Jezik je naša kuća

Naslov ovog teksta predstavlja parafrazu čuvene Hajdegerove misli – jezik je kuća bića. Šta to zapravo znači? Hajdeger, naime, ističe kako je čovek biće koje je sposobno da govori, i da upravo ta moć jeste ono što čoveka i čini čovekom. Jezik (kao ovaploćenje logosa) čini da se čovek samo sa njim oseća prisutnim na ovom svetu, a time i kod sebe samoga.

Drugim rečima, jezik nije neko slučajno čovekovo svojstvo, već je ono što ulazi u sam temelj njegovog bića.

Hajdeger u tom pogledu kaže da "čovek ne bi bio čovek, ako bi mu bilo uskraćeno da govori neprekidno, sa svakog mesta, o svemu, u raznolikim varijacijama i uz pomoć onog mahom neizgovaranog – to je".

Jezik zato ne može da se nameće nikakvim političkim pritiscima ideološke prirode.

On ima svoje sopstvene, unutrašnje zakonitosti. Snagom sebi inherentnih zakona opiraće se takvom pritiskanju i učiniće da se proizvodi takvih postupanja ogole i odbiju kao neprimereni, a ponekad i kao rogobatni ili smešni.

Novogovor

Jedan od tih proizvoda je i Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je usvojen 2021. godine. Njime se uvodi institucija tzv. rodno osetljivog jezika u oblastima obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja i javnog informisanja, čime se nameće prinuda određenog načina govora pod pretnjom zakonske kazne.

Tako se, na primer, u članu 37 ovog zakona propisuje "korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada", dok se u članu 44 kaže da su "sredstva javnog informisanja dužna da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama".

Istim zakonom predviđeno je da primena ovih članova 37 i 44 (stav 3) stupa na snagu tri godine nakon donošenja zakona, dakle, u junu 2024. godine. Tim povodom Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog priređuje dijaloge pod nazivom "Kako do rodno osetljivog jezika", od kojih je prvi održan u Beogradu 27. marta ove godine. Dijalozi se sprovode u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i Delegacijom Evropske unije u Srbiji. U dijalog su pozvani i predstavnici nevladinog sektora, države i akademske zajednice.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je tim povodom da jezik mora da se uskladi sa svakodnevnom praksom. O standardizaciji srpskog jezika govorio je na engleskom jeziku, iako predstavlja savez u kojem nikome engleski nije maternji jezik, a i njenu samom maternji jezik je italijanski.

Između ostalog, on je na primeru vatrogasaca pokušao da objasni da jezik zaostaje za stvarnošću: "U našim jezicima ta reč je u muškom rodu, iako ima žena koje se bave tim poslom. I siguran sam da svi želimo da živimo u društvu koje se zasniva na načelima demokratije, pravičnosti i ravnopravnosti, a to se ne može postići bez ravnopravnosti žena i muškaraca".

Kada je već reč o jeziku, treba naglasiti da se kod nas ime i prezime ovog evropskog diplomate koji ima italijansko i francusko državljanstvo, rodom iz grada La Specija u italijanskoj pokrajini Ligurija, uglavnom pogrešno piše i izgovara, najčešće – Emanuel Žiofre. Međutim, radi se o italijanskom imenu i francuskom prezimenu, pa bi trebalo govoriti Emanuele Žofre.

Dakle, kako nam evropski zvaničnik kaže, tzv. rodni novogovor treba da nam donese demokratiju, pravičnost i ravnopravnost žena i muškaraca. Međutim pojam roda, tj. džendera širi je od pojma pola, pa ostaje nejasno koji bi se gramatički rodovi koristili za ostale rodove.

Pojam roda

Ako se misli samo na muškarce i žene, onda bi trebalo govoriti o ravnopravnosti polova. Reč rod u srpskom jeziku ima sasvim druge konotacije i odnosi se prevashodno na rađanje. Od nje se tvore reči kao što su rod-iti, rod-itelji, po-rod-ica, na-rod, rod-oljublje, itd. Kako ne bi dolazilo do jezičke zbrke i mešanja značenja, bilo je mnogo bolje ostaviti originalnu englesku reč gender, pogotovu što se često umesto naše reči "osetljiv" koristi latinska reč "senzitivan" da bi se eksplicirala ova ideologija.

Glavna stvar, tj. ono što najčešće bode oči, jeste korišćenje mocionih nastavaka – kinja u nazivima titula i profesija sa proklamovanim ciljem rušenja "patrijarhalnih stereotipa", veće vidljivosti žena, jezičke ekonomičnosti itd.

Međutim, čini se da se taj cilj ne postiže, već da se ističe upravo suprotno – da su imenice ženskog roda izvedene iz imenica muškog roda, a onda bi po toj ideološkoj matrici nužno sledilo i da su žene izvedene od muškaraca. Tako bi, na primer, imenica ženskog roda "sociološkinja" bila izvedenica od reči muškog roda "sociolog". U suprotnom bismo mogli da dobijemo "sociološa".

Pojavljuju se i drugi problemi koji narušavaju jezik. Polako nestaju imenice koje se završavaju na – lac, kao što su gledalac, slušalac, čitalac itd. Prema pravilima jezika, u ženskom rodu trebalo bi da glase – gledalica, slušalica, čitalica itd. Da bi se to izbeglo, pošto deluje neozbiljno, da ne kažemo smešno, koriste se tzv. kroatizmi – gledateljka, slušateljka, čitateljka itd. Međutim, ekvivalent u muškom rodu tada bi morao da bude gledatelj, slušatelj, čitatelj itd.

Sudija nestaje iz jezika

Postoje i primeri kao što je reč sudija. U tzv. rodno osetljivom jeziku trebalo bi govoriti sutkinja ili sudinica (nije usaglašeno kako). Međutim, u tom slučaju, pošto je gramatički reč sudija zapravo ženskog roda, trebalo bi za muški rod koristiti reč sudac. Posledica je da reč sudija nestaje iz jezika.

I na kraju, i sama reč čovek krajnje je problematična. Ako se dosledno primene spomenuta pravila, moralo bi se reći da žena ne može da bude čovek, već samo čovečica, a ljudima bi morale da se dodaju ljutkinje.

Kako se ne bi događale ovakve stvari i kako bismo sačuvali svoj jezik, treba ga ostaviti njemu samome. Time će se na najbolji način braniti i unapređivati ženska, ali i opšte ljudska prava.