Obraćajući se na nedavno održanoj (14. aprila) Međunarodnoj naučno-praktičnoj konferenciji o posmatranju i ekspertizi izbornih procesa u Nacionalnom centru "Rusija", ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov govorio je o tzv. izbornom neokolonijalizmu koji praktikuju režimi današnjeg globalnog Zapada aktivno delujući na unutrašnje političke tokove drugih zemalja.
Prema rečima Lavrova, "Zapad koristi različite instrumente za postizanje svojih ciljeva – od podsticanja "obojenih revolucija" do vršenja pritiska vojnim putem i direktnih vojnih intervencija, a jedna od najčešćih metoda mešanja u unutrašnje poslove drugih država, je praksa tzv. izbornog neokolonijalizma". (Vidi: https://tass.ru/politika/27099683)
Izborni neokolonijalizam u tom smislu podrazumeva da se tzv. demokratski izbori zloupotrebljavaju u svrhu smene vlasti neke države koja ne postupa u skladu sa geopolitičkim interesima zapadne globalističke elite i postavljanje druge vlasti koja će u tom smislu postupati adekvatno, ili očuvanje postojeće, ako odgovara njihovim interesima.
Sve tu naizgled jeste demokratski. Održavaju se izbori, narod izlazi na glasanje. Svako ima pravo da bira i da bude biran (doduše, ne baš svako, o čemu će biti reči kasnije). Prebrojani glasački listići legalizuju i legitimišu buduću, staru ili novu vlast. Međutim, globalistički centri moći odlučuju ko su tzv. demokratski kandidati, a koji su tzv. autokrate ogrezle u korupciji i shodno tome izborni proces i njegovi rezultati će se osporavati ili neće.
Metodologija izbornog neokolonijalizma na koji upozorava Lavrov, podrazumeva sledeće:
– Uticaj na izbore sprovodi se preko tzv. nezavisnih posmatrača kao što su npr. ODIHR, zapadne nevladine organizacije kao što su National Endowment for Democracy – NED, International Republican Institute – IRI, i dr.).
– Na različite načine finansiraju se i umrežavaju razne nevladine, opozicione i tzv. nezavisne grupe, tobože za razvoj slobode, pravde, demokratije, ljudskih prava i sl.
– Sprovodi se medijsko i propagandno delovanje koje diskredituje vladu ili kandidate koji nisu po volji Zapadu, a promovišu se oni koji jesu.
– Pritisak, tj. davljenje i uslovljavanje donošenjem određenih zakonskih rešenja i zabranu donošenja zakona autonomno, kroz pretnju sankcijama, zamrzavanjem raznih fondova i sl., kao što je npr. bio slučaj sa tzv. Mrdićevim zakonima u Narodnoj skupštini Srbije.
– Falsifikovanje izbora, npr. u Moldaviji, kako bi pobedio podobni kandidat, ili osporavanje rezultata, npr. u Gruziji i potencijalno u Srbiji na sledećim izborima ako pobedi neželjena opcija. Primera ima mnogo.
Kao što smo spomenuli, ne može baš svako da se kandiduje.
U Rumuniji je u martu 2025. godine Ustavni sud zabranio Kalinu Đorđeskuu da se kandiduje i poništen je već održani prvi krug predsedničkih izbora iz decembra 2024. godine na kojima je on pobedio. Odluka je obrazložena manipulacijama prilikom glasanja, netransparentnim finansiranjem i uticajem Rusije. Dana 9. marta 2025. godine, Centralna izborna komisija Rumunije odbacila je njegovu predsedničku kandidaturu sa obrazloženjem da ne postoje garancije da će se on zalagati za demokratiju u Rumuniji. (O tome smo pisali ranije ovde)
Slično se desilo i u Francuskoj, samo 22 dana kasnije, ali tu su delovali preventivno. Veoma važni predsednički izbori tamo treba da se održe 2027. godine.
Marin le Pen važila je za najozbiljnijeg kandidata za pobedu. Međutim, sudskim putem i njoj je zabranjeno da se kandiduje na tim izborima. Naime, sud u Parizu osudio je Le Penovu 31. marta 2025. godine za proneveru sredstava Evropskog parlamenta i kaznio je između ostalog na pet godina zabrane kandidovanja za političku funkciju.
Da podsetimo i koliko je napora učinjeno od strane duboke države u Sjedinjenim Američkim Državama da Donald Tramp ne postane novi predsednik, od desetina krivičnih prijava, i politički motivisanih suđenja, do atentata. Najnoviji slučaj u hotelu "Vašington Hilton" govori da Tramp ni kao predsednik nije dovoljno bezbedan.
