Ko je 15. novembra hteo da otvori put ka Armagedonu?

Idemo dalje, "greščice" se dešavaju, zar ne…? Osim što je ova "greščica" mogla da bude okidač za neposredan sukob NATO-a i Rusije. A u nuklearnoj eri, neposredan sukob nuklearnih sila otvara put za ono što bi moralo da bude nezamislivo – globalni nuklearni rat i masovno uništenje planete.

Međutim, ono što stvarno mora da zabrine sve koji su odahnuli su jasne indicije da se nije radilo ni o kakvoj "greščici", već o nečijoj nameri da eskalira sukob u Ukrajini do usijanja i širom otvori put ka Armagedonu. I taj "neko" očigledno neće snositi nikakve posledice, već će nastaviti da vreba sledeću priliku. Stoga je važno da se pozornost javnosti ne smanji i da se nastavi sa ozbiljnim razmatranjima ko je taj ko ne preza od započinjanja globalnog nuklearnog sukoba – gde god i koliko često je to moguće.

Razmišljanja i analize nekadašnjeg obaveštajnog oficira američkih marinaca i bivšeg inspektora nuklearnog naoružanja Skota Ritera su otpočetka ruske specijalne operacije u Ukrajini dragoceni, a tako je bilo i povodom ovog "incidenta".

U autorskom tekstu za RT Riter je kao glavne aktere neuspele nuklearne krize imenovao novije istočno-evropske članice NATO –a sa posebnim osvrtom na "rusofobske zvaničnike koji dominiraju vladama Poljske i tri baltičke države". Možda još bitnije, za Ritera je jasno da je ova kriza krunski dokaz "opasnosti koju NATO predstavlja za čitav svet".

Riterovo razmišljanje nije usamljeno među preostalim pripadnicima "starog" američkog hladnoratovskog establišmenta, koji je u osnovama mnogo više bio antisovjetski nego antiruski. Što znači da je, sa padom Berlinskog zida, raspadom SSSR-a i ideološkim porazom komunizma, trebalo da nestanu i razlozi za automatsko tretiranje Rusije kao zakletog neprijatelja.

Evo kako je čuveni američki diplomata Džordž Kenan, tvorac američke hladnoratovske strategije "obuzdavanja" SSSR-a za "Njujork tajms" reagovao kada je američki Senat glasao da prihvati prvu post-hladnoratovsku rundu proširenja NATO-a 1998. godine:

"Mislim da je to početak novog hladnog rata. Mislim da će Rusi postepeno veoma neprijateljski reagovati i da će uticati na njihovu politiku. Mislim da je to tragična greška. Nije bilo apsolutno nikakvog razloga za to. Niko nije pretio nikome. Zbog ovog proširenja bi se američki Oci-osnivači prevrnuli u grobu… Pogotovo su me uznemirile tvrdnje o Rusiji kao zemlji koja jedva čeka da napadne Zapadnu Evropu. Da li ljudi ne razumeju? Naši hladnoratovski sporovi bili su sa sovjetskim komunističkim režimom… A ruska demokratija je isto toliko napredna, ako ne i naprednija, od one u zemljama za koje smo se upravo obavezali da ćemo ih štititi od Rusije."

A nekih godinu dana ranije, grupa od 50 uglednih američkih ličnosti, uključujući bivše senatore, visoke oficire američke vojske, diplomate i profesore, uputila je otvoreno pismo tadašnjem američkom predsedniku Klintonu sa argumentima protiv širenja NATO, nazivajući tu odluku "političkom greškom istorijskih razmera" koja će "umanjiti savezničku bezbednost i poremetiti evropsku stabilnost".

Među potpisnicima su bili Džek Metlok, poslednji američki ambasador u SSSR-u, i Suzan Ajzenhauer, unuka američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera.

Uz to, prema izveštaju Radija Slobodna Evropa, dvojica demokratskih senatora su se takođe obratila Klintonu posebnim pismom, dok se među skepticima "benefita" daljeg NATO proširenja navode Henri Kisindžer i Brent Skoukroft, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost dvojice američkih predsednika – Džeralda Forda i Džordža Buša starijeg.

Nažalost, posle preuzimanja kontrole nad američkom spoljnom politikom od strane neokonzervativaca – što je Vesli Klark u danima posle 11. septembra 2001. nazvao "političkim državnim udarom" (policy coup) – više nije bilo povratka na staro.

Ekstremna, često histerična rusofobija je čvrsto ugrađena u spoljnu politiku SAD i, samim tim, u NATO, i tu smo gde smo, usred najvećeg kopnenog rata na tlu Evrope posle kraja Drugog svetskog rata, na ivici nuklearnog ambisa.

Vraćajući se Riteru, izuzev generalne osude samog postojanja NATO-a kao glavne pretnje globalnom miru, on u svom tekstu iznosi i konkretne optužbe:

"Da ne bude nikakve sumnje, NATO je znao da je raketa koja je pala blizu sela Pševodovo u Poljskoj i usmrtila dvoje poljskih državljana, ukrajinska raketa zemlja-vazduh – istog trenutka kada je lansirana. Vazdušni prostor iznad Ukrajine je jedan od najnadziranijih lokacija na svetu. Bez otkrivanja izvora i metoda, dovoljno je reći da ne postoji ništa što se dešava iznad Ukrajine što se ne registruje u realnom vremenu na NATO ekranima u komandama širom Evrope – uključujući u Poljskoj. A ipak… Poljska je smatrala za shodno da pozove ruskog ambasadora i uruči mu protesnu notu."

