Glavni moto Trampove kampanje i delovanja glasi Učinimo Ameriku ponovo velikom! (Make America Great Again!). U isto vreme to je i naziv njegovog pokreta čija je dobro poznata skraćenica MAGA. Manje je poznato da je sličan slogan imao i Ronald Regan tokom svoje predsedničke kampanje 1980. godine – Let's Make America Great Again!
Tramp je prvi put ovaj slogan koristio 2012. godine, posle pobede Baraka Obame na predsedničkim izborima. Na optužbe da je "ukrao" Reganov slogan, Tramp je lakonski odgovorio da nije ni znao da je Regan to govorio, ali da ga svakako autorski nije zaštitio, što je on učinio 2015. godine pred svoju prvu predsedničku kampanju.
Zanimljivo je da je prvobitno, kako je sam isticao, imao ideju da slogan bude kraći – "Učinimo Ameriku velikom", ali je odustao zbog očigledne implikacije da Amerika onda nikada nije ni bila velika. Međutim i slogan "Učinimo Ameriku ponovo velikom" takođe ima nezgodnu implikaciju – da je Amerika prestala da bude velika i da to još uvek nije.
Pravo pitanje je međutim, šta znači pojam "velikog" u ovom sloganu. Prema mišljenju Džona Hokinsa (John Hawkins), postoji sedam stvari koje su Sjedinjene Države učinile velikom.
Na prvom mestu je judeo-hrišćanska etika. Kada se kaže da su Amerikanci "hrišćanska nacija", to se prevashodno odnosi na judeo-hrišćanski moral. Prema Hokinsovom uverenju, taj moral je oblikovao američku naciju i stvorio osećaj za dobro i pogrešno, čime je korupciju minimalizovao. Takođe, protestantska radna etika učinila je Amerikance produktivnim i stvorila uverenje da su prava koja imaju – od Boga, a ne od vlade.
Hrišćanske vrednosti u tom pogledu čine supstanciju nacije i "Amerika u kojoj hrišćanstvo nije važan deo svakodnevnog života, više ne bi bila Amerika u bilo kom značajnom smislu", kaže Hokins.
Druga stvar je moćna vojska. Bilo kakva meka moć nema gotovo nikakav značaj, ako iza nje ne stoji tvrda moć u vidu jakih oružanih snaga. Vojna moć Sjedinjenih Država posle Drugog svetskog rata, a naročito posle razbijanja Sovjetskog saveza postala je najveća na svetu.
Treća stvara je zapadna kultura. Hokins kaže "da je celokupna populacija Venecuele, Irana ili Južne Afrike bila ovde u Sjedinjenim Državama i da smo svi nestali, ova zemlja bi se brzo pretvorila u rupu, baš kao i sve te nacije jer su kulturno inferiorniji od nas". U skladu sa rasističkim principom izuzetnosti, on Sjedinjene Države vidi kao nastavak one kulture koja je proizvela antičku Grčku, Rimsko carstvo, Britaniju, ističući da su individualizam, inovacije, hrišćanstvo, kapitalizam, nauka, tehnologija, sloboda i individualna ljudska prava ono što Amerikancima daje prednost u odnosu na ostale.
Na četvrtom mestu je geografija. Velika nacija koja je bogata resursima izolovana je od moćnih neprijatelja. Da je Britanija bila bliža, navodi Hokins, možda sticanje nezavisnosti ne bi bilo ostvareno, ili bi tokom velikih ratova u dvadesetom veku i američka nacija stradala kao što su stradali evropski narodi.
Industrijski kapacitet je peta stvar. Hokins ovde misli na to da su Sjedinjene Države iskoristile industrijsku revoluciju na pravi način i da je upravo ta produktivna sposobnost doprinela pobedi u Drugom svetskom ratu.
Šesta stvar je društvo zasnovano na zaslugama. Pod tim se podrazumeva da nema aristokratije, plemena, kasti i sličnih stvari, što je doprinelo tome da se stvori društvo jednakih mogućnosti, a da se sposobni ljudi istaknu i izdignu u status elite. "Činjenica da nas ostatak sveta još uvek smatra 'zemljom mogućnosti'", kaže Hokins, "jedna je od naših najvećih prednosti, iako naš zastareli imigracioni sistem čini malo da iskoristi ovu činjenicu".
I najzad kao sedmu stvar, Hokins navodi Ustav koji ograničava centralizovanu vladu. On kao jednu od osnovnih crta amerikanizma vidi nepoverenje u vladu, a ustav osmišljen tako da spreči bilo kakvo ugnjetavanje naroda od strane vlasti.
Sa stanovišta ovih vrednosti, može se reći da su Sjedinjene Države danas daleko od toga da mogu da se odrede kao velike. Ako je u određenoj meri ta veličina i postojala u doba države blagostanja posle Drugog svetskog rata, posle nestanka Sovjetskog Saveza nestalo je i blagostanje, a sa njim i pomenute vrednosti. Može se reći da je od svih sedam vrednosti Sjedinjenih Država ostalo samo ono što se tiče vojne moći. Sve drugo, a posebno hrišćanski moral, izokrenulo se u svoju suprotnost. Sukob na Ukrajini i pojava novog supersoničnog oružja, a posebno "orešnika", pokazuju, sa druge strane, da ni vojna moć, iako je velika, više nije nadmoć. Drugim rečima, Sjedinjene Države više nisu ni najmoćnija vojna sila na svetu.
Zato je MAGA pokret utemeljen u stavu da su Sjedinjene Države nekada bile "velika" zemlja, ali da to više nisu. Glavni razlog Magadonijanci (Magadonians), kako Tramp naziva pripadnike pokreta, vide u globalističkim procesima imigracije, dženderizacije i tzv. multikulturalizma. Sa te globalističke pozicije koja se iz Vašingtona decenijama nameće i podmeće čitavom svetu kao kukavičje jaje, potrebno je vratiti se sebi po principu – Amerika na prvom mestu. To podrazumeva ekonomski protekcionizam umesto neoliberalne koncepcije, smanjenje imigracije i deportaciju migranata, ukidanje džender ideologije i povratak tradicionalnim američkim vrednostima na čemu je Tramp već počeo da radi.
Međutim, čak i ako uspe u tom poduhvatu, to nije garancija da će Amerika ponovo biti velika, jer istorija ne čini korake unazad. Zemlje Globalnog juga na čelu s Rusijom i Kinom nastupaju u novom činu istorijske drame kao novi glavni igrači.