Leonid Savin je istaknuti ruski geopolitičar, koji pripada školi "novog evroazijstva". Savin je i glavni analitičar Instituta "Carigrad" i glavni urednik sajta "Geopolitika", kao i autor mnogih knjiga, od kojih su neke prevedene i na srpski, a specijalno za RT Balkan je govorio o najvažnijim temama u Rusiji i svetu.
Ciljevi Specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini se ostvaruju, kaže Savin; snage lojalne Kijevu su pod snažnim pritiskom, a Zapad je, sa raketom "orešnik", dobio važnu poruku: sve evropske prestonice mogu postati meta ruskih snaga.
Čitav svet se, smatra ruski geopolitičar, nalazi u dubokom previranju. Mnogi očekuju suštinske promene od novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, ali postoje daleko važnije vesti, koje dolaze iz Zapadne Azije, afričkog Sahela ili Indije. A tu je i BRIKS, međunarodna organizacija, koja nastupa sve samosvesnije i postepeno uvodi novi svetski poredak, bez dominacije Zapada i SAD.
Putin ne blefira. Poruka upućena Zapadu, nakon upotrebe raketa "orešnik" 21. novembra, mogla bi se prevesti kao "kolektivna bezbednost ili uništenje". Hoće li se Zapad, odnosno Vašington, ponovo oglušiti o ovo upozorenje? Ima li neko na Zapadu ko ovo može da čuje?
Mislim da je većina zapadnih političara dovoljno glupa i da su u isto vreme kukavice. Ukrajina nije deo NATO i EU, tako da se svi ratni huškači, posebno oni iz Francuske i Britanije, osećaju sigurno, kao u raju. Oni veruju da Rusija neće napasti njihove teritorije. Njih nije briga za Ukrajinu i Ukrajince. Tako da će nastaviti da obezbeđuju sisteme naoružanja režimu Zelenskog.
U svakom slučaju, "orešnik" je bio jasna poruka da Rusija može da pogodi bilo koju evropsku prestonicu. Ne postoji protivraketni sistem koji može to da spreči. A konačno, postoji i nuklearna opcija...
Kako ocenjujete dosadašnja dostignuća Specijalne vojne operacije u Ukrajini?
Još nisu postignuti konačni ciljevi, poput demilitarizacije i denacifikacije. Ali, to je u toku. Teritorije prelaze pod rusku kontrolu. Odbrambeni sistem ukrajinske strane je pod ogromnim pritiskom, a mnogi njegovi elementi su već uništeni.
Sada je glavni problem snabdevanje zapadnim oružjem. U globalnom kontekstu, ova operacija je pravi posrednički (proksi) rat između Rusije i NATO-a.
To nije jedini problem Zapada/Vašingtona. U toku je i veoma krvavi rat Izraela protiv Palestinaca u Pojasu Gaze, pravi genocid nad Palestincima, kao i agresija na južni Liban. Kako procenjujete otpor Hamasa i Hezbolaha? Može li Izrael da ih porazi?
Istorijski, Izrael je vezan sa SAD. Decenijama između SAD i Izraela postoje odnosi zaštitnika i klijenta. Vidimo da su SAD nametnule veto u Savetu bezbednosti UN na predlog drugih članica da se zaustavi izraelska agresija. Dakle, Izrael predstavlja Zapad u regionu Bliskog istoka.
Ali, ovaj beskrajni sukob ne može se rešiti na zapadni način, jer arapske i muslimanske zemlje snažno podržavaju Palestinu. Neke vlade su potpisale Abrahamske sporazume, ali njihovo stanovništvo je protiv Izraela. To je razlog zašto će Hamas, Hezbolah i drugi akteri osovine otpora uspeti da prežive. Uprkos razlikama – Hamas je povezan sa Muslimanskom braćom, koji su suniti, dok je Hezbolah je povezan sa Iranom, koji su šiiti – svi oni imaju istog neprijatelja, a to je Izrael.
Šta očekujete od novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa? Ko je zaista Tramp? Da li će on prekinuti američke "beskrajne ratove", ili će otpočeti nove?
Veoma sam rezervisan prema optimističkim očekivanjima od Trampa. Treba da upamtimo da je u vreme njegovog prvog mandata Ukrajina dobila američko napredno oružje, poput protivtenkovskih projektila "džavelin". Sada je situacija drugačija, ali, Tramp ne donosi odluke u SAD. Postoje snažni lobiji u SAD, poput finansijskog, itd. On treba da se ponaša kao poslovni čovek i da obezbedi profit za SAD.
Ipak, Tramp je nepredvidljiv. Tokom njegovog prvog mandata nismo videli stvarne pokušaje da zaustavi sukobe i povuče američke snage iz Avganistana, Sirije i Iraka. Jedini dobar znak je to što je kritičan prema evropskim članicama NATO-a, što unosi novu dozu napetosti u evroatlantske odnose.
Svet postaje multipolaran, ili je već postao. Da li smatrate da je Indija postala punoporavni geopolitički pol?
Da, Indija već igra ulogu nezavisnog pola, sa sopstvenom strateškom kulturom. Takođe, Indija je pol i u smislu nuklearne multipolarnosti, sa susednim nuklearnim silama poput Kine i Pakistana.
Sada je Nju Delhi veoma aktivan i, istovremeno, Modijeva vlada odbija zapadnu agendu. I dalje se odvijaju neki poslovi Nju Delhija sa zapadnim zemljama, ali Indija, u svakom slučaju, ima svoje interese i vrlo specifične vrednosti.
Šta se danas dešava u Africi, posebno u Sahelu?
Afrika je veoma veliki kontinent, sa više od 50 zemalja. U jednom delu Afrike vidimo određene promene. Centralna Afrika i Sahelska osovina predstavljaju snažne antikolonijalne i antizapadne pokrete.
Centralnoafrička Republika i Mali primaju pomoć Rusije. Sahelski savez –Burkina Faso, Mali i Niger – zajednički pokušavaju za ojačaju suverenitet. I novi lider Senegala je pokazuje da se stvari menjaju. Takođe, tri zemlje regiona – Južna Afrika, Egipat i Etiopija – sada su članice BRIKS-a, što je veoma važno za razvoj novog svetskog poretka. Ove tri zemlje su u veoma dobrim odnosima sa Rusijom.
Afrika je, u geopolitičkom smislu, deo "Svetskog ostrva", zajedno sa Evroazijom. Južni "Hartlend" je osovina Sahela. To objašnjava zašto Zapad pokušava da kontroliše region Afrike.
BRIKS je jedno od lica multipolarnog sveta u nastajanju. Kako ocenjujete uspehe ove organizacije, poput procesa dedolarizacije? U čemu je BRIKS do sada uspeo, a u čemu nije? Po prvi put BRIKS se, kao realna alternativa nemačkoj ulozi američkog vazala, pominje i u Nemačkoj (Sara Vagenkneht, Alternativa za Nemačku).
Tačno, to je jedna dimenzija, ali veoma značajna, jer sve više država želi da se pridruži ovom neformalnom klubu. Ono što je veoma važno: u BRIKS-u ne postoji nikakav statut, već proces odlučivanja, na osnovu uzajamnog poštovanja. Većina plaćanja između članica BRIKS-a danas se odvija u nacionalnim valutama.
BRIKS nastoji da razvije novi sistem plaćanja, koji će biti nezavisan od zapadne dominacije, od američkog dolara i SVIFT-a. Kada to bude urađeno, moći ćemo da kažemo da je era Breton Vudsa završena. Uostalom, Saudijska Arabija nije produžila sporazum sa SAD o prodaji nafte za američke dolare.