Američki kongres i Zelenski – ko je koga izbaksuzirao?

Ponovo poredeći Putina sa Hitlerom, uz oduševljene aplauze ”najboljeg Kongresa koji može da se kupi za novac”, kako je nekad davno rekao čuveni američki komičar i komentator Vil Rodžers, Zelenski je javno homogenizovao najveći deo američkog političkog establišmenta za dalju borbu protiv Rusije, makar ”do poslednjeg Ukrajinca”.

Nedelju dana posle toga, dok se odmarao na Karibima, Džou Bajdenu je avionom dopremljen Zakon o potrošnji vredan 1,7 biliona dolara, uključujući i novih 45 milijardi za ”vanrednu pomoć” Ukrajini i NATO saveznicima u njihovoj plemenitoj borbi za definitivno uništenje svake perspektive evropskog kontinenta.

Ko to kvari idilu u močvari?

Međutim, već početkom ove godine, ”močvarna idila” je počela da se kvari. Dvadesetak ”tvrdokornih republikanaca” odbijalo je da glasa za republikanskog kandidata predsednika Predstavničkog doma, Kevina Mekartija, što je dovelo do privremenog, ali ipak delotvornog zastoja u konstituisanju njegovog novog sastava, s obzirom da, dok se ne izabere novi predsednik, 435 novoizabranih kongresmena ne mogu čak ni da polože zakletvu.

Skot Riter za RT Balkan: Ukrajinci se spremaju za poraz, Amerika im u tome pomaže (VIDEO)

Nazivani svakakvim pogrdnim imenima od strane onih koji ne bi nikako da kvare postojeću vašingtonsku idilu, ova republikanska manjina je na najozbiljniji način otkad je Donald Tramp poražen na predsedničkim izborima u novembru 2020. vratila na dnevni red temu ”isušivanja močvare”, na kojoj je Tramp u najvećoj meri i obezbedio pobedu 2016. godine.

Jednostavno, grupa republikanskih kongresmena koja se sastoji uglavnom od poznatih pro-trampovaca odlučila je da iskoristi trenutak i zatraži promene koje bi bar malo vratile zamah izgubljen odlaskom Trampa. Tražili su, i na kraju dobili, veće učešće republikanskih konzervativaca u ključnom kongresnom komitetu koji odlučuje koji će se predlozi zakona naći na dnevnom redu i u kom obliku.

Tražili su mogućnost da samo jedan republikanac može da pokrene pitanje poverenja predsedniku Predstavničkog doma, za razliku od dosadašnje natpolovične većine koju je uvela Nensi Pelosi.

I, što bi temeljno uzdrmalo sadašnju američku političku scenu, izneli su još dva ključna zahteva: objavljivanje svih dokumenata vezanih za upad u Kongres 6. januara 2021. posle protesta protiv izborne krađe koja je koštala Trampa Bele kuće i osnivanje novog tzv. Čerčovog komiteta koji bi trebalo, po rečima Takera Karlsona, da istraži načine na koje FBI i ostale obaveštajne agencije kontrolišu američku domaću politiku, s obzirom da je, prema Karlsonu, samo FBI obezbedio veću moć da utiče na američke izbore od bilo koje grupe glasača. Na kraju su dobili obećanje da će biti osnovan jedan takav komitet, ali će naravno biti stvar dodatne trgovine koja će njegova stvarna ovlašćenja biti.

Inače, izvorni Čerčov komitet je 1975. godine izazvao buru u američkoj javnosti kada je pokrenuo kongresnu istragu o zloupotrebama CIA, Nacionalne agencije za bezbednost, FBI i federalne poreske službe i prvi put na videlo isterao bar neke elemente američke duboke države, uključujući i činjenicu da mnogi mejnstrim novinari zapravo rade za CIA.

Stvar dubinskog nezadovoljstva

E, sad, treba imati u vidu da republikanski buntovnici verovatno ne bi mogli da sanjaju o ovakvoj prilici da bar malo ”isuše močvaru” da je republikanska pobeda za Predstavnički dom bila ubedljivija. Ovako, sa samo 222 od ukupnih 435 mesta, republikanci imaju samo četiri kongresmena više od minimalne neophodne većine u Predstavničkom domu.

Mnogi smatraju da su, s obzirom na stanje u zemlji, republikanci prošli mnogo slabije nego što je trebalo, i za to bi bar deo odgovornosti morao da padne na tadašnjeg lidera republikanske manjine u Predstavničkom domu, odnosno samog Kevina Mekartija.

No, s druge strane, s obzirom na demokratsku dominaciju nad masovnim medijima, kao i na silne promene u načinu glasanja koje su demokrate uspele da nametnu tokom prve godine pandemije kovida 19, uključujući verovatno najvažniju o maksimalnom olakšavanju masovnog glasanja poštom – postoji i škola mišljenja da je sadašnji američki izborni sistem u startu naštelovan protiv republikanaca i da će biti sve teže za republikance da na saveznom nivou odnesu pobede, uključujući i u trci za Belu kuću. Drugim rečima, demokrate su sve učinile da se ”slučaj Tramp” više nikad ne ponovi.

No, ipak, početkom ove godine im se desio sličan slučaj u malom. Mada je broj otvorenih republikanskih ”odmetnika” bio relativno mali, on zapravo simbolizuje jedno mnogo raširenije, dubinsko nezadovoljstvo američkih građana načinom na koji američki sistem danas funkcioniše. Međutim, zbog dominacije ogromnog novca, dobrim delom i iz potpuno netransparentnih fondova, nad američkim izbornim sistemom, glas običnog naroda je sve teže čuti.

Bilo kako bilo, ne mora nužno da znači da je Zelenski jedini koji je ”izbaksuzirao” američki kongres, s obzirom da su republikanski nezadovoljnici više puta isticali da nisu zadovoljni nekritičkim i nekontrolisanim odlivom desetina i desetina milijardi novca američkih poreskih obveznika u korumpiranu ukrajinsku rupu bez dna, a neki od njih nisu čak ni prisustvovali ”istorijskom” govoru Zelenskog.

S druge strane, nije isključeno ni da će zapravo samo ”trijumfalno” pojavljivanje Zelenskog pred Kongresom na kraju izbaksuzirati njega samog. Jer, kao što je bivši operativac CIA Leri Džonson nedavno istakao, nije Zelenski prvi lider neke zemlje utonule u građanski rat koji je ”trijumfalno” doveden u Vašington da govori pred Kongresom i bude slavljen kao ”novi Čerčil”.

Ta čast je pre Zelenskog pripala predsedniku Južnog Vijetnama, Ngo Din Diemu, koji je možda čak još pompeznije od Zelenskog dočekan u američkoj prestonici 1957. godine, da bi već 1963. godine bio ubijen u državnom udaru koji je organizovala, a ko će drugi – CIA snajka, CIA.

Ko je koga ”izbaksuzirao” – videće se. Ako bih morao da se kladim na to ko će duže trajati, američki kongres ili Zelenski, kladio bih se na ovog prvog. I to mnogo duže.