Srbija više ne treba da priznaje Šmita

Republika Srpska je ovih dana, elegantnim diplomatskim manevrom, ogolila svo bezakonje zapadne neokolonijalne politike u Bosni i Hercegovini. Naime, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović je uputila pismo Generalnom sekretaru UN sa zahtevom da joj iz UN dostave odluku Saveta bezbednosti o imenovanju nemačkog državljanina Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika u BiH, u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Cvijanovićeva je, između ostalog, napisala i sledeće:

"Nakon detaljnog pretraživanja dokumenata Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija dostupnih u njegovoj onlajn-bazi podataka, uspeli smo da dođemo samo do jednog dokumenta koji se odnosi na Šmitovo imenovanje. Reč je o zapisniku sa sastanka Saveta bezbednosti UN 8823, održanog u četvrtak, 22. jula 2021, u 15 časova, iz kojeg se vidi da jedini nacrt rezolucije podnesen na glasanje /broj S/2021/667/ nije usvojen, pošto je rezultat glasanja bio dva glasa za i 13 uzdržanih."

Za potrebe šire javnosti, na sajtu Radio Televizije Republike Srpske su objavljene i prethodne rezolucije Saveta bezbednosti UN kojima je potvrđen izbor svih dosadašnjih visokih predstavnika, osim jednog, za kojeg je prikazano pismo predsednika Saveta bezbednosti UN Generalnom sekretaru, kojim se on obaveštava da su članice Saveta bezbednosti izrazile zadovoljstvo izborom novog visokog predstavnika.

Nemušti odgovor Generalnog sekretara UN je samo potvrdio nepostojanje takve jedne odluke jer, umesto da priloži odgovarajuću odluku SB UN o imenovanju Šmita, Antonio Gutereš se jednostavno proglasio – nenadležnim!

Reakcija Željke Cvijanović bila je neumoljiva:

"E, sad bilo bi logično da pitamo UN zašto su oni gubili vrijeme i rezolucijama Savjeta bezbjednosti UN potvrđivali imenovanja čitavog niza visokih predstavnika, ako s tim nemaju ništa? Čemu onda služi njihova baza podataka u kojoj postoje odluke ranijih imenovanja? Da li su uzurpirali nečija prava i bavili se poslom koji im ne pripada? I zašto su, primjera radi, stavili na dnevni red imenovanje Kristijana Šmita, koje usput rečeno, nije uspjelo dobiti podršku Savjeta bezbjednosti UN ako s tim nemaju ništa? I konačno, šta to znači u kontekstu Ustavnog suda BiH, ako je tačno to što odgovaraju iz UN s obzirom na to da je taj Ustavni sud BiH 2006. godine rekao da visoki predstavnici moraju biti verifikovani u Savjetu bezbjednosti?"

Da je car go potvrdila je i Ambasada Rusije u BiH, zaključivši da je Guterešov odgovor zapravo "potvrda da Šmitova kandidatura nije odobrena". A Kina je još u avgustu 2021. putem diplomatske note izjavila da ”ne prihvata legitimitet Kristijana Šmita kao novog visokog predstavnika u BiH".

No, uz podršku kolektivnog Zapada, Šmit se i dalje pravi lud i nastavlja sa pokušajima da poništava zakone koje je izglasala Narodna skupština Republike Srpske, kao i da nameće neke nove. Jednostavno rečeno, nemački državljanin bez ikakvog međunarodnopravnog legaliteta i legitimiteta pokušava da poništi odluke jedne demokratski izabrane skupštine. Uz to, najavljuje i nametanje novog verbalnog delikta, kojim bi se zabranilo negiranje "genocida" u Srebrenici. Bezobrazluk i bahatost su blage reči da opišu ovu vrstu ponašanja – sve uz podršku "demokratskog" sveta.

Ono što je sigurno je da ovaj drski novi vid agresije ugrožava same temelje postojanja Republike Srpske. Na potezu je dakle i Srbija.

Tokom poslednjih decenija Srbija temelji odbranu svog teritorijalnog integriteta i srpskog nacionalnog interesa uopšte na međunarodnom pravu i međunarodnim sporazumima, od kojih su najvažniji Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i Dejtonski mirovni sporazum za BiH. Iako se ti sporazumi konstantno krše upravo od strane kolektivnog Zapada, veći deo sveta ih i dalje poštuje, i zbog toga je važno da ih se i Srbija pridržava. I radi Republike Srpske i radi sebe.

Nažalost, predsednik Srbije je još u septembru 2021. Šmita primio u svojstvu "visokog predstavnika", a kasnije ga je primio i patrijarh Porfirije. Vučić i Šmit su razgovarali i u septembru 2022, što je nemački samozvanac iskoristio za pokušaj pravljenja podele na "dobrog" Vučića i "lošeg" Dodika, izjavljujući da "Vučić ima potpuno drugačije mišljenje od Dodika", a da Dodik "razmišlja kao Putin". Šmitova nova poseta Beogradu mesec dana kasnije je, preko "Danasa", bila i u službi obmane javnosti da se sastao sa patrijarhom i predsednikom Srbije u Patrijaršijskom dvoru, što je iz SPC ubrzo demantovano.

Šmitu je ovakav hohštapleraj preko potreban ne samo da bi učvrstio pozicije s kojih direktno ugrožava Republiku Srpsku, već i da bi relativizovao zvanične stavove dve od pet stalnih članica SB UN, Rusije i Kine, koje ga ne priznaju.

U vremenu pojačanih zapadnih pritisaka na srpski korpus s obe strane Drine, u kojim Šmitov rajh, pardon – domovina – igra jednu od glavnih negativnih uloga, dalje priznavanje Šmitovog legitimiteta od strane Beograde ne samo da podriva pozicije Republike Srpske i dve velike sile koje ga takođe osporavaju, već i politiku odbrane teritorijalnog integriteta same Srbije, koja se prvenstveno zasniva na strogom poštovanju međunarodnog prava – opet, uz čvrstu podršku Rusije i Kine.