Obojena revolucija u Bangladešu: Kako je Amerika zabila nož u leđa Indiji

Tok događaja u trenutnoj fazi velike globalne igre se ubrzava, a promene u svetu su radikalne. Jednopolarnost postepeno biva potiskivana širom Evroazije i u očajničkoj kontrareakciji imperija širi front obojenih revolucija. Sjedinjene Američke Države utiču na promene režima, naročito, u Aziji.

U najnovijoj je Šeik Hasina Vazed, premijerka Bangladeša, zemlje sa 175 miliona ljudi stešnjenih na strateški važnih 150.000 kvadratnih kilometara obale Bengalskog zaliva, bila prinuđena početkom avgusta da žurno napusti domovinu posle višenedeljnih protesta studenata. Šeik (počasna titula u Južnoj Aziji članova muslimanskih porodica koje polažu pravo na arapsko poreklo i visok status u društvu) Hasina je bila premijerka čvrste ruke tokom pet mandata za 20 godina, najduže u domovini i u svetu opšte. Danas Bangladeš, osma najmnogoljudnija zemlja na svetu, ima drugi najveći BDP u Južnoj Aziji i njegova uloga u regionu i globalno ne može biti odbačena.

Šeik Hasina, ponosna ćerka utemeljivača nezavisnosti Bangladeša iz 1971. Šeika Mudžibura Rahmana, morala je da ode jer nije sledila vođstvo SAD i pritiske da napusti neutralnu poziciju prema sukobu Zapada sa Rusijom.

Tokom protekle decenije u kojoj su SAD protiv Kine pokrenule novi hladni rat, Južna Azija se suočila sa značajnim teškoćama. U početku je Indija, zbog svog višedecenijskog rivalstva sa Kinom, učestvovala zajedno sa SAD u formiranju Indopacifičke strategije iz Vašingtona.

No, posle početka SVO u Ukrajini 2022, Nju Delhi je počeo da se distancira od američke inicijative, nije osudio Rusiju i nastoji da ostvari svoj nacionalni program i očuva "stratešku autonomiju".

Kina je, opet, inicijativom "Jedan pojas, jedan put" (BRI) gradila infrastrukturu u Bangladešu, Nepalu, Pakistanu i Šri Lanki, susedima Indije.

Možda nije slučajnost što su u međuvremenu, a naročito posle povlačenja trupa SAD iz Avganistana na kraju avgusta 2021, četiri vlade u regionu koje su počele da sarađuju sa BRI, svrgnute u "obojenim revolucijama" ili "mekanim državnim udarima". Tri od ove četiri sada traže bolje odnose sa SAD, Pakistan, posle svrgavanja u parlamentu premijera Imrana Kana aprila 2022. (čami u zatvoru) koji je vodio spoljnu politiku sličnu Šeik Hasininoj, Šri Lanka i Nepal.

Promene u Bangladešu mnogi analitičari u Nju Delhiju doživljavaju kao lošu vest za Indiju, smatrajući da će novi režim biti usko povezan sa Pakistanom. Bangladeš i Pakistan su do nasilne i krvave secesije 1971. bili u zajedničkoj državi, baš kao sa Indijom do tragične podele 1947.

Ti analitičari smatraju da su SAD "zabile nož u leđa" Indiji i da i nju poput NR Kine obuzdavaju, jer je ne samo najmