Kinološki stručnjaci u regionu su upoznati ali šira javnost osuđena je na pravu tamu neznanja. Tako joj nije poznato da se najcenjeniji pas tragač u Hrvatskoj zove Tesla. Postao je heroj još pre par godina kada je poslat u Tursku, kao dragocena hrvatska pomoć ljudima unesrećenima pod ruševinama. Nedavno je, međutim, dobio novu ulogu – pomagao je specijalizovanim jedinicama, stručnjacima, patolozima, speleolozima da se u Sloveniji pronađu nove žrtve komunističkog terora.
Ako se uopšte može razumeti zaključak iskopavanja, reč je o 500 pripadnika "hrvatskih oružanih snaga", koje su bez sudskog procesa ubili komunisti 1945. godine. Novija hrvatska istorija je verovatno najzanimljivija na svetu jer jedino u njoj broj žrtava nacizma iz godine u godinu pada, a broj komunističkih žrtava, za koje se veoma osnovano sumnja da su bili ustaše i besprizorni zločinci, raste tim tempom da će na kraju daleko nadmašiti sve žrtve iz Jasenovca, hercegovačkih jama i neistraženih masovnih grobnica pored kojih se prave masovne morske žurke sa lakom muzikom i nešto težim opijatima. Ili one grobnice koja se nalazi pored rodne kuće svetskog velikana po kojem je čuveni pas tragač dobio ime.
Samoj Hrvatskoj ipak treba odati priznanje jer je za kratko vreme prošla katarzu o kojoj su Sonja Biserko i armija nevladinih aktivista sa Balkana tronuto pričali decenijama – ljudi istog političkog opredeljenja su ne tako davno, u februaru 1992. godine, srušili rodnu kuću Nikole Tesle, razorili grobove njegovih roditelja i srušili spomenik koji je bio identičan onom koji se nalazi ispred Elektrotehničkog fakultetu u Beogradu. Ali kada je Hrvatska ušla u evrozonu njegov lik našao se na kovanicama od 10, 20 i 50 centi tako da je svaki pošteni i evropski građanin Hrvatske za desetak Tesli mogao da kupi kapućino ili čašu vina. Na novčanicu kune nekako nije stigao da se probije jer je na onoj najvećoj od 1000 kuna već bio Ante Starčević, otac hrvatske nacije. A ispod oca su bila samo manje vredna deca Antine nacije.
Kada se trebalo predstaviti Evropi, Hrvatska se ipak setila najvećeg imena problematične nacije i on je postao novi zaboravljeni heroj stare države ili metalni kusur u obračunu sa srpskom braćom. A simpatičan pas tragač deluje samo kao simbol te neverovatne, tragikomične bitke za sukcesiju spomenika - ne znamo tačno šta je bio po nacionalnosti, ali tačno znamo gde mu je rodna kuća, gde su grobovi njegove porodice i gde je crkva u kojoj je otac služio. I više nam je stalo da sve veliko ili značajno što ima srpski predznak bude svetsko, evropsko ili barem jugoslovensko, dok ne ostanu samo četnici, komunisti, bizantinci. Tesla možda nije naš, ali ga svejedno nećemo dati vama, kao da poručuju krugovi koji su rušili spomenik, zatim mu lik stavljali na evro-cente a na kraju slali ga u potragu za nestalim ustašama.
Psi zaista zaslužuju ogromnu ljubav ljudi, često postaju stubovi oko kojih se okupljaju porodice jer ne pričaju ništa a umeju da vole i poštuju. Ipak se veoma retko ili gotovo nikada ne dešava da Francuzi svog miljenika nazovu De Gol ili Volter, niti su velike mogućnosti da vidite kako Rusi u nekom parku bacaju loptice Dostojevskom ili Lomonosovu. Tesla je čitav život posvetio u traganju za idejama ali ne i za ljudima. Savremena Hrvatska bar ne oskudeva sa junacima koji su život proveli u potrazi za ljudima u nevolji i o njima se peva kada god je neko veliko slavlje ili kada se pola miliona ljudi skupi na zagrebačkom hipodromu. Bilo bi, naravno, protesta i u Hrvatskoj i Briselu ako bi neki državni pas dobio ime po Luburiću ili Francetiću, ali već bi se našao neki plementi prezimenjak koji je pronašao izgubljenu devojčicu u šumi, kao što je i glavni hrvatski portparol Tompson objašnjavao da koncert može održati samo na dan Svetog Ante, zaštitnika ugroženih i siromašnih. I stotine hiljada ljudi na njegovom koncertu u crnim majicama, čudnim parolama i velikim slovom U došli su da odaju počast Svetom Anti.
