Srpski filozofski simpozijum: Globalizacija i međunarodni odnosi

Srpski filozofski simpozijum SoFoS održan je šesti put u Trebinju sa pratećim programom u Herceg Novom (od 29. juna do 2. jula 2023. godine) u organizaciji Srpskog filozofskog društva (Beograd), Filozofskog društva Logos (Istočno Sarajevo), Društva filozofa Crne Gore (Nikšić) i Instituta za političke studije (Beograd).

Prvi skup 2018. sa temom "Filosofija i sloboda" organizovan je u znak pijeteta prema nekadašnjem profesoru Filozofskog fakulteta Simu Elakoviću koji je rodom iz trebinjskog kraja. Narednih godina teme su se nadovezivale jedna na drugu u logičkom sledu: "Pojam granice" (2019), "Nacija i problem identiteta" (2020), "Patriotizam u doba pandemije" (2021) i "pojam zla i njegove manifestacije" (2022). Svaka od ovih tema dokumentovana je u vidu zbornika tekstova.

Ovogodišnja tema "Globalizacija i međunarodni odnosi" posebno je aktuelna u sadašnjem istorijskom trenutku i ceo skup predstavlja redak primer naučne konferencije koja u jeku događaja, kada se istorija prelama, razmatra same te događaje.

Interesi jednog centra moći

Kako u apstraktu uvodnog predavanja ove konferencije ističe profesor Dragan Simeunović, globalizacija pretpostavlja da su međunarodni odnosi danas određeni hegemonijalnim interesima jednog centra moći koji usmerava političke, privredne i finansijske tokove. To podrazumeva nametanje evroatlantskog modela demokratije čitavom svetu, negiranje nacionalnog identiteta i suvereniteta, kao i značajno smanjivanje uloge UN i drugih međunarodnih organizacija koje nisu pod uticajem globalista, a velike sile kao što su Rusija i Kina potrebno je u tom pogledu ili globalizovati ili izolovati.

Proces globalizacije, zasnovan na atlantističkom modelu, u doglednom periodu trebalo bi da dovede do nestajanja identitetskih razlika među narodima, a time i samih naroda.

Svet bi tako postao depopulizovana skupina globalizovanih pojedinaca, a engleski jezik bio bi svetski maternji jezik. U Evropskoj uniji, na primer, engleski jezik je službeni, a nikome nije maternji. Krajnji cilj tih procesa predstavlja, dakle, nastanak jedne globalizovane civilizacije u kojoj bi svuda sve bilo isto i gde bi svi govorili istim jezikom. Britanska imperija, ukoliko se to ostvari, zaista bi posredstvom jezika ovladala celim svetom.

"Obrnuti Vavilon"

Ovaj proces ranije smo nazvali "obrnuti Vavilon", oslanjajući se na Šelingovo razmatranje starozavetnog mita o postojanju prvobitnog homogenog čovečanstva, nepodeljenog u narode i koji je govorio jednim jezikom (Lukić, Obrnuti Vavilon, Prosveta, 2018). Naime, kao što je u pradoba postojalo sredstvo deobe u vidu pometnje jezika, tako i "obrnuti Vavilon" kao globalni proces predstavlja ponovno uspostavljanje jednojezičnosti (homoglosia).

Globalizacija je nastala u sferi ekonomije, međutim, u poslednje vreme obuhvatila je sve sfere čovekovog delovanja. Najveća opasnost od gubitka nacionalnog i kulturnog identiteta, preti po brojnosti malim narodima koji teško mogu tome da se odupru, ali ugroženi su i svi drugi.

S obzirom na sve to, nije neobično istupanje kineskog predsednika Si Đinpinga na otvaranju Samita lidera država članica ŠOS (Šangajska organizacija za saradnju) koji je nedavno održan u Nju Delhiju. Naime, on je istakao da je potrebno boriti se protiv svih oblika "obojenih revolucija" i zalagati se za "multilateralizam i unaprediti globalno upravljanje, braniti zajedničke vrednosti čitavog čovečanstva, štititi međunarodni sistem u čijem su centru UN, kao i svetski poredak zasnovan na međunarodnom pravu, odupreti se hegemonizmu i politici moći".

Tragovi u duši

Takvim svojim stavom, a posebno isticanjem borbe protiv obojenih revolucija, Si Đinping je upro prstom u Sjedinjene Američke Države kao nosioca globalizacije, ukazao na dalji razvoj događaja na međunarodnom planu, ali i posredno označio uzrok krize i vojnog sukoba u Ukrajini. Naime, ruska specijalna vojna operacija može da se označi i kao suprotstavljanje hegemoniji Sjedinjenih Američkih Država i očiglednom kršenju međunarodnog prava i principa međunarodnog poretka zasnovanog na Povelji UN, ali isto tako i obojenim revolucijama u Ukrajini i istorijskom revizionizmu, posebno u odnosu na Drugi svetski rat.

U TV emisiji pod nazivom "Direktno sa Putinom", 17. aprila 2014. godine, ruski predsednik rekao je u tom pogledu da nacionalizam na zapadu Ukrajine prerasta i u neonacizam, što je uzrokovano time da su te oblasti nekada pripadale Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Austriji, Austrougarskoj i Poljskoj. Narod koji je tu živeo nikada nije imao ravnopravan status.

Ta neravnopravnost u državama koje su danas u Evropskoj uniji, skoro da je zaboravljena, ali negde duboko u duši, ostalo je zakopano kao kolektivno nesvesno i rezultiralo je, prema Putinovom mišljenju, nacionalizmom do neonacizma.

Dobar komšija, najbliži rođak

Sa druge strane, ostatak današnje Ukrajine duboko je ukorenjen u ruskoj državi. U datim uslovima, uloga Rusije je, prema Putinovim rečima, uloga "dobrog komšije, najbližeg rođaka", međutim, na Zapadu postoji izvesna zabrinutost zbog Rusije, zbog rasta njene moći i zato "više vole da nas razdvajaju, rastavljaju". Međutim, iako se oni u velikoj meri time rukovode, Putin je tada poručio da ipak treba da čuju glas Rusije, jer imajući u vidu savremene tendencije, cela Evropa, od Lisabona do Vladivostoka, treba da se ujedini da bi bila konkurentna i održiva u budućem svetu.

Na Zapadu, međutim, nisu hteli ili mogli da čuju taj glas Rusije i tako je došlo do krize i neizvesnosti, što se sa jedne strane manifestuje na vojnom planu na teritoriji Ukrajine, a sa druge na planu međunarodne politike u kontekstu budućeg uređenja sveta.

Kraj neoliberalne globalizacije takoreći je proglasila i Evropska komisija u svom godišnjem izveštaju o strateškom predviđanju, u kojem se između ostalog kaže: "Ključni zaključak je da je stari model globalizacije, izgrađen na slobodnoj trgovini i globalnim lancima snabdevanja, prevaziđen. Umesto toga, ulazimo u novu eru geoekonomije".