Dug Bajdenov put ka najskupljem ili najuticajnijem staračkom domu na svetu

U skromnim medijskim otkrićima o dvadesetogodišnjem Tomasu Metjuu Kruksu navodi se da je "delovao sam" i da nema indicija da je pucao na Trampa "iz ideoloških razloga". Kakvi su mu bili motivi, ako nisu ideološki, teško će se ikada i saznati ali njegov čin već je odredio tok i finiš kampanje. Do početka novembra će tako čuvena fotografija Trampa, koji okrvavljene glave i stisnute pesnice pokazuje da mu atentat ne može ništa, postati ikona američkih republikanaca, ali će paradoksalno atentat privremeno pomoći Bajdenu da utiša zahteve demokrata da se povuče iz trke. Posle tri dana dirljivog pozivanja na jedinstvo nacije, nastavljena je tiha kampanja ubeđivanja predsednika da ode dok još zna gde je.

Za svetsku civilizaciju bilo bi izuzetno korisno kada bi francuski predsednik Emanuel Makron ili novi britanski premijer Kir Starmer posle velikog NATO skupa u Vašingtonu mogli da učestvuju i na nekom svetskom kongresu neurologa, psihijatara ili terapeuta medicinske ili geostrateške orijentacije. Ne bi, naravno, to učešće bilo od velike koristi za mir u svetu, ali za razvoj savremene mentalne medicine ta svedočenja bila bi upisana zlatnim slovima.

Jer je upravo predsednik Francuske bio jedan od glavnih svedoka savremenog medicinskog čuda – on je ustvrdio da, kada govori iza zatvorenih vrata sa desetinama NATO lidera, Bajdenov mozak funkcioniše briljantno. Drugi lideri tvrdili su da je američki predsednik savršeno vodio komplikovani, istorijski skup, ali nije jasno kako stotine televizijskih ekipa, čak ni klub zakletih Bajdenovih propagandista sa Si-En-Ena ili iz "Njujork tajmsa" nisu uspeli da se sretnu ni sa dalekim odsjajima Bajdenove lucidnosti. Gde se tačno izgubila visprenost, mentalna superiornost koja se, kao u nekim lošim holivudskim filmovima, pojavi tamo gde je najvažnije, na nekom dvoru ili presudnoj borbi, a nestane čim svane? Ili kada se uključe kamere?

Slučaj Bajden – briga duboke države o plitkom pamćenju

On nikada neće biti mlađi nego što je danas, tako je glasila rečenica koja se, nekako istovremeno, uselila u sve rasprave koje se vode u istraživačkim američkim medijama, koja imaju za cilj da Bajdena pošalju u najskuplji starački dom na svetu – u kojem bi i kao predsednik i kao penzioner govorio veoma malo i pod strogim nadzorom.

Svi ti lapsusi

Sama rečenica – on nikada neće biti mlađi – deluje budalasto za svakog čoveka na planeti Zemlji koji pokušava da misli bez daljinskog upravljača, ali nepoznati trust mozgova nastavlja sa istraživanjima na kojima bi i svi cinsovi i krikovi ovog sveta mogli da im pozavide. Za mesec dana Bajden će, izgleda, biti stariji tačno mesec dana nego danas, a u vreme izbora će biti još stariji – prema nekim pesimističnim procenama naučnika biće stariji čak za četiri meseca. Osim ako se ne postigne kompromis oko kandidature, godina, prošlosti, dijagnoza pa doajen demokratske Amerike Bajden ne krene ponovo na put podmlađivanja koji je već trajao do famozne debate kada nijedna pi-ar služba nije uspela da prikrije njegove godine i demenciju, američki manjak mislećih i višak bojevih glava.

Pre toga, Bajden je u prvom mandatu prošao fantastičan period podmlađivanja kakav se nije video, zbog čega su i živopisni balkanski atlantisti počeli da kupuju poeme Matije Bećkovića da vide kako bi oni mogli da postanu mlađi.

Bajden je, istini za volju, teško pogađao imena lidera velikih zemalja, same zemlje je često mešao, menjao je vekove i svetove pa se sastajao i sa liderima koji odavno nisu sa nama, ali to ne znači da možda nisu bili sa Bajdenom. Jer za tako moćnu zemlju koja je više potrošila na svemirske programe nego na sprečavanje umiranja gladne dece, možda i nije problem da se po potrebi vrati neki svetski lider iz svemirskog programa.

Svi ti lapsusi su, međutim, bili simpatični detalji, sve dok je američki vojni lobi mogao da nesmetano razvija poslove i dok je predsednik mogao da bude pod kišobranom njihovih marketinških agencija. Kada god je ćutao, mogao je da u izvesnim ostrašćenim zapadnim medijima ostavi utisak starog, mudrog čoveka. Ali Bajden je ipak progovorio. I otklonio sve dileme.

Zato je i njegov prvi duel sa Trampom postao veliki politički fenomen jer u njemu nije rekao ništa značajno, ali je u delu moćne demokratske elite, on otpisan. Ne zato kako je govorio. Već kako je izgledao.

Iskrenost i istina

Istraživanja javnog mnenja ukazuju da Tramp povećava prednost nad Bajdenom, ali uticajni prijatelji Demokratske stranke počeli su da ga savetuju da se dostojanstveno povuče i dok su ankete pokazivale da je izjednačen. Možda zato što osećaju da bi, kao što je na istorijskom samitu NATO najavio predsednika Putina umesto nestašnog momka te organizacije Zelenskog, tako mogao da uskoro priredi čitav niz lapsusa sa kojima tiha moć ne bi mogla da upravlja.

