Snepčet dismorfija - društvene mreže rađaju nove ideale lepote
Psiholozi su takvoj pojavi dali zvučan naziv - "Snepčet dismorfija", a pojam je prvi put javno korišćen 2018. godine u britanskom listu "Independent", kada je estetski hirurg izneo poražavajuću statistiku: u plastičnoj hirurgiji već neko vreme postoji nova tendencija gde sve više novih pacijenata dolazi sa zahtevima za sitnim korekcijama, a kao primer kako bi želeli izgledati, umesto poznatih ličnosti (kao što je to bilo pre), pokazuju upravo svoje slike, ali sa filterima.
Za pojam "Snepčet" većina je čula - društvena mreža za razmenu fotografija i videosnimaka poznata ne samo po visokom nivou poverljivosti (vremenski ograničen pregled poslatog sadržaja), već i po filterima. I "Snepčet" nije jedina aplikacija - tu su i Instagram, i Fejstjun (Facetune), i mnoge druge. Pojedini proizvođači mobilnih telefona otišli su i korak dalje - oni automatski u samoj kameri imaju opciju "zaglađivanja" tena i isticanja očiju.
Zatim, treba da razumemo značenje reči "dismorfija". Dismorfija je preterana briga zbog nesavršenosti (ili nedostataka) tela ili njegovih delova, koje mogu biti kako realne, tako i imaginarne. Ljudi sa pomenutim poremećajem među najčešćim su pacijentima plastičnih hirurga, ali čak ni nakon izvršenih estetskih zahteva njihovo se nezadovoljstvo ne smanjuje već naprotiv - uvek još nešto nije kako su zamislili, uvek može još da se koriguje. Još mrvicu hijalurona u jagodice, kapci još malčice da se podignu, grbica na nosu da se smanji, i tako u nedogled.
Kako je to povezano sa društvenim mrežama i snepčetom?
Isfiltrirane fotografije postale su deo svakodnevnice, a pošto se standardi lepote menjaju na društvenim mrežama, taj trend prešao je sa ekrana elektronskih uređaja i u realan život. Uvek blistava koža i porcelanski ten, krupne oči sa "mačkastim" efektom, savršeno simetrične obrve i pune usne često su nedostižne za sve devojke i žene, koje jednom rukom listaju društvene mreže a drugom traže broj klinike za estetsku medicinu, želeći da efekat filtera prenesu i u realnost. Međutim, standardi lepote koje su postavile društvene mreže daleko su od realnih, a toliko su visoko postavljeni da utiču i na samopouzdanje i na mentalno zdravlje na duže staze.
Prema jednom istraživanju, ljudi koji konstantno proveravaju svoje društvene mreže i broje lajkove, doživljavaju više svakodnevnog stresa nego oni koji ih ređe posećuju. Kad tome dodamo i estetski pritisak da uvek izgledamo lepo dobijamo recept za stres, anksioznost i probleme sa raspoloženjem.