No, nisu ovde Ukrajina, Poljska, baltičke državice i NATO strukture jedini neuspeli režiseri novog izdanja Kubanske raketne krize. Nikako se ne sme zanemariti uloga medija.

Tako je prva vest Asošijejted presa – jedne od tri glavne svetske novinske agencije čije vesti preuzimaju praktično svi zapadni mas-mediji – glasila: "Jedan visoki američki obaveštajni zvaničnik je rekao da su ruske rakete prešle u Poljsku i ubile dvoje ljudi." Što je odmah nekritički preneo i drugi pripadnik pomenute "crne agencijske trojke", Rojters.

Naravno, sledećeg dana je usledio "demanti":

"U ranijim verzijama članka objavljenog 15.11.2022, Asošijejted pres je pogrešno izvestio, na osnovu informacija visokog američkog obaveštajnog zvaničnika koji je tražio da ostane neimenovan, da su ruske rakete prešle u Poljsku i ubile dvoje ljudi. Naknadno izveštavanje je pokazalo da su rakete bile ruske proizvodnje i najverovatnije ispaljene od strane Ukrajine u odbranu od ruskog napada."

Na prvom mestu, kao što se zna, demanti ima neuporedivo manju vrednost od prvobitne vesti, pogotovo bombastične vesti od globalnog značaja kao što je ova. Drugo, AP nije uspeo da bude pošten ni u svom demantiju. Jer, to što je neka raketa "ruske proizvodnje" uopšte ne znači – iako se to želi imputirati – da Rusija snosi ikakvu odgovornost.

Štaviše, već sledećeg dana je i sam poljski predsednik Duda bio primoran da prizna da je to bila raketa S-300 proizvedena u SSSR-u – dakle u vreme kada je su Ukrajina i Rusija bile deo zajedničke države – i da "nema dokaza da ju je ruska strana lansirala". Treće, nema nikakvog dokaza da je bilo ikakvog ruskog napada u vreme lansiranja ukrajinske S-300. Da ima – NATO bi već ponudio satelitske dokaze.

Što nas navodi na zaključak koji je Riter izneo u posebnom tekstu – plastično naslovljenom "Lažna zastava nad Poljskom?":

"Ukratko, pad ukrajinske S-300 u Poljskoj nije bio slučajan, već smišljena akcija s ciljem da raketa padne na poljsko tlo."

Isti tekst Riter završava još jednim logičnim zaključkom:

"SAD i njihovi odgovorniji NATO partneri treba da ustanove šta se tačno desilo u vezi sa napadom ukrajinskog S-300 na Poljsku. Neuspeh u identifikovanju ove zavere lažne zastave, ako ona postoji, i sečenja iste u korenu, samo povećava stvarnu verovatnoću da će oni koji su umešani u ovu zaveru iznova i iznova nešto pokušavati, sve dok ne budu ispunili svoj samoubilački cilj izazivanja sukoba NATO-a i Rusije."

Nema sumnje da će, ako to bude potrebno onima koji stvarno vuku konce ovog sukoba, biti nađen žrtveni jarac koji će biti označen kao "glavni krivac" za ovu zabrinjavajuću epizodu. Prvi kandidat bi mogao da bude upravo Zelenski, ako se proceni da je njegov rok upotrebe istekao.

No, šta ćemo sa neimenovanim visokim obaveštajnim zvaničnikom koji je plasirao prvobitnu lažnu vest da je reč o ruskoj raketi? Nije li u interesu svetskog mira da ga AP imenuje? (Najnovija vest je da je jedan od dva novinara AP koji su objavili ovu "vest" dobio otkaz. Naravno, njegov "neimenovani izvor" je, za sada, ostao neimenovan.)

Šta ćemo sa urednicima londonskog "Tajmsa", koji su sledećeg dana objavili udarni naslov "Rusi okrivljeni za fatalni udar na Poljsku". Sa urednicima takođe britanskog "Dejli mejla", koji su još istog dana objavili sledeći naslov: "Svetski lideri se sastaju, pošto je Varšava potvrdila da je raketa 'ruske proizvodnje' izazvala eksploziju u poljskom selu koja je ubila dvoje, povećavajući strahovanja od najgoreg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata"? Ili sa urednicima opet britanskog "Dejli telegrafa", i njihovim naslovom: "Ruska raketa udarila NATO članicu Poljsku, dvoje ljudi poginulo"?

Nažalost, oni će i dalje biti tu, "iznova i iznova" pokušavajući da prizovu nuklearnu katastrofu. Izvan hapšenja i suđenja, za sada najbolji način da im se suprotstavimo je da nastavimo da razobličujemo njihove laži i potencijalno fatalne manipulacije.