Verovanja i običaji: Zašto burme supružnika treba da budu identične

Prstenju se u svakoj kulturi sveta pridavao određen i drugačiji značaj. A venčana burma, posebna vrsta prstena, kraljica je čina venčanja. 

U Srbiji postoje mnogobrajna sujeverja i običaji, koji se vezuju za burme, a neki se još uvek poštuju. Prema običajima u nekim krajevima naše zemlje, burme kupuju kumovi, dok u drugim krajevima kupovinu obavljaju mladoženjini roditelji. Ali najpoznatija sujeverja su ona koja povezuju burmu sa srećom i uspehom braka:

• Ni pre, a ni posle venčanja nikako nemojte davati drugima da isprobavaju ili nose vaše burme! Veruje se da ćete time "pokloniti" svoju bračnu sreću drugome, a da ćete vi u braku imati samo svađe i prepirke. 
• Nikada nemojte skidati burmu!
• Burma mladenaca bi trebalo da je identična, u suprotnom različitim burmama će privući lošu sreću u braku. 
• Nikako ne nositi burmu napravljenu od kombinacije dve vrste zlata. Kako verovanje kaže, ne samo što partneri neće biti iskreni jedno prema drugom, već će voditi dvostruke živote!

Burme koje su identične ili slične su tradicionalno smatrane simbolom zajedništva i jedinstva između supružnika. Sa stanovišta simbolike, identične burme simbolizuju jedinstvo i ravnopravnost između supružnika. One predstavljaju obostranu posvećenost, vernost i ljubav u braku. Nošenje istih burmi je način da se pokaže da su partneri povezani i da su deo jednog zajedničkog puta.

Istorija burme u činu zavetovanja na večnu ljubav 

Danas se glavna simbolika burmi ogleda u tome što pokazuje da je osoba koja je nosi u braku. Burme danas širom sveta predstavljaju izraz ljubavi, deo nakita kojim su se mladenci zakleli na večnu ljubav.

A potekla je iz Egipta, tačnije egipatski faraoni su prvi koristili prstenje, koje je za njih predstavljalo večnost. To je zato što krug nema početak i kraj, i odražava oblik sunca i meseca, koje su Egipćani obožavali. Egipćani su takođe smatrali da otvoreni prostor u sredini prstena predstavlja kapiju u nepoznato. Ovaj stari narod je verovao da domali prst leve ruke, sadrži "venu ljubavi", koja vodi direktno do srca. 

Kada je Aleksandar Veliki pokorio Egipćane, Grci su usvojili tradiciju davanja prstena svojim ljubavnicama, kao dokaz odanosti. Kada Rimljani osvajaju Grčku, preuzeće i ovu tradiciju, a njihove burme biće iskovane od gvožđa ili bakra, iako je do 2. veka naše ere većina burmi bila zlatna.

U srednjovekovnoj Evropi, venčanje je bilo izuzetno jednostavno. Sve što je par trebalo da uradi bilo je da jedno drugom ponude "pristanak". Često se taj pristanak izražavao davanjem i prihvatanjem predmeta koji se naziva "venčanje", a to je često bio prsten. Iako je ovo bila norma u 8. veku, postojala je velika zabuna oko legitimnosti venčanja jer svedoci ili sveštenici nisu bili obavezni da prisustvuju venčanju, pa je jedan od partnera a neretko i oboje moglo poreći da je venčanja uopšte i bilo. 

Tek u 12. veku hrišćanska crkva proglašava brak svetom tajnom i uvodi crkveni obred. Deo ovog obreda postaje prsten i pravilo da nijedan muškarac ne sme stavljati bilo kakav prsten na ženinu ruku, osim ako ne namerava da se ženi.

Baš takvo pravilo biće i u srednjovekovnoj Srbiji. Verenički prsten kraljevića Radoslava, iz ranog 13. vek, bio je u zlatu sa natpisom na grčkom jeziku: "Ovo je verenički prsten Stefana, izdanka loze Duka, te stoga, Ano iz roda Komnina, u ruke ga primi". Ovaj venčani prsten čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu.

Takođe, u početku su se burme nosile na srednjem prstu, a praksa se menjala vekovima. Danas se burma nosi na domalom prstu. U Srbiji na domalom prstu desne ruke, dok se u većem delu zapadnog sveta burma nosi na domalom prstu leve ruke.