Kada je položio predsedničku zakletvu, portparol Bele kuće Endrju Bejts poetski je izjavio da je Bajden vratio iskrenost i istinu u Belu kuću, što svakako ulazi u krug najvećih laži izgovorenih u toj zgradi.

Američki mediji utvrdili su da je sam Bajden u svojim govorima najmanje 17 puta plagirao delove govora poznatih lidera, od američkih lidera Kenedija, Hamfrija, Klintona do lidera britanskih laburista Nila Kinoka. Govor Nila Kinoka mu se tako svideo da se Bajden zaneo i rekao da su njegovi preci generacijama bili rudari, zbog čega je morao da odustane od prve predsedničke karijere jer se ispostavilo da niko od Bajdenovih predaka nije bio rudar. Ili su samo kriptorudarili, što je putniku kroz vreme dozvoljeno.

U jednom predizbornom nastupu, u nameri da se približi biračima nižeg staleža, objasnio je da je on prvi u porodici koji je mogao da upiše univerzitet. Ubrzo se ispostavilo da je njegov deda studirao na Univerzitetu Santa Roza, a Bajdenov otac proveo godinu dana na Univerzitetu Džons Hopkins. U toj raskošnoj, holivudskoj biografiji, davno pre nego što je iko spomenuo reč demencija, navodi se da je Bajden jednom bio zamalo uhapšen jer je pokušao da se upozna Nelsonom Mandelom, da je dan posle 11. septembra on držao govor na temeljima Kula Bliznakinja znatno pre nego što su sklonjene ruševine, da mu je jedan veoma blizak rođak, heroj iz Drugog svetskog rata bio žrtva kanibalizma na Papua Novoj Gvineji...

Pucnji u Tuzli i kampanja u Beogradu

Nije nigde napisano, ali u američkoj politici kao da postoji pravilo da je moguće lagati za sve što ste radili van granica zemlje, pa je i Hilari Klinton veoma lako izašla na kraj kada je u kampanji za predsednika izgovorila kako je pod unakrsnom snajperskom vatrom morala da napusti Tuzlu. Obamin štab je ubrzo pustio snimak na kojem se vidi da je jedina opasnost za Hilari bila da se ne ubode od ruža i ostalog cveća koje su joj u veoma opuštenoj atmosferi davale devojčice na aerodromu. Ako je nešto puklo na aerodromu u Tuzli, to je mogao samo biti šampanjac.

Kao što su o svemu tome ćutali, sada su prijatelji Džoa Bajdena odlučili da progovore. I u tajnoj bici koja je počela, jedina grupa koja neće imati značaj su 14 miliona birača koji su do sada na stranačkim izborima glasali za Bajdena ali će sada neka grupa pametnijih ljudi pokušati da možda nađe novu varijantu.

U Srbiji se mlađe generacije više i ne sećaju groznice 1. aprila, kada bi B92 i nevladine organizacije krenule u neopisivu kampanju da ćemo zauvek ostati u mraku, ako do kraja marta ne uradimo ono što od nas očekuje američka administracija. Onda bi nam, kada pokažemo da smo dobri đaci, saopštili da su upravo odmrznuta sredstva od 62, 74 ili koliko god miliona namenjenih za nezavisne medije, nevladine organizacije i ostale humanitarne aktivnosti. Ima neke duboke pravde što i danas donatori demokratske kampanje saopštavaju da će zamrznuti 90 miliona dolara ako Bajden ne odustane od kandidature.

Druga odluka

Jedna od najvećih figura u Demokratskoj stranci Nensi Pelosi, jedina u vrhu demokrata koja je starija od Bajdena, saopštila je da sadašnji američki predsednik treba da donese odluku. Budući da je siroti Bajden već više puta jasno rekao da je doneo odluku, u prevodu na diplomatski rečnik poruka Pelosijeve glasi da bi Bajden trebalo da donese neku drugu odluku. Tišina je veoma glasan način komunikacije, rekao je jedan iz komiteta za diskretno penzionisanje predsednika, koji obuhvata demokratske veterane iz Klintonove i Obamine administracije. A Klinton i Obama su do sada ćutali.

Velika holivudska zvezda Džordž Kluni, koji je pre mesec dana vodio kampanju za skupljanje 30 miliona dolara za kampanju, posle čuvenog duela prvi je saopštio da "ovaj Džo svakako nije Džo velika j.. stvar iz 2010, a ni onaj Džo iz 2020. Ovaj Džo je upravo onaj Džo koga su i svi videli na debati."

Poruka Klunija da Bajden treba da se povuče deluje kao kada je "Titanik" udario o ogromnu santu leda, ocenjuje jedan od demokratskih stratega za kampanje jer Kluni nema samo moć popularnog glumca već povlači sa sobom veliki finansijski uticaj, uz napomenu da glumci uglavnom ne daju veliki novac već imaju ogromni talenat da taj veliki novac skupljaju. Posle Klunija, stav da Bajden treba da se skloni izneo je i Majkl Daglas, čiji je otac imao veliku i hrabru ulogu u borbi protiv makartističkog lova na komuniste. Glumica Ešli Džad izjavila je da su se u njenom Tenesiju ljudi već odlučili protiv Bajdena, ostavljajući javnost zbunjenu – da li glumica ima neku privatnu najbržu agenciju za istraživanje ili je od rekvizita sa poslednjeg snimanja prisvojila kristalnu kuglu.

Sto godina Huvera i par dana demokratije

Sam Bajden ostao je smiren i uporan. "Ja ne idem nigde. Ako se Svevišnji spusti na zemlju i kaže Džo izađi iz trke, ja ću izaći. Ali Svevišnji nije sišao", rekao je Bajden, ali još nije jasno da li će Svevišnjeg u narednim nedeljama prepoznati među donatorima stranke.