Zakoni džungle

Prisustvujemo jednom već uveliko otrcanom scenariju. Najpre se, ili kolektivno, ili posredstvom najmoćnijih država članica poput Nemačke i Fracuske, EU uz fanfare (samo)proglasi posrednikom u nekoj krizi. Zatim slede višegodišnji mučni pregovori koji nigde ne vode i koje Amerikanci u pozadini elegantno podrivaju. A na kraju neka Viktorija Nuland ili neki Eskobar kažu – ”Je**š EU” – i, kao što je to američka konjica radila u stotinama holivudskih B-filmova, uzimaju stvar u svoje ruke i ”rešavaju stvar”, uz opštu zahvalnost i aplauze, uključujući i EU.

Tako je bilo tokom 1990-ih na prostoru bivše Jugoslavije, tako je bilo u Ukrajini od kraja 2013. A očigledno se ista igra igra na Kosovu i Metohiji ovih dana.

Samonametnuti posrednik

SAD su se već i javno nametnule kao faktički posrednik u briselskom pregovaračkom procesu koji je samo formalno pod okriljem EU. Eskobar je taj koji očigledno vodi glavnu reč, i on je taj koji daje odgovore na ključna pitanja, i glumi i dobrog i lošeg policajca:

- Ne, ne mogu srpske snage nazad na KiM, je**š Rezoluciju 1244 i Kumanovski sporazum;

- ”Glas srpske zajednice mora da se čuje” – što naravno ne znači da barikade treba da ostanu;

- ZSO mora da se formira (mada kad će, ne zna se), ali isključivo ”u okviru ustavne strukture 'Kosova' i u skladu sa zakonima 'Kosova'”, što nigde ne piše u Briselskom sporazumu – ali je**š Briselski sporazum (a i EU);

- ZSO ne može da bude kopija Republike Srpske, pošto Vašington već ima dovoljno problema sa originalom, kojeg nikako da ukine, suprotno sporazumu kojem je sam posredovao – ali je**š Dejton, ”treba gledati u budućnost”;

- Razgovori o ZSO će početi pre aprila (nadajmo se da su Lajčak i kompanija iz EU to zapisali u kalendar).

Ovo je, otprilike, glavno što ”Gejb”, kako ga zove premijerka Srbije, ovih dana govori u ime EU. A u ime Srbije kaže da bi ona ”morala da uvede sankcije Rusiji”, da ”zaboravi” da je Kosovo Srbija i da priznanje terorističke narko-države od strane Srbije ”mora da se desi”.

I, naravno, da ne zaboravimo možda ono najvažnije što nam je ”Gejb” ponovio, čisto da ne zaboravimo:

- ”Kosovo ima jake bezbednosne garancije SAD”.

Da ponovimo: nelegalno otcepljenje srpske autonomne pokrajine uživa ”jake bezbednosne garancije SAD”. Vašingtonski rečeno – uveo sam ti lopove u kuću, i oni imaju jake bezbednosne garancije da će moći da ti iznesu ne samo kućni inventar i ikone, već i čitave prostorije, sve sa ukućanima.

Ali zato je teritorijalni integritet neonacističke Ukrajine neprikosnoven.

Izazov postmoderne

Znaju Amerikanci vrlo dobro da primenjuju dvostruke standarde. Oni ne samo da se ne trude da to sakriju već, naprotiv, to ističu i trljaju svima na nos. Uostalom, metod je u ime kolektivnog Zapada obznanio Blerov nekadašnji savetnik Robert Kuper još 2002, u autorskom članku za londonski "Gardijan" pod naslovom ”Novi liberalni imperijalizam”:

“Izazov postmodernog sveta leži u privikavanju na ideju dvostrukih standarda. Među sobom, mi delujemo na osnovu zakona i otvorene kooperativne bezbednosti. Ali kada imamo posla sa staromodnim tipovima država izvan postmodernog evropskog kontinenta, moramo da ponovo posegnemo za grubljim metodama ranijeg doba – sila, preventivni napadi, obmane, šta god je neophodno da bi se nosili sa onima koji još uvek žive u svetu devetnaestog veka, u kojem je svaka država za sebe. Među sobom mi se držimo zakona, ali kada delujemo u džungli, onda moramo i da koristimo zakone džungle.”

Psihologija je tu jasna: ako nateraš druge da ti priznaju pravo primenjivanja dvostrukih standarda, pa ih još navedeš i na kooperativnost u njihovoj primeni – onda si ih slomio, naterao da prihvate niži, vazalni, feudalni ili ropski status. I onda njima možeš da skoro nesmetano vladaš.

Uz to, ne mogu se dvostruki standardi sprovoditi samo na rečima. Volovi moraju povremeno da osete i Jupiterov bič, u vidu neke ”humanitarne” intervencijice, atentata, ubistva dronom, ili bar sankcija.

S druge strane, kao ”our son of a bitch” (Ruzveltovo čuveno tepanje američkim saveznicima prljavih ruku ali ”čistih”, to jest, proameričkih namera), neko kao Kurti može nekažnjeno da radi stvari zbog kojih su srpski političari i oficiri završavali na zapadnim ”kengurskim” sudovima ili pod sankcijama, ili pod zemljom. A kad baš mora da se ”kazni”, onda mu se servira nešto poput preporuke za dodelu slobodnog viznog režima sa EU. I tako to ide dok mu ne istekne rok.

Američki plan za Srbe se suštinski svodi na nametanje SAD (čitaj NATO) kao jedinog pravog garanta bezbednosti ne samo na KiM – koje će, radi dodatne ”bezbednosti”, da bude ”pozvano” u NATO nedugo po sklapanju novog ”spasonosnog” sporazuma – nego i okruženju (čitaj BiH, odnosno Republika Srpska). Zato za ”Gejba” povratak srpskih snaga u sopstvenu pokrajinu – je**š međunarodno pravo – ne dolazi u obzir. Zato je potrebno da SAD budu glavni nosilac ”konačnog rešenja”, da bi se znalo ko kosi a ko vodu nosi, ko se pita za sve, uključujući i živote Srba na KiM.

Potom sledi i proterivanje Rusije sa naših prostora – što će biti lakše ako se bude pokazalo da se ona ni za šta ne pita. Odnosno, po ”Gejbovim” rečima, uslediće borba ”protiv ovog zlog uticaja gde god i kad god ga vidimo".

A, na holivudskom kraju, kako nam već neko vreme predočava Hil – sledi i konačno zatvaranje puta za Istok ”na duže vreme”, i ropstvo u vavilonskoj distopiji u bojama zelene duge, u kojoj svi priznaju ”Kosovo”, žele da ukinu Republiku Srpsku i alergični su na pravoslavlje.

Zato se predstojećih dana, nedelja i meseci, valja čuvati ”Gejba”, pogotovo kad donosi ”darove”.