U slavu 170. godišnjice rođenja velikog genija, velikan hrvatskog novinarstva Aleksandar Stanković priredio je posebnu emisiju "Nedjeljom u 2" u kojoj smo saznali nešto što ni svetski ni domaći Teslini biografi nisu ni slutili. Praunuk Nikole Tesle - Boško Budisavljević u toj emisiji tvrdio je da je genije preko ambasadora Kraljevine Jugoslavije u Vašingtonu Save Kosanovića nudio njegovo tajno oružje "hrvatskoj vojsci" za 500 dolara. Da li je fiskalni savet ili neki borac protiv korupcije u Pavelićevoj Hrvatskoj to blokirao, zašto Amerika nije ponudila svom državljaninu više za tajno oružje i tako prekratila rat, ta pitanja ostaju za neki novi istraživački Stankovićev rad. Budisavljević je u emisiji bio neponovljiv - pokazivao stare nemačke katehetske knjige koje je "Teslin otac prevodio na hrvatski" i govorio kako je na marginama starih knjiga pravio beleške koje je "koristio na nedeljnim misama". Simpatičan potomak kome se od svih Teslinih ideja svidela samo jedna koju genije nikada nije imao – da je Hrvat, na kraju predlaže da se u Zagrebu, na mestu predsedničke rezidencije podigne muzej i dodaje da je on nasledio od porodice dosta dokumenata, knjiga vezanih za Teslu samo što to nikoga ne zanima. Ako bi neko kupio, tu sam, mogu i da vratim Teslu i njegovog oca među Srbe, ako mi iz Beograda stigne ponuda, samo što ne kaže ponosni praunuk.
Jedan od najvećih ljudi srpskog i jugoslovenskog sporta, košarkaški velikan Dušan Duda Ivković u dvorištu svoje kuće izgradio je spomenik Nikole Tesle.
Ne želeći da meša svoje uspehe sa porodičnim ponosom, pred kraj života počeo je pomalo stidljivo ali gospodski da priča kako su Teslina majka Đuka i njegov pradeda bili rođeni brat i sestra. Iako njegov praunuk iz Zagreba tvrdi da je Tesla nudio tajno oružje "hrvatskoj vojsci" za 500 dolara, slavni trener objašnjavao je da je genije imao običaj da svakom rođenom detetu u porodici pošalje zlatnik. Popularni Duda Ivković bio je prvo dete u njegovoj porodici bez Teslinog zlatnika jer je rođen posle smrti velikog genija. Koliko je poznato, prepisku i stvari vezane za Teslu poklonio je muzeju u Beogradu.
Ta tugaljiva priča o srpsko-hrvatskoj sukcesiji naravno ne govori ništa o Tesli nego o dva naroda ili njegovim potomcima. Njemu je planeta bila tesna, a njegove vizije i dalje nedokučive za svet. Osim možda hrvatskog praunuka Boška. O životu Nikole Tesle je verovatno najbolji dokumentarni film snimila Hrvatska radio-televizija. U tom filmu, nabijenom nepoznatim detaljima iz života, nedostaje samo jedna informacija – koje je nacionalnosti bio Tesla. Kada je neko svetski genije, to i ne mora da bude važno, ali kada geniju ulazite u detalje kockarske mladalačke faze onda je prirodno da kažete i njegovo etničko poreklo. Rečeno je da je bio sin pravoslavnog sveštenika, ali i oko najvećeg imena hrvatskog pozorišta Branka Gavele vode se ozbiljne rasprave kojoj je to pravoslavnoj crkvi mogao da pripada.
Na samom kraju filma se otkrivaju detalji njegove poslednje volje koji možda najbolje govore o Teslinoj ličnosti. Tražio je da mu njegov prijatelj, veliki hrvatski violinista Zlatko Baloković na sahrani odsvira dve pesme. A film se završava uz pesmu "Tamo daleko".