Blinken uticao na Bajdenovu odluku o F-16

Državni sekretar SAD Entoni Blinken odigrao je ključnu ulogu u tome da američki predsednik Džozef Bajden popusti u vezi sa avionima F-16 za potrebe Ukrajine, izjavio je visoki zvaničnik za "Politiko".

Iako je u Pentagonu bio zastupljen stav da bi slanje F-16 moglo da isprovocira rusku stranu, prevagnula su Blinkenova uveravanja da se Rusija uglavnom drži retorike, što je i potvrđeno prilikom ranijih isporuka smrtonosnog oružja Kijevu.

Blinken je navodno uzeo u obzir i dugoročne potrebe Ukrajine, jer i kad prestane rat, Rusija će nastaviti da predstavlja pretnju toj zemlji.

Pitanje o lovcima F-16 u Ukrajini pojavilo se prošlog meseca na sastanku šefova odbrane čiji je domaćin bio šef Pentagona Lojd Ostin u vojnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj. Tom prilikom Ostinove kolege su zatražile dozvolu da obučavaju Ukrajince za korišćenje aviona F-16, što je kasnije pozdravljeno u Savetu za nacionalnu bezbednost.

"Iako ovi avioni nisu relevantni za predstojeću ofanzivu, Ostin je verovao da bi Ukrajina u nekom trenutku trebalo da ima vazdušnu sposobnost četvrte generacije, tako da je obuka pilota imala smisla", izjavio je zvaničnik Ministarstva odbrane.

Usledili su sastanci savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena sa zvaničnicima Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i nemačke s kojima su dogovorene dve strategije – najpre obuka pilota na F-16 a potom i slanje tih letelica na front. Potom je konačnu odluku o obuci pilota i davanju mogućnosti drugim zemljama da šalju F-16 Bajden objavio na nedavno završenom samitu G7 u Hirošimi.

Nasuprot kritičarima Bajdenove administracije zbog odugovlačenja slanja vojne pomoći, čime se navodno produžava rat, zvaničnici pak tvrde da je postepeni pristup deo strategije da Ukrajina brzo dobije ono što joj je neophodno u određenom trenutku sukoba a da bi se sprečila eskalacija istog.

Ipak, sekretar vazduhoplovnih snaga SAD Frenk Kendal i drugi najviši zvaničnici naglasili su da će proći mnogo meseci pre nego što Ukrajina dobije F-16, posebno imajući u vidu da su tražili između 40 i 50 aviona. Ali kako se rat odugovlači, odluka da se odobri program obuke bila je deo proračuna administracije o tome kako će ukrajinska vojska izgledati po okončanju rata.

"Ukrajina će ostati nezavisna nacija, tako da će joj biti neophodna kompletna vojska. Dakle, vreme je da počnemo da razmišljamo na duži rok o tome kako bi ta vojska mogla da izgleda i šta sve treba da ima", izjavio je Kendal.

"Politiko" konstatuje i da su sledeći koraci i ostali detalji za sada nejasni, uključujući to koje će zemlje poslati svoje F-16 ili druge avione na obuku, i koje će države tražiti od SAD da odobre transfer opreme američke proizvodnje.

Jedan evropski zvaničnik pak smatra da je "samo pitanje vremena" kada će SAD odobriti slanje aviona.

"Čini mi se da je ovo tek nova odluka u nizu o slanju vojne pomoći Ukrajini, koja je u međuvremenu sazrela i došla na red. Potrebno je određeno vreme da se sve procesuira. Setite se samo šta se dešavalo u vezi sa isporukom tenkova", rekao  je sagovornik "Politika".

Dakle, Zapad nastavlja da šalje naprednu vojnu pomoć u Ukrajinu po istom obrascu – prvo se opire pa popušta. Tako je barem bilo u vezi s protivvazdušnim raketama "stinger", PVO sistemima "patriot", tenkovima "abrams", a sada s lovcima F-16.