Vensov govor u Minhenu: Ko je vas poznavao...

U Minhenu je održana 61. bezbednosna konferencija (Munich Security Conference) na kojoj počev od 1963. godine svakog februara u hotelu Bayerischer Hof predstavnici mahom zapadnih zemalja, ali i tzv. civilnog sektora, raspravljaju o bezbednosnoj politici uz moto – mir kroz dijalog.

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džejms Dejvid Vens održao je govor koji je, kako navode mnogi mediji, šokirao evrounijske zvaničnike (Bi-Bi-Si: Američki potpredsednik šokirao evropske saveznike, RTS: Govor Džej Di Vansa koji je šokirao Evropu). Između ostalog, u svom govoru on je istakao da Evropska unija ima u samoj sebi mnogo većeg neprijatelja, nego što je to bilo ko spolja: "Pretnja o kojoj se najviše brinem u odnosu na Evropu nije Rusija, nije Kina, nije bilo koji drugi spoljni akter. Ono o čemu brinem je pretnja iznutra."

Vensove reči su toliko jake, da je sve vreme nekako provejavala ona čuvena rečenica iz filma Maratonci trče počasni krug: "Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti."

Skoro na isti način publiku u Minhenu "šokirao" je Vladimir Putin svojim govorom na istoj konferenciji 2007. godine ("Politika": Šok u Minhenu). Tadašnja američka administracija reagovala je veoma oštro, upozorivši Rusiju da sa Zapadom ne može da bude u dobrim i partnerskim odnosima, ukoliko ne deli tzv. zapadne vrednosti.

Protokom vremena ispostavilo se, međutim, da su i Sjedinjene Države, posle 18 godina "sazrele" i odustale od tih i takvih vrednosti koje je u to vreme promovisao Zapad, približivši se stavovima Moskve i tako ostavile "šokiranu" Evropsku uniju u stanju "nezrelosti".

Ovde pod zrelošću i nezrelošću podrazumevam onaj kantovski izraz kojim on objašnjava pojam prosvećenosti.

Naime, prema Kantovom viđenju, nezrelost je nemoć da se svoj razum upotrebljava samostalno. A samoskrivljena je kada njen uzrok nije u nedostatku razuma, već u nedostatku odlučnosti i hrabrosti da se njime služiš bez tuđeg rukovođenja i starateljstva. Čelnici Evropske unije ostali su sami kao maloletnici koji ne znaju šta da rade sami sa sobom.

Odjednom više nema zajedničke spoljne politike, sa kojom su i nas primoravali da se usaglašavamo, već se zakazuju sastanci u skraćenom formatu, kako bi se našlo neko rešenje. O tome svedoči i reakcija na pregovore o Ukrajini koji počinju u Saudijskoj Arabiji, a iz kojih su isključeni i Evropska unija i Ukrajina ("Politika": U Parizu danas sastanak evropskih lidera o Ukrajini).

Na ovom sastanku koji je sazvao Makron, učestvovali su, kako navodi RT Balkan, premijer Velike Britanije Kir Starmer, nemački kancelar Olaf Šolc, danska premijerka Mete Frederiksen, premijerka Italije Đorđa Meloni, premijer Španije Pedro Sančez, poljski premijer Donald Tusk, generalni sekretar NATO-a Mark Rute, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.

Ali, da se vratimo Minhenskoj konferenciji. Ključna stvar ovogodišnjeg skupa je upravo u Džej Di Vensovom govoru koji se može posmatrati kao jedna politička celina sa Putinovim govorom iz 2007. godine.

Zašto?

Zato što i jedan i drugi imaju kritički odnos prema globalističkom hegemonističkom poretku tzv. liberalne demokratije koja zbog svojih totalitarnih elemenata prestaje da bude i liberalna i demokratska.

U svom govoru Putin je posebno naglasio problem unipolarnog sveta: "Istorija čovečanstva, naravno, poznaje periode unipolarnosti i želje za svetskom dominacijom. Ali šta je unipolarni svet? Kako god da se ulepšava ovaj pojam, na kraju krajeva, on u praksi znači samo jedno: to je jedan centar moći, jedan centar snage, jedan centar odlučivanja. Ovo je svet jednog gospodara, jednog suverena. A to je u krajnjoj liniji destruktivno ne samo za sve unutar ovog sistema, već i za samog suverena, jer ga uništava iznutra."

Dakle, kada je Putin još 2007. godine rekao da tzv. unipolarni svet koji predstavlja svet gospodara i roba, nije dobar ni za samog gospodara, jer ga uništava iznutra, rekao je skoro isto što i Džej Di Vens o Evropi koja je sama sebi najveći neprijatelj.

Takođe, povrh toga, Putin je tada rekao da takav svet nema nikakve veze sa demokratijom: "A ovo, naravno, nema veze sa demokratijom. Jer demokratija je, kao što znamo, moć većine, vodeći računa o interesima i mišljenju manjine."

Kritikujući sadašnje stanje stvari u Evropi, Džej Di Vens kaže u svom govoru suštinski isto: "Ali ono što nijedna demokratija, američka, nemačka ili evropska, neće preživeti, jeste reći milionima glasača da su njihove misli i brige, njihove težnje, njihove molbe za olakšanjem nevažeće ili nedostojne da se čak i razmatraju. Demokratija počiva na svetom principu da je glas naroda bitan. Nema mesta za zaštitne zidove. Ili se pridržavate principa ili ne. Evropljani, narod ima glas. Evropski lideri imaju izbor. Prihvatite ono što vam ljudi govore, čak i kada je iznenađujuće, čak i kada se ne slažete."

Budućnost sveta ne leži u hegemoniji jednog, već u jedinstvu različitosti. Nažalost, bilo je potrebno veliko stradanje na Ukrajini i dolazak na ivicu velikog nuklearnog rata da bi se to sagledalo.