Krim i nepostojeće zapadne "vrednosti"

U svom obraćanju nedavnom zasedanju tzv. Krimske platforme, Ana Brnabić je, između ostalog, rekla da "Republika Srbija nije neutralna u odnosu na vrednosti, mi u potpunosti poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, što je stav koji konzistentno zastupamo u međunarodnim organizacijama".

Ovde je ključna reč "vrednosti". U kontekstu citirane rečenice, taj termin bi trebalo da se odnosi na poštovanje međunarodnog prava, odnosno teritorijalnog integriteta i suvereniteta ne samo Ukrajine, već svih država sveta.

No, kako je moguće da je "vrednosno" ispravnije podržati stav onih koji bezobzirno i zločinački krše naš teritorijalni integritet i suverenitet, nego stav onih koji ga principijelno čuvaju u svakoj prilici? O kakvim se tu "vrednostima" zapravo radi?

Ovih dana i meseci smo svedoci kako se u Sjedinjenim Američkim Državama, samozvanoj "vodećoj demokratiji sveta" pravo zloupotrebljava u cilju eliminisanja glavnog političkog protivnika vašingtonske duboke države – Donalda Trampa. Paralelno sa tim, taj isti pravni poredak se zloupotrebljava radi amnestiranja sina predsednika države – a time i samog predsednika – od svake moguće krivične odgovornosti za dela poput trgovine uticajem, zloupotrebe službenog položaja, ucena, iznude i korupcije na najvišem političkom nivou. Da ne govorimo o "usputnim" delima poput korišćenja teških droga i usluga prostitutki.

Naravno, Trampovi politički protivnici svoje delovanje pravdaju odbranom pravnog poretka, ustava, demokratije i američkih "vrednosti". No, očigledno je da su oni pretvorili pravo u puko oružje u službi njihovih pragmatičnih interesa.

Isti pristup SAD i njihovi "demokratski" vazali imaju na međunarodnom planu. Kada je reč o Ukrajini, tretiraju je kao Hantera Bajdena. A kad je reč o Srbiji, nju tretiraju kao Trampa. I ne samo Srbiju. Evo još jednog primera – Sirija. Amerikanci već godinama nelegalno okupiraju naftom najbogatiji deo Sirije, pravdajući to potrebama borbe protiv ISIS-a, dok zapravo tamo učvršćuju teroriste koje sutra mogu da koriste protiv sirijske i drugih "loših momaka" i, usput, kradu sirijsku naftu. Ovih dana je načelnik generalštaba američke vojske general Mark Mili izjavio da Amerikanci planiraju da tu ostanu "još mnogo, mnogo godina i decenija". I onda nam se ti isti banditi, preko Tviter naloga beogradske ambasade, "zahvaljuju" što podržavamo međunarodnu verziju Hantera Bajdena, odnosno njihovo neonacističko čedo Ukrajinu.

Mnogo bolje i ubedljivije vrednosno uporište na polju međunarodnog prava ponudio je ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar Čepurin na okruglom stolu "Kosovo-Krim: Sličnosti i razlike", održanom početkom aprila 2014. u Beogradu. Iznoseći poziciju Rusije, Čepurin je izneo i jasni vrednosni stav, sa uporištem u međunarodnom pravu, o tome zašto slučajevi KiM i Krima nisu isti:

"Živimo u svetu dvostrukih aršina. Kosovo je nezakonito otrgnuto od Srbije, a Krim je izvršio ujedinjenje sa Rusijom u skladu sa međunarodnim pravom… Kada je Kosovo proglasilo svoju nezavisnost, u Srbiji je postojala legalna vlast. Sve se na Kosovu desilo zahvaljujući vojnom udaru izvan granica, kada su poginule hiljade ljudi."

Za razliku od slučaja KiM, prema Čepurinu, većina građana Krima, na referendumu koji je raspisala legitimna vlast u Sevastopolju, izjasnila se za pripajanje Rusiji, što na KiM nije bio slučaj.

Dakle, prema zvaničnom ruskom stavu – južna srpska pokrajina je nasilno otcepljena kao rezultat spoljne (zapadne) agresije, dok je Krim legalno proglasio nezavisnost, u skladu sa Savetodavnim mišljenjem MSP o jednostrano proglašenoj nezavisnosti "Kosova", i to posle demokratskog referenduma i, podjednako važno, neustavnog državnog udara u Kijevu i oružanog preuzimanja vlasti, kako je istakao predsednik Rusije.

Jasan je (istinski) vrednosni princip na kojem je Rusija insistirala i tada i sad: Srbija je branila zakonitost, a narod Krima se branio od bezakonja. Legalna vlast u Srbiji je imala pravo na očuvanje svog teritorijalnog integriteta usred nelegalne spoljne agresije, a narod Krima na samoodbrambeno proglašenje nezavisnosti radi zaštite od bezakonja i nasilja izazvanog spolja inspirisanim prevratom u Kijevu.

Današnji neokolonijalni Zapad i "vrednosti" jednostavno ne idu zajedno. Zloupotrebljavajući jednopolarni momenat i iluziju o "kraju istorije", SAD i njihovi vazali su u velikoj meri obesmislili međunarodno pravo i napravili od njega praznu ljušturu. Zato oni i ne govore više o zaštiti međunarodnog prava već o zaštiti "poretka zasnovanog na pravilima", što je nešto sasvim drugo – nametanje ostatku sveta pravila koja odgovaraju isključivo interesima zapadnih sila i globalističke plutokratije iz senke koja njima istinski vlada.

Tako je, između ostalog, politički Zapad relativizovao i sam pojam teritorijalnog integriteta i suvereniteta, i to ne samo na primeru Sirije. Imamo nama mnogo bliži primer BiH, gde su zapadnim silama puna usta zalaganja za njen "suverenitet" dok u isto vreme čine sve da zadrže kolonijalnog upravnika (pod titulom "visokog predstavnika") i strance u ustavnom sudu tog protektorata koji se lažno predstavlja kao država.

Naravno, tu je i primer Afrike, odnosno Nigera. Za Vitoriju Nuland, puč u Kijevu je bio "dobar", dok je puč u Nijameju "loš". Kada Rusija ne prihvata mogućnost da se u susednoj državi (Ukrajini) razmeste nuklearne rakete – to se smatra "mešanjem" u unutrašnje stvari druge države ili "agresijom". A kad su SAD bile spremne da započnu nuklearni rat zbog sovjetskih nuklearnih raketa na Kubi, to je onda bilo opravdano.

Jednostavno rečeno – istinske vrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta se ne mogu odbraniti dok god se ne poraze upravo oni koji su te vrednosti kršili kroz istoriju, a to su velike zapadne sile. Zato je važno da se ne čini ništa, ili bar što manje što bi im pomoglo da produže svoj teror nad ostatkom planete. A (sa)učestvovanje u zasedanju licemernih farsi kao što je Krimska platforma ne doprinosi borbi za konačnu dekolonizaciju sveta i građenje globalnog poretka zasnovanog na međunarodnom pravu i uzajamnom uvažavanju.

Naprotiv – svojim učešćem Srbija se, u ime "deokupacije Krima", zapravo zalaže za ponovnu okupaciju tog poluostrva od strane ukrajinskih neonacista i njihovih globalističkih, kolonijalnih gospodara, koji bi ga zatim koristili kao stratešku bazu za svoj dalji pohod ka Istoku.