Pitanje vrednosti

Posle liturgije u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi, na Cveti ili praznik Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim,Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril izjavio je da Rusija ne deli iste vrednosti sa Zapadom: "Nestala je lažna diplomatija iz doba detanta. Zadatak je bio da nas ščepaju golim rukama, bez ikakvog rata, da nas zavaraju, uvuku u svoj svet, usade nam svoje vrednosti. Ali naš narod i naše rukovodstvo su to shvatili. Te vrednosti su u suprotnosti sa našim, jer sveta Rusija, hvala Bogu, čuva hrišćanske vrednosti... Mi se trenutno ne borimo protiv ljudi, već protiv vladara tame ovoga sveta, protiv duhova zla. Kažem ovo smelo, sa punim uverenjem da je Rusija na strani svetlosti. I to se lako može dokazati, jer Rusija ne teži da postane bogatija, ne želi da zauzme druge zemlje, ne nastoji nikoga da potčini. Rusija jednostavno nastoji da sačuva svoj identitet, svoju veru, svoj sistem vrednosti... Kada je postalo jasno da nemamo ništa zajedničko, sve je to dovelo do vojne konfrontacije."

Ova izjava ruskog patrijarha u svom središtu ima pojam vrednosti, ali i pojam potrebe koji je sa njim povezan. Čovek je potrebito biće, tj. uslovljeno biće koje svoju ontologiju gradi na određenim vrednostima. Neuslovljeno i ne-potrebito biće može da bude samo Bog.

Razumevanje međuodnošenja vrednosti i potreba vodi nas u središte krize savremenog sveta koja se manifestuje i na vojnom planu na teritoriji bivše sovjetske socijalističke republike Ukrajine. Ovaj sukob je izgleda bio nužan, zato što predstavlja istorijski sukob dva sistema vrednosti, jednog zasnovanog na umu i drugog zasnovanog na empiriji.

Ideja dobra

Najviše vrednosti pripadaju moralnim kategorijama dobra i zla. Sve druge vrednosti svode se na te dve. Zato je za Platona upravo ideja dobra najviša ideja.

U antici je držanje robova bilo statusno vrlo poželjno, dok se od srednjeg veka to smatra lošim, mada je u američkom ustavu opstalo do novijih vremena. Kolonije su na Zapadu nekada smatrane za nešto dobro i vrlo isplativo, dok danas to nije poželjno. Sam status dobrog i lošeg sve vreme opstaje.

Za razliku od moralnih, niže vrednosti izvedene iz interesa mogu da se kvantifikuju. Kvantitativna vrednost je, naravno, pre svega novac koji se razmenjuje za različite kvalitativne vrednosti. U takvom sistemu sticanje novca i stvaranje bogatstva za čoveka kao pojedinca postaje primarni životni cilj i unutrašnja nužnost.

Takve pojave bile su prisutne i ranije. Sokrat je Atinjanima najviše zamerao što se "više staraju za blago, nego za dušu". Međutim, tek u tzv. zapadnom demokratskom svetu to postaje ideološki poželjno i postaje pravilo društvenog života. Što se više bogati, zapadni čovek tim više osiromašuje kao ličnost i postaje puko sredstvo održanja takvog sistema. Ruski čovek i ruski svet, sa druge strane, naglasak stavljaju na dušu. Smisao patrijarhove izjave sadržan je u tome.

A. Heler pišući o vrednostima kaže: "Na predele, odnose, postupke, institucije itd. primenjujemo kategorije vrednosne orjentacije, pa tako oni ulaze u vrednosni odnos i sa aspekta ljudske prakse dobijaju posebno značenje: naime, ukazuju na ono što treba preferirati. Postoje stvari, institucije, svojstva koji su u jednoj epohi, za jednu određenu grupu ili klasu vrednost, a u drugim vremenima, za druge grupe ili klase indiferentni su u pogledu vrednosti. Za nas je pre 30 godina Vijetnam bio geografski pojam (indiferentan u pogledu vrednosti), a danas je 'vrednosna stvar'. Jelena je u antici bila 'vrednosna stvar', ali ne i za hrišćanstvo: u antici je važila preferencija lepote tela, a u hrišćanstvu preferencija lepote duše".

