Ekonomija
RT Balkan istražuje: Kakve bi posledice zbog recesije u Nemačkoj mogla da pretrpi srpska ekonomija?
U Srbiji posluje oko 900 nemačkih kompanija, a u njima je zaposleno oko 78.000 radnika
Nemačka ekonomija je u prvom kvartalu ove godine pala za 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, a s obzirom da je ovo drugo tromesečje u kojem je zabeležen negativan privredni rast mnogi ekonomisti smatraju da je najveća evropska ekonomija ušla u recesiju. U poređenju sa prvim kvartalom prošle godine ona je pala za 0,5 odsto, što je značajno više u odnosu na tržišna očekivanja godišnjeg pada od 0,1 odsto.
Stručnjaci smatraju da bi pad privredne aktivnosti u najvećoj ekonomiji Evrope mogao imati značajne posledice i na srpsku privredu s obzirom da je Nemačka jedan od najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera i među najznačajnijim investitorima u našoj zemlji.
U Srbiji posluje oko 900 nemačkih kompanija, a u njima je zaposleno oko 78.000 radnika. Nemačka je i najveći investicioni partner Srbije i zemlja sa kojom je Srbija imala razmenu veću od 8,6 milijardi evra prošle godine.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za RT Balkan da je teško proceniti koliki će uticaj imati pad nemačke privrede na domaću ekonomiju, ali da bismo potencijalno mogli pretrpeti veliku štetu s obzirom na relacije koje Srbija ima sa Nemačkom.
"Dve trećine srpskog izvoza odlazi u Evropsku uniju, a najveći u Nemačku. To je dobra okolnost u situaciji kada njihova privreda dobro posluje, ali sada, kada je ona u recesiji to može praviti određene probleme, ali je teško reći do koje mere će to biti. Decenijama su Nemci prisutni kao strani investitori i više od 70.000 radnika je zaposleno u nemačkim kompanijama u Srbiji. Najveći broj preduzeća od 2014. godine, kada je donet Zakon o ulaganju, koja su zahvaljujući subvencijama, jeftinom gasu, električnoj energiji, dobroj infrastrukturi i jeftinoj radnoj snazi došla u Srbiju je iz Nemačke", kaže profesor Savić.
On napominje da je osnovni problem što nisu dolazile kompanije koje prave gotove proizvode za slobodno tržište, već one koje praktično proizvode delove za nemačke korporacije, zbog čega se svaka promena reflektuje i na našu privredu.
"Ako oni tamo rade, radiće i naše, a ako ne rade i naše će imati probleme. Sva ta preduzeća su do sada značajno uticala na ubrzanje stope rasta naše privrede, koje su do početka pandemije bile vrlo visoke. Sada, međutim, možemo razmišljati na obrnuti način. Ako nemačka privreda ne radi, a sva je prilika imajući u vidu stopu inflacije i kako se komplikuje situacija u svetu i imajući u vidu te troškove koji su nastali u nemačkoj industriji i privredi vezano za cenu energenata, da će tu biti poteškoća. Može se desiti da nam se sve to vrati kao jedan bumerang, da ljudi počnu da ostaju bez posla, ne zato što ta preduzeća ne mogu da rade u Srbiji, već zato što ne rade nemačke kompanije", objašnjava profesor.
Profesor Savić ističe da Srbija ima značajan priliv i od doznaka iz inostranstva, a da su one procentualno najveće upravo iz Nemačke, jer je u tu zemlju prethodnih godina otišlo najviše naših građana. Prema podacima Narodne banke Srbije, priliv po osnovu doznaka je prošle godine iznosio 5 milijardi evra, a najviše novca, čak 27 odsto, stiglo je iz Nemačke.
"Potencijalno bi otpuštanja radnika mogla biti veliki problem i za naše ljude koji tamo žive. Kada neki od njih ostanu bez posla, neminovno će imati manje novca da šalju rođacima u Srbiju", ukazuje profesor Savić.
"Nemački potrošač pao na kolena"
Prema podacima "Destatisa", ekonomski razvoj Nemačke koči pad privatne potrošnje, pošto su nemačka domaćinstva izdvajala manje za hranu, piće, odeću i obuću, kao i nameštaj, a u ovom segmentu je zabeležen pad od 1,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Nemci su se u manjem broju odlučivali i za kupovinu novih automobila.
Bi-Bi-Si je preneo da je bankar Andreas Širle rekao da je pod teretom ogromne inflacije, nemački potrošač pao na kolena, povlačeći sa sobom celu privredu.
Analitičari ocenjuju da je najveća evropska privreda pretrpela ozbiljan udarac kada su presušile zalihe ruskog gasa.
"U poslednjih 20 godina Nemačka se razvijala zahvaljujući jeftinoj energiji iz Rusije, pre svega gasu i nafti. Oslanjala se na jeftine ruske energente i to joj je omogućavalo da njena roba bude konurentna na globalnom tržištu. Nemačka je obilato koristila i ogromno rusko tržište na kojem je nemačka roba bila cenjena, a i čitav niz kompanija je poslovao tamo. Sve to zajedno je omogućavalo Nemcima jedan lagodan razvoj, dok je Rusiji odgovarala saradnja u oblasti finansija, jer su koristili nemačke izvore. To je bila jedna lokomotiva sa dva vagona koja je vukla, rekao bih, celu Evropu. Nemačka se razvijala, ali i Rusija, a sada od toga nije ostalo gotovo ništa zbog rata i besmislenih sankcija", kaže profesor Savić.
On napominje da i dalje u Nemačku stižu i gas i nafta iz Rusije, ali preko posrednika i po mnogo višim cenama, na šta građani Nemačke sigurno ne gledaju blagonaklono.
"Najveću štetu će zbog ovog rata pretrpeti Ukrajinci i Rusi, zbog ljudskih žrtava, ali će u ekonomskom i svakom drugom smislu, najveća žrtva biti Evropska unija, jer oni nemaju samostalnu politiku. Grupacija moćnih zemalja se pretvorila u poslušne džačiće koji ustvari izvršavaju ono što gazda preko bare traži. Nemačka je za vreme Merkelove bila jaka, a sada se ne zna ko pije, a ko plaća, a sve je to loše za Srbiju, jer mi smo ustvari Evropa", kaže Savić.
On napominje da je uz se probleme na globalnom nivou pozicija Srbije nezavidna, jer je stalno izložena pritiscima i na vetrometini.
"Imam utisak i da sve ispunimo što se od nas traži, da bi smislili neke nove uslove i prepreke, kao da stalno moramo da pogađamo šta je njima milo da uradimo", kaže profesor Savić.
