Kao reakcija na izjavu predsednika Srbije o mogućoj efikasnoj upotrebi specijalnih jedinica Kobre: "Da izvedem 'Kobre' da ih razbacamo sve, ne bi trebalo šest-sedam sekundi", na jednom od transparenata tzv. studentskih protesta pojavio se natpis "Izvedi Kobre, mi smo anakonde!"
Međutim, svesno ili nesvesno (pre će biti svesno, jer takva simbolika se po pravilu ne pojavljuje slučajno), autor ovog natpisa upotrebio je izraz "anakonde" i time na neki način izrazio suštinu tekućih događaja, tj. iz čije kuhinje sve dolazi.
U geopolitičkoj teoriji, izraz "Anakondin zagrljaj" ima veliku važnost u našem vremenu, iako je prvi put upotrebljen u vreme američkog građanskog rata 1861–1865. General Vinfild Skot (Winfield Scott) koji ga je prvi koristio, pod tim planom podrazumevao je da se vojska Konfederacije okruži i pritisne sa kopna i sa mora sa posebnim naglaskom na odsecanje pristupa lukama. Rezultat je bio gušenje i iscrpljivanje neprijatelja i njegov poraz u roku od nekoliko godina.
U savremenoj teoriji "Anakondin zagrljaj" predstavlja strateško geopolitičko stezanje ili davljenje Rusije. Sa ostvarivanjem tog plana započelo se posle rasturanja Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza. U suštini, predstavlja širenje NATO-a na istok, međutim, u "Anakondinom zagrljaju" učestvuju i druge države koje za sada nisu u toj alijansi.
Tu se posebno isticala organizacija GUAM čiji su sponzor Sjedinjene Američke Države, a čine je Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan i Moldavija. Zanimljivo je da je neko vreme član ove organizacije bio i Kazahstan, ali je vrlo brzo istupio. Od četiri države članice ovog saveza, u Ukrajini se ratuje, u Moldaviji su pokradeni izbori od strane Zapada, u Gruziji je na delu pokušaj da se nasilnim protestima sruši legalno izabrana vlada. Ako se tome doda i poništavanje prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji, jer rezultat nije bio po volji Zapada, onda se vidi da "Anakondin zagrljaj" popušta, umesto da se, kako to Zapad želi, sve više steže.
Strategija "Anakondinog zagrljaja" ima dakle geopolitički nivo. Sjedinjene Američke Države žele da oslabe pre svega Rusiju, tako što će da uklone priobalne teritorije iz njene kontrole i tako spreče reintegracije unutar sovjetskog prostora. Na taj način smatraju da bi mogle da "uguše" Rusiju i ostvare svoju kontrolu nad njom.
Ovu strategiju prvi je u praksi primenio engleski geopolitičar Halford Makkinder, ali ju je posebno razvio Zbignjev Bžežinski. U svojoj knjizi "Velika šahovska tabla" postavio je tezu o geopolitičkom slabljenju Rusije, koja je podrazumevala uspostavljanje "pojasa krajnje neprijateljskih država" koje bi, poput "anakonde", zadavile ovu zemlju.
Sa jedne strane, ovaj plan podrazumevao je stvaranje međumorske konfederacije, tzv. Intermarijuma. Takođe, realizacija plana pretpostavlja i cepanje Evropske unije tako što bi od nje bile odvojene, pored Britanije, što je već učinjeno, i istočnoevropske zemlje. Ukoliko Rusija izgubi ovaj rat biće stvorena nova vojno-politička i ekonomska zajednica pomoću koje bi Rusija bila odsečena od zapadne Evrope tako što bi bio stvoren bedem rusofobnih država od Baltika do Crnog mora. Stožer je u ovom delu Poljska, a bez Ukrajine plan je potpuno propao.
Sa druge strane, podržava se panosmanizam i stvaranje nove osmanske konfederacije u čiji sastav bi ušli svi oni narodi koji govore turskim jezikom. Tu se pre svega misli na Azerbejdžan, Severni Iran, Kazahstan, Uzbekistan, Turkmenistan i Kirgistan. U tom pogledu već se održavaju samiti Turskog saveta, a na osmom samitu u Istanbulu 2021. godine formiran je TuranSEZ, kao posebna ekonomska zona u Kazahstanu.
U pitanju je "veliki projekat koji pokriva zajedničke ekonomske inicijative turskih država", kako je izjavio ministar trgovine Turske Omer Bolat u Bakuu 2021. godine. Ako bi Anglosaksonaci, uspeli da stvore takvu zajednicu neprijateljskih država prema Rusiji, onda bi ona i sa južne strane bila okružena.
"Anakondin zagrljaj" Zbignjeva Bžežinskog je veoma ambiciozan i donedavno vrlo realan plan. Međutim, očigledno je da ne ide sve po planu. U Belorusiji nisu uspeli gotovo ništa. GUAM se praktično raspao, a Rusi uspešno vode specijalnu vojnu operaciju na teritoriji Ukrajine i polako dobijaju ovaj rat.
Sa Turskom stvari ne stoje kao u vreme hladnog rata i neposredno posle rasturanja Sovjetskog Saveza, a u Sjedinjenim Američkim Državama je pobedio Donald Tramp koji hoće da se dogovori sa Rusijom.
Ali, da se vratimo na tezu sa početka teksta. Zašto je sve to važno i za nas? Moglo bi da se kaže da je neki mali "anakondin plan" primenjen i na nas, razbijanjem SFR Jugoslavije, otcepljenjem Crne Gore i priznanjem secesije Kosova i Metohije. Tako smo dovedeni u situaciju da se nalazimo u anakondinom zagrljaju NATO-a, čega pokušavamo da se oslobodimo.
Na tekućim studentskim protestima, na kojima ima mnogo dobrih ljudi, nezadovoljnih često i s pravom i na kojima se postavljaju i sasvim opravdani zahtevi, nema ništa o tome, ni reči o Kosovu i Metohiji, gde srpski narod živi u blokadi već 25 godina, nema podrške studentima na Kosovu i Metohiji.
Niko nije izneo ideju da se blokira blokada Srba na Kosovu i Metohiji. Niko nije izneo bilo kakvu ideju ili zahtev koji se tiču rešavanja našeg nacionalnog pitanja.
Postavlja se pitanje zašto nema?
Odgovor je u tome da je izazivanje unutrašnje destabilizacije po pravilu u funkciji spoljne politike. A nema još mnogo vremena do Svetog Jovana...