U Mađarskoj nisu mogli da koriste sudokratsku metodu, jer sudovi u Mađarskoj nisu pod njihovom kontrolom, ali su zato koristili sva druga sredstva koja su im stajala na raspolaganju da Viktor Orban izgubi izbore koji su održani 29. aprila 2026. godine.
Na primer, u decembru 2025. sve zemlje Evropske unije, uključujući i Mađarsku, dogovorile su se oko kredita za Ukrajinu od 90 milijardi evra, kojim bi se najvećim delom finansirao nastavak rata protiv Rusije. Međutim, u januaru 2026. godine Ukrajina je pod lažnim izgovorom prekinula dovod nafte Mađarskoj kroz naftovod "Družba".
Kao odgovor, Mađarska je uložila veto na spomenuti kredit Ukrajini i obustavila Ukrajini dotok gasa koji joj iz Evropske unije stiže preko Mađarske. Tada Evropska unija kažnjava Mađarsku, tako što zamrzava fondove koji su njoj bili namenjeni u iznosu od 35 milijardi evra, istovremeno tolerišući postupak Ukrajine oko dotoka nafte kroz "Družbu".
Ova očigledno zajednička igra Evropske unije i Ukrajine, pokazalo se, uticala je na rezultate izbora, jer je dovela do određenog pada standarda Mađara, inflacije itd. Ali, čim su Mađari glasali za novu vladu, dobili su 27 uslova koje im je postavila Evropska unija, da bi dobili onih 35 milijardi. A kako će se ta sredstva, ako i dođu, trošiti, kontrolisaće sama Evropska unija.
U Srbiji hibridni rat traje već više od godinu i po dana. Oni koji se kriju iza brenda "studenti" ne izjašnjavaju se po važnim političkim pitanjima. Tzv. studentima strogo je zabranjeno da se po tim pitanjima izjašnjavaju, čak im se zabranjuje da u javnim nastupima kažu svoje ime i prezime, već se depersonalizuju i nastupaju kao medijum tajanstvenih "plenuma".
Medijum (lat. medium) najčešće označava posrednika, ili sredinu u kojoj se nešto dešava. Ovaj termin, međutim, posebno često koristi se u parapsihološkim aktivnostima kada pojedine osobe smatraju da imaju moć da prenose poruke između nevidljivih sila i živih.
Najpoznatiji medijum u tom smislu jeste Baba Vanga (Vangelija Pandeva Gušterova) poznata po navodnoj vidovitosti i opštenju sa "nevidljivim silama". Ona je verovala da od misterioznih bića prenosi poruke o sudbinama ljudi i raznim događajima u budućnosti.
Da li je i "plenum" takva nevidljiva sila, videćemo.
Na sledećim izborima, kojih će, izgleda uskoro biti u Srbiji, moguće su tri opcije:
1. Studentsko-blokaderska grupacija prekida izbore tako što izaziva incidente koji bi onemogućili da se izbori sprovedu do kraja. Tada bi nastao određeni vakuum vlasti i tu bi na scenu stupila Evropska unija. Ona bi u Srbiju poslala razne komisije i političke komesare koji bi navodno bili neutralni i zvanično došli da pomognu se održi mir, ali bi istovremeno verovatno tražili konstituisanje tzv. prelazne koncentracione vlade koja bi organizovala nove izbore pod kontrolom Evropske unije i OEBS-a. To bi bilo upravo ono što odavno zapravo i traže.
2. Studentsko-blokaderska grupacija ne prekida izbore, ali ne priznaje da ih je izgubila i izaziva postizborne nerede. Reakcija Evropske unije je kao u slučaju 1, ali bi im bilo mnogo teže da realizuju cilj oko prelazne vlade, osim u slučaju velikih nereda i oružane pobune, što je u našem slučaju malo verovatno.
3. Studentsko-blokaderska grupacija pobeđuje na izborima. Da li nas, u slučaju da se ostvari ova opcija, čeka sličan scenario kao u Mađarskoj, što se tiče odnosa sa Rusijom? Da li bi nova vlast uvela sankcije Rusiji? Da li bi bili prisiljeni da prekinu sadašnje ekonomsko-političke odnose sa Kinom? Ono što je još gore, da li bi pristali na prijem tzv. Kosova u Ujedinjene nacije, a to znači priznali bi Kosovo kao nezavisnu državu, sve sa opravdanjem da je to zapravo već učinila prethodna vlast iza leđa narodu? Pored toga, da li bi sledila rezolucija o priznanju navodnog genocida u Srebrenici, o čemu već postoji predlog pred Narodnom skupštinom jedne prozapadne opozicione grupacije?
Da li zato naši studentski "medijumi" ne žele o tome da se izjašnjavaju? A trebalo bi.