”Dobar”
Na Božić 1993. godine, muslimanske snage predvođene Naserom Orićem upale su u selo Kravica blizu Bratunca i pobile 49 ljudi. Evo kratkog opisa tog užasnog masakra:
”Ubijeni su bili stanovnici sela, od kojih su neki upravo napuštali crkvu posle božićne službe. Žrtve masakra su osim pripadnika seoske straže bili i deca i starci. Najmlađa žrtva, Vladimir Gajić, je imao samo četiri godine a Novica Bogićević četrnaest. Najstarija žrtva masakra bila je nepokretna starica Mara Božić, stara 89 godina koju su zlostavljali pa živu zapalili muslimanski vojnici a tada je ubijen i njen sin.
U svojoj kući su mučeni pa zapaljeni Negosav (80) i njegova nepokretna supruga Krstina Erić (81). Starica Ljubica Obačkić (75) ubijena je dok se vraćala sa jutarnje liturgije u seoskoj crkvi a patolog dr Zoran Stanković je u njenom slučaju konstatovao povrede poput prostrelne rane na desnoj strani nedara, kao i prelom u središnjem čeonom predelu što govori o tragovima mučenja.
Nepokretnu Tankosavu Stevanović (55) su muslimanski vojnici zarobili i zlostavljali pa okrutno ubili hladnim oružjem a patolog je konstatovao najmanje 15 ubodnih rana.
U svojoj kući je zlostavljana i Nevenka Đukanović (45) kojoj su prema nekim pričama Orićevi vojnici odsekli glavu, međutim, ni njeno kao ni telo njene rođake Vidosave Trišić još nisu nađeni i one se vode kao nestala lica. Telo Radmile Lukić nađeno je sa više ubodnih i prostrelnih rana u dvorištu, a među žrtvama su bili i Vladimir Stojanović od 78, Drago Lazić od 80, Vaso Nikolić od 75, Risto Popović 73, Milo Jokić od 66, Boško Đukanović 65, Vaso Nikolić od 65 godina. Ranjenih je bilo 82 dok je tokom celog rata Kravica izgubila 158 meštana. Spaljeno je 690 kuća i pomoćnih objekata, crkva Svetih apostola Petra i Pavla je sravnjena sa zemljom a groblja su uništena i grobovi prekopani. Pre paljevine je izvršena opšta pljačka od strane više hiljada civila koji su zajedno sa vojnicima Armije RBiH učestvovali u napadu.”
”Pred Haškim sudom, Orić je oslobođen od svih navoda koji su ga u optužnici teretili za zločine počinjene na području Srebrenice i okolnih sela u periodu decembra 1992. — marta 1993. godine; odluku je 3. jula 2008. godine donelo Apelaciono veće Tribunala.”
Milivoje Bata Ivanišević je u knjizi ”Knjiga mrtvih Srba Srebrenica i Birča 1992-1995” naveo podatak da je tokom tri godine rata – 1992-1995 – u tom području stradalo 3.287 Srba.
S druge strane, mnogi od onih koji su se borili protiv Orićevih zločinaca, označeni su kao ”genocidni”, ili saučesnicima u istom.
”Loš”
Snage palestinskog Hamasa upale su u teritoriju Izraela iz Gaze 7. oktobra, 2023, i, prema najnovijim ciframa koje se guraju u mejnstrim medijima, ubili oko 1.200 ljudi. Postoje, međutim, izveštaji van medijskog glavnog toka koji govore o tome da su skoro polovina ubijenih bili pripadnici oružanih snaga Izraela – što vojske, što policije. Postoje i intervjui sa nekim od izraelskih civila koje je Hamas kidnapovao kao taoce koji govore o tome da su ih kidnaperi ”dobro tretirali i opskrbili osnovnim potrepštinama”.
Hamas, međutim, za razliku od Orića, nije amnestiran. Naprotiv, politički Zapad – onaj isti koji je amnestirao Orića –dao je zeleno svetlo Izraelu da ih goni i istrebljuje kao ”životinje”, kako ih je okarakterisao izraelski ministar odbrane, Joav Galant.
I još više od toga – Izraelu je od tog istog Zapada takođe dato zeleno svetlo da se služi kolektivnom odmazdom, što je jasno istakao i generalni sekretar UN Antonio Gutereš. To je do sada rezultiralo u preko 11.000 smrti, uključujući i preko 4.000 dece. Najveći ustupak na koji je Izrael do sada pristao su četvorosatne ”humanitarne pauze” kako bi tamošnji civili mogli da ”pobegnu” – odnosno da se etnički samoočiste.
”Zao”
Milorad Dodik je u očima političkog Zapada ”zao” zato što poštuje ustav Republike Srpske, čiji je on legalno izabrani predsednik, zato što poštuje Dejtonski mirovni sporazum za razliku od njegovih tvoraca, koji ga skoro od početka gaze, zato što se otvoreno i rado viđa sa predsednikom jedne od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i najmoćnije vojne i nuklearne sile današnjice, i zato što poštuje međunarodno pravo i ne priznaje Kristijana Šmita, neuspešnog nemačkog političara i nacističkog simpatizera koji se lažno predstavlja kao ”visoki predstavnik” za Bosnu i Hercegovinu, iako za to nije dobio formalno odobrenje Saveta bezbednosti UN.
Netanijahu, ovih dana, u kontekstu izraelske odmazde nad Gazom, delujući siguran u svoju nedodirljivost, citira starozavetnu Knjigu Samuilovu koja propoveda genocid dok najavljuje nove napade:
”Opomenuh se šta je učinio Amalik Izrailju, kako mu se opro na putu kad je išao iz Misira. Zato idi, i pobij Amalika, i zatri kao prokleto sve što god ima; ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i djecu i što je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce.”
S druge strane, Dodik je bio ”antiratna” opcija tokom rata u BiH.
Ovakav poredak se jednostavno ne može održati. ”Pravda drži zemlju i gradove” poručuje nam srpska epska pesma. A kad je nema – posledice su poput onih današnjih. Pa i gore.