Ovim primerima možemo da dodamo da su za nas Košare i Paštrik do pre 25 godina bile samo geografski pojmovi, dok sada imaju i drugu, vrednosnu konotaciju.

Dakle, određeni vrednosni okvir treba da određuje naše preferencije, pri čemu se kao posebno važno ispostavlja naš odnos prema pojmovima rodoljublja, porodice, religije, seksualnosti, bolesti, zdravlja, novca i dr.

Shvatanje vrednosti

U prirodnim naukama, po pravilu ovi pojmovi upotrebljavaju se vrednosno neutralno. Tako na primer biologija pristupa pojmovima života i seksualnosti. Zato nije čudno da se upravo biolozima daje pravo da o ovim pojmovima autoritativno govore, ali tako što izlaze iz sfere biologije kao nauke i ulaze u sferu svakodnevnog života, gde ove vrednosti nisu vrednosno neutralne.

Osnovno pitanje koje u tom pogledu može da se postavi jeste da li su vrednosti objektivno (umom ili božjom voljom) date ili se mogu relativizovati i teorijski zasnovati. U antici i srednjem veku, ali i u Kantovoj filozofiji na primer, vladao je prvi tip odgovora, dok se od početka stvaranja građanskog kapitalističkog društva, shvatanje vrednosti pokušava da zasnuje empirističkim i pragmatičkim izvođenjem pre svega iz nekog interesa ili koristi.

Interesi vladajuće elite i centara moći u zapadnom sistemu glavni su činilac konstituisanja vrednosti. Međutim, vrednosti izvedene iz tog interesa univerzalizovane su kao društvene vrednosti pozivanjem na opšti interes. Tako je i nastao pojam zapadnih evropskih vrednosti. Tu bi mogle da se ubroje različita ljudska prava i slobode, kao što su demokratija, sloboda medija, sloboda veroispovesti, neprikosnovenost privatne svojine, vladavina prava itd. Međutim, sve više se može uvideti da su u pitanju ideološke kategorije koje samo mistifikuju i maskiraju privatne interese. Zapadne vrednosti u praksi se pokazuju kao ideološke zablude.

To može da se sagleda na različitim primerima, kao što je makartizam pedesetih godina prošlog veka, tj. progon levičarski orijentisanih ljudi, pre svega javnih ličnosti – tzv. lov na veštice, zabrana prikazivanja filma "Kralj u Njujorku" Čarlija Čaplina u Sjedinjenim Državama iz ideoloških razloga, itd.

Hapšenje, suđenje, optužnica

Međutim, najupečatljiviji primer svakako je nedavno hapšenje bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, kako bi mu se onemogućila kandidatura na sledećim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama 2024. godine (zanimljivo je da je u skoro istom tajmingu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina podignuta politička optužnica pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu).

Treba naglasiti da Tramp nikada nije odustao od svojih stavova da su prethodni predsednički izbori pokradeni. Dok je bio predsednik, redovno je cenzurisan od strane glavnih medija, a na društvenim mrežama su mu čak i ukidani nalozi. Opšte mišljenje sa kojim se u principu možemo složiti, jeste da rata u Ukrajini ne bi bilo da je Tramp predsednik Sjedinjenih Država.

Bili u pravu oko toga, ili ne, to o tom ratu mnogo govori. Možda zato što je taj rat "morao" da se dogodi, on nikako nije ni smeo da bude izabran, po cenu ogoljavanja osnovnih zapadnih vrednosti, kao carevog novog odela, a to su postojanje slobodnih izbora i suvereniteta narodne volje, pravne države i nezavisnog sudstva, slobode medija…

Međutim, ono što je u svemu tome dobro, jeste upravo to ogoljavanje, koje doprinosi osvešćivanju čovečanstva.