Dupla greška Janika Sinera, ili: Može li se biti malo dopingovan

Holivudska industrija je sigurno napravila na stotine nadahnutih biografskih filmova o sportskim šampionima, ali je najveća misterija kako nikada nije snimljen ozbiljan film o najvećoj atletičarki u američkoj istoriji. Jer život Florens Grifit Džojner je, sam po sebi, nešto što bi teško kreirao čitav tim najmaštovitijih pisaca i scenarista.

Atletičarka duge kose i noktiju, lepog lica i neobičnih sportskih kostima, dugo se mučila – prvo nije uspevala da se na američkim takmičenjima plasira na svetska prvenstva ili Olimpijske igre, zatim je uspela ali na njima je teško ulazila u finala i nikada nije dolazila do vrha. A onda se u njenoj 28. godini desilo neka božanska sila koja se iznenada pojavila i rešila stvar.

Scenaristi bi već mogli da objasne da li joj se Martin Luter King pojavio u snu i rekao da ima san da će biti najveća u istoriji, ili je, možda, pila neko čudotvornu vodu sa Stenovitih planina, ali neko veliko čudo se dogodilo i Florans Grifit Džojner je na Olimpijadi u Seulu ostavila svet bez daha – oborila je svetske rekorde i pobeđivala na 100 i 200 metara sa superiornošću kakva nije viđena u istoriji.

I kada su svi pomislili da tim čudom tek počinje neponovljiva karijera, odlučila je da već naredne godine napusti sport. Zli ljudi koji ne podnose tuđi uspeh počeli su da se čude kako je atletičarka taj nebeski dar, koji je uspešno skrivala od javnosti, pokazala tek u 28. godini i da postavljaju pitanja da li to možda ima veze sa mišićima koji su se naglo pojavili na njenom telu i dubinom koja se pojavila u njenom glasu. Ili možda što se u Seulu desio prvi doping skandal kada je kanadski sprinter Ben Džonson oborio svetski rekord na 100 metara i zatim pao na testu.

Ono što je Džonson izgovorio postala je najveća sramota svetskog sporta – radio sam samo ono što i drugi atletičari, jer sam shvatio da drugačije nikako neću uspeti.

Nesnimljeni holivudski film imao bi i neverovatan, potresan kraj, jer je najveća atletičarka u istoriji umrla u 38. godini – u snu. Na veličanstvenoj sahrani, američki predsednik Bil Klinton je u suzama rekao: "Ona je bila najveća. Po svemu. Bili smo zadivljeni njenom brzinom, ponizno smo uživali u njenom talentu i bili smo očarani njenom ličnošću i stilom."

Njenim rekordima pokušala je da se približi Merion Džons, druga velika američka šampionka, koja je kasnije i sama priznala da se dopingovala zbog čega su joj oduzete brojne zlatne medalje.  Dve neverovatne sportske organizacije, Međunarodni olimpijski komitet i Svetska antidoping agencija, sačekale su svega 15 godina i dodelile zlatnu medalju Merion Džons sa Olimpijade u Sidneju atletičarki sa Jamajke Tanji Lorens. Zanimljivo je da je Lorensova zapravo bila treća na Olimpijadi sa pet steroidnih, anaboličkih krugova u Sidneju, jer je i osvajačica srebrne medalja pala u borbi za slobodu dopingovanja na Olimpijadi u Atini.  

Suština tog tolerisanog drogiranja i trovanja sportista možda se vidi na poštenoj devojci sa Jamajke – dobila je zlato kada se više nije bavila sportom. U njenoj vitrini nema slike kako pobeđuje, radosno sluša himnu svoje zemlje, niti je doživela da je građani Kingstona dočekaju sa cvećem i pesmama.

Merion Džons i čitav niz američkih sportista možda su doživeli neprijatnosti ali im bude lakše kada se prisete slave i sreće, prijema u Beloj kući, tih dana i meseci kada su bili heroji nacije.

To drogiranje sa uzvišenim ciljem kao da je postao jedini deo sporta u kojem, izgleda, važi Kubertenovo pravilo važno je učestvovati, a da te ne uhvate u učestvovanju. Istovremeno, preko tih svemogućih vitamina moćne zemlje i globalne kompanije nekako uspevaju da pogode sve političke i marketinške mete. Ako se i dogodi neki skandal, mi ćemo izraziti žaljenje. Desi li se tragedija, pa neki šampion umre u snu, žalićemo još više.

Znatno blaža varijanta kriminalne steroidne trke dogodila se ovih dana i trenutnom prvom teniseru sveta, Janiku Sineru. Javnost je sa svega pola godine zakašnjenja obaveštena da je Siner još u Indijan Velsu pao na doping testu i to dva puta, ali nije kažnjen jer su uvažene njegove žalbe. U tom saopštenju ostaje nejasno zašto je onda nevin teniser kažnjen sa 300 hiljada dolara i oduzimanjem 400 bodova koje je osvojio na tom turniru. Možda je u međuvremenu doneto neko tajno pravilo prema kojem sportista može da bude malo dopingovan ako su on ili sponzori mnogo važni.

Italijan zapravo tvrdi da je jedan od članova njegovog tima koristio izvesni sprej kako bi zalečio povredu prsta a onda je masirao Sinera, koji je takođe imao neku ozledu na telu pa je tako, posle serije masaža, zabranjena supstanca stigla u telo šampiona.

Legendarni teniser Džon Mekinro zapitao se kako se pravi razlika između jedne osobe koja kaže da nije namerno uzela zabranjenu supstancu, dok nekog drugog ko kaže istu stvar suspenduju.

"Mislim da je Simona Halep (bivša igračica broj 1) to isto rekla, ali je ona suspendovana na 18 meseci", dodao je američki šampion. "Smešno – bilo slučajno ili namerno. Dvaput ste pozitivni na zabranjenu supstancu. Trebalo bi da ga nema dve godine. Tvoje performanse su poboljšane. Krema za masažu. Da, lepo", rekao je uvek provokativni Nik Kirgios.

Na kontranapade da je i njega trebalo kazniti zbog neprimerenog ponašanja, australijski teniser rekao da on ipak nije koristio steroide i ostale droge. "Ne mogu ni da zamislim kroz šta prolaze ljudi koji su ranije suspendovani zbog dopinga. Drugi igrači – druga pravila", rekao je kanadski teniser Denis Šapovalov, dok je Francuz Luka Puj imao jednostavno pitanje za čelnike Svetske teniske federacija i Antidoping agencije – možete li da prestanete da nas uzimate za idiote?

Još davne 2016. godine jedna ruska hakerska grupa "Medžig Ber" provalila je u bazu podataka Svetske antidoping agencije i objasnila da postoji sasvim legalan mehanizam za dopingovanje.

Sportisti bi sa lekarskim nalazima da boluju od astme i niza drugih bolesti zatražili da koriste lekove i preparate koji se nalaze na listi zabranjenih supstanci. Samo u 2015. godini, 653 američkih sportista zatražilo je dozvolu da koriste nedozvoljena sredstva, a njih 402 je dobilo dozvolu da se nesmetano leče i dopinguju. Iz Ruske Federacije se stiglo 54 takvih zahteva, od kojih je odobreno 17. Kineskim sportistima je izdat jednocifren broj dozvola.

Tada uverljivo najbolja teniserka na svetu je za godine 2010, 2014, 2015. dobila dozvolu da uzima lekova koji sadrže "oxycodone, hydromorphone, prednislone, methyprednislone", dok je njenoj sestri Venus od 2010. do 2013. godine dozvoljeno da upotrebljava "prednislone, triamcolone i formoterol".

Ljubitelji teorija zavera skloni su da veruju da se Svetska antidoping ili doping agencija za ovu hakersku blamažu osvetila tako što je par meseci kasnije Mariji Šarapovoj pronađena supstanca koja je do te godine bila legalna, ali je svejedno najveća ruska teniserka dobila kaznu od dve godine, koja je kasnije ublažena na 14 meseci.

"Da sam želela da objavim kraj karijere, to sigurno na bih uradila u hotelu u Los Anđelesu i na ovako ružnom tepihu", rekla je Šarapova na konferenciji na kojoj je objasnila da je lek koristila deset godina i da nije shvatila da je došao te godine na listu.

Prema tom izveštaju, najviše dozvola za upotrebu zabranjenih lekova i preparata daju se atletici, plivanju, trijatlonu, skijanju i biciklizmu.

Ako već o najvećoj atletičarki u istoriji nije snimljen film, o najvećem biciklisti, legendarnom Lensu Armstrongu je snimljen, ali nakon što su njegovi sponzori došli do jednog od dva zaključka – da je Armstrong najbednija varalica, ili da su njegove premije postale previsoke pa su odlučili da tu zajedničku prevaru okončaju.

Svejedno, najbolji istraživački mediji su godinama objavljivali neverovatne storije o čoveku koji je pobedio rak i onda sedam puta zaredom osvojio Tur d Frans, što nikome neće uspeti. Na talasu te  neopisive kampanje posvećene neopevanom, bahatom secikesi i tutumraku na stotine miliona ljudi nosili su žute narukvice uz poruku "budi jak". Samo je nedostajalo da Lens izmisli lek od raka, kada je već izmislio lek za večite i ničim ograničene pobede. Na sajtu jednog od najvećih sportskih događaja na svetu, za sedam Armstrongovih trijumfalnih godina navodi se da su rezultati poništeni, pa bi bilo zanimljivo napraviti neku priču kako li se osećaju oni sportisti koji su tih godina prelazili stazu dugu 3.498 kilometara bez ikakve šanse na pobedu.

Prvi dopingovani šampion Ben Džonson, poslednjih godina u javnom nastupima ponavlja da se danas vrhunski sportisti neuporedivo više dopinguju, a za samog Armstronga ima jednostavno objašnjenje. "Da je otišao kada je zaradio 75 miliona, danas bi bio legenda, ali nije mu bilo dosta."