Jermenija i Azerbejdžan međusobno priznaju teritorijalni integritet unutar sovjetskih administrativnih granica.

"Tih 86,6 hiljada kvadratnih kilometara azerbejdžanske teritorije uključuje i Nagorno-Karabah. Međutim, insistiram da se o pitanjima prava i bezbednosti Jermena, koji žive u Nagorno-Karabahu, razgovara na formatu Baku-Stepanakertu", precizirao je Pašinjan na konferenciji za novinare.

Kako je Pašinjan pojasnio, Jerevan je spreman da prizna teritorijalni integritet Azerbejdžana na površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara, i smatra da je i Baku spreman da prizna teritorijalni integritet Jermenije na površini od 29,8 hiljada kvadratnih kilometara.

Međutim, neophodno je da se stvore garancije pod kojima neće biti etničkog čišćenja i genocida nad Jermenima u Karabahu.

Premijer Pašinjan očekuje da će Jermenija uskoro potpisati mirovni sporazum sa Azerbejdžanom, u toku su intenzivni pregovori između Jerevana i Bakua.

"Jermenija ostaje posvećena miru u regionu. I nadamo se da ćemo se uskoro dogovoriti oko teksta mirovnog sporazuma i da ćemo moći da ga potpišemo", kazao je on.

Međutim, Pašinjan sumnja da bi njegova zemlja bila spremna da potpiše mirovni sporazum u okviru predstojećeg sastanka u Moskvi, kada će se sastati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i Azerbejdžana Ilhamom Alijevim. 

Prema njegovim rečima, jedan od ključnih faktora u razgovorima je činjenica da su se obe strane u jednom trenutku angažovale za otvoreni dijalog.

U četvrtak 25. maja u Moskvi je planiran sastanak Pašinjana i Alijeva uz posredovanje Putina. Lideri Jermenije i Azerbejdžana će imati priliku da razgovaraju o uslovima mira i u Kišinjevu 1. juna, kako je dodao Pašinjan. Sastanku u prestonici Moldavije prisustvovaće i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc.

Alijev potvrdio: Neizbežan je mirovni sporazum sa Jermenijom

Neizbežno je da Azerbejdžan i Jermenija potpišu mirovni sporazum, potvrdio je predsednik Azerbejdžana nakon izjave jermenskog premijera da teritorija Azerbejdžana, koju je Jerevan spreman da prizna, uključuje i Karabah.

"Nadamo se da će mirovni pregovori na kraju doneti dugoročni mir na Kavkazu. Da podsetim da su azerbejdžanske zemlje bile pod okupacijom dugi niz godina, oko 30 godina. Milion Azerbejdžanaca je tada proterano iz svojih domova. Smatramo da je potpisivanje mirovnog sporazuma neizbežno, a sa naše strane pokušavamo da uložimo konstruktivne napore za postizanje ovog cilja. Naravno, ovaj mirovni sporazum mora da bude u skladu sa međunarodnim normama i principima", rekao je Alijev, prenose "RIA Novosti".

Sukob u Nagorno Karabahu se ponovo razbuktao krajem septembra 2020. godine, kao nastavak dugogodišnjeg konflikta koji je doveo do mnogobrojnih civilnih žrtava. Strane su nekoliko puta pokušavale da zaključe primirje, a kao uspešan se pokazao sporazum postignut u noći 10. novembra. Uz posredovanje Moskve, Azerbejdžan i Jermenija su se dogovorili da potpuno prekinu vatru, da ostanu na svojim pozicijama, i razmene zarobljenike i tela poginulih.

Pored toga, Azerbejdžanu su vraćeni regioni Kelbadžar i Ličin, kao i deo regiona Agdam, koji su ranije bili pod kontrolom nepriznate Republike Nagorno-Karabah. Ruske mirovne snage su stacionirane u regionu.

Jerevan i Baku su prošle godine, uz posredovanje Rusije, SAD i Evropske unije, započeli razgovore o budućem mirovnom sporazumu.