Rusija

Putin: I pored nesuglasica, smeši nam se rešenje za Nagorno-Karabah

Razgovor će da bude dobar uvod u praktično rešavanje pitanja koja se odnose na situaciju u Zakavkazju, kazao je predsednik Rusije
Putin: I pored nesuglasica, smeši nam se rešenje za Nagorno-Karabah© kremlin.ru/ Фото: Михаил Метцель, ТАСС

Situacija između Jermenije i Azerbejdžana, uprkos nekim nerešenim pitanjima, približava se rešenju, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku u trilateralnom formatu sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim i jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom.

"Ima još nerešenih pitanja, ali, po mom mišljenju – a o tome sam razgovarao sa kolegama iz Azerbejdžana i sa kolegama iz Jermenije – ona su čisto tehničke prirode", rekao je on.

Razgovor će, prema Putinovim rečima, da bude dobar uvod u praktično rešavanje pitanja za u vezi sa situacijom u Karabahu.

Upravo u trilateralnom formatu je mnogo postignuto u jesen 2020. godine, kazao je on i podsetio da su tada strane prekinule sukob, a zatim počele rad na deblokadi ekonomskih i transportnih komunikacija, kao i na razgraničenju.

Predsednik Rusije je napomenuo i da Alijev i Pašinjan smatraju da su svi problemi u ovoj situaciji premostivi. Istakao je da se, uprkos poteškoćama, situacija razvija u pravcu smirivanja sukoba.

Jermenski premijer je početkom nedelje poručio da je njegova zemlja spremna da prizna Nagorno-Karabah kao deo susednog Azerbejdžana, ukoliko vlasti u Bakuu garantuju bezbednost i prava lokalnog stanovništva, koje pretežno čine etnički Jermeni.

Konflikt u Karabahu je počeo februara 1988. godine, kada je Nagorno-Karabaška autonomna oblast objavila svoje otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Kao rezultat oružanog sukoba koji je trajao od 1992. do 1994. godine, Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona. Nakon toga, sukob je eskalirao više puta.

U drugom ratu koji je izbio 2020. godine, posredovala je Moskva i rasporedila 2.000 pripadnika mirovnih snaga u regionu. 

Dogovorili su se da potpuno prekinu vatru, da razmene zarobljenike i tela mrtvih, a pored toga, regioni Kelbadžara i Lačina, kao i deo regiona Agdam, pripali su Bakuu. Ruske mirovne snage su stacionirane u regionu, i kod Lačinskog koridora.

Od prošle godine Jermenija i Azerbejdžan, uz posredovanje Rusije, SAD i EU, počeli da razgovaraju o budućem mirovnom sporazumu.

image