Davos i šamani

Na ovogodišnjem zasedanju Svetskog ekonomskog foruma u Davosu imali smo, između ostalog, prilike da vidimo i izvođenje jednog šamanskog rituala – nad učesnicima panela pod naslovom "Klima i priroda", koji su diskutovali o budućnosti zasnovanoj na nulta emisiji "štetnih gasova" i "pozitivnom odnosu" prema prirodi.

Pošto je šamanka iz amazonskog plemena Javanava izvela svoj ritual izgovaranja bajalice i duvanja u šake, a zatim i duvanja u lice impresioniranih učesnika, dobila je veliki aplauz od prisutnih, uključujući i Ala Gora, koji je šamanku počastio stajaćom ovacijom.

E, sad, mogli bismo odmah da postavimo pitanje: da li bi tako nešto bilo moguće da je verski obred izveo neki hrišćanski, a pogotovo pravoslavni sveštenik? Sa praktično stopostotnom sigurnošću bismo mogli da kažemo – ne. I da odemo korak dalje – sa podjednakom sigurnošću bismo mogli da kažemo da bi izvođenje bilo kakvog hrišćanskog obreda, a pogotovo pravoslavnog, teško bilo dozvoljeno u Davosu, osim, eventualno, ako ga ne bi izvodila neka od protestantskih sekti.

I sada dolazimo do više nego očiglednog paradoksa koji sa sobom povlači prirodno pitanje – kako se to desilo da se oni koji su se samoproglasili za svetsku "elitu elite", koji vole da budu viđeni kao predvodnici čovečanstva u svetlu budućnost, kao najprogresivniji, ili srpski rečeno – najnapredniji – deo čovečanstva, promovišu paganizam? I ne samo da ga promovišu nego se njime i oduševljavaju. S druge strane, u tim istim krugovima, kao i u njihovim vazalnim ispostavama širom sveta, hrišćanstvo se poistovećuje sa nazadnošću, primitivizmom, zatucanošću… Gde je tu logika?

Jedan deo odgovora na ovaj prividni paradoks zasigurno leži u plodovima dehristijanizacije koja se svesno i sistematski na Zapadu već decenijama sprovodi. I ne samo dehristijanizacije, već i ubijanja svesti o Bogu u čoveku. Ničeova čuvena konstatacija da je "Bog mrtav" se konkretno sprovodi u delo kao naizgled samoispunjavajuće proročanstvo od strane dela zapadnog establišmenta zaduženog za obrazovanje.

Jednostavno, iluzija progresivnosti iliti naprednjaštva je neraskidivo povezana sa odbacivanjem "primitivne" religije ili vere. "Sofisticirani" zapadni – ili prozapadni – čovek koji drži do sebe jednostavno ne može da veruje u Boga, u duhovnu kategoriju nevidljivu golim okom, i da i dalje bude tretiran ozbiljno.

S druge strane, pošto je čovek (ipak) očigledno religijsko biće, obezboženi zapadni pojedinac ne može a da ne bude privučen nečim naizgled autentičnim što vuče na duhovnost koja je duboko potisnuta u njegovoj podsvesti. Hrišćanstvo mu je kroz obrazovni sistem i medijski matriks ogađeno u meri koje nije ni svestan – ali ga to, s druge strane, čini izuzetno podložnim uticaju nehrišćanske, odnosno paganističke duhovnosti.

To bi psihološki moglo da objasni blagonakloni prijem na koji je pomenuta šamanka naišla među učesnicima klimatskog panela, uključujući i predsednike MMF-a i Svetske banke, i direktora "Ikee". Dakle, u njihovim glavama, bilo bi "nazadno" da je panel blagoslovio i tamjanom okadio pravoslavni sveštenik – ali je sasvim "napredno" ako "blagoslov" daje šamanka iz brazilske Amazonije.

Jedan španski rimokatolički sveštenik je, ovim povodom, postavio četiri pitanja organizatorima skupa: a) da li bi vam uopšte palo na pamet da pozovete nekog sveštenika da izgovori molitvu? b) znamo li koje je duhove gospođa prizivala? c) hrišćanstvo je mračno, ali domoroci koji čupaju srca nisu? d) kojim duhom je vođen Davos?

Naravno, odgovore neće dobiti, ali već sama pitanja razotkrivaju igru. Jedno su oni koji su toliko obezduhovljeni da više i ne znaju šta im se događa ili servira. Ali su nešto sasvim drugo oni koji vrlo dobro znaju šta rade. A sasvim je izvesno da organizatori godišnjeg skupa u Davosu vrlo dobro znaju šta rade. Jer tokom prošlogodišnjeg zasedanja, jedan od učesnika panela o veri je javnosti otkrio da su mu organizatori rekli da ne koristi reči "religija", "vera" i "Bog".

Zanimljivo, zar ne? Davos aktivno promoviše paganizam a aktivno suzbija sve što je povezano sa tradicionalnom evropskom duhovnošću. A taj paganizam je u službi vrlo pragmatičnih ljudskih ciljeva.

Na primer, amazonska šamanka je pozvana da "blagosilja" učesnike diskusije o budućnosti sa "nulta emisije štetnih gasova", u cilju "izlečenja planete". S druge strane, pojam Boga predstavlja očiglednu smetnju istim "gospodarima univerzuma" koji su šamanku i angažovali da se, u ime "spasavanja planete", obogotvore i uspostave totalitarnu svetsku vlast. Jer čovek koji veruje u Boga, u nešto iznad sebe samog, nije ni približno podložan tiraniji u meri u kojoj je to obezboženi čovek.

Satana je pali anđeo koji je hteo da postane bog umesto Boga. To i jeste suština satanizma. I to je, sve očiglednije, suština Davosa. Činjenica da su njegovi upravljači stekli toliko veliki društveni ugled i da, još uvek, tako komotno i otvoreno propagiraju to što propagiraju bez prevelikog straha od posledica je logičan ishod modernog procesa kojeg je genijalno sažeo Bodler kada je primetio da je "najveća lukavost đavola u tome što nas je ubedio da ne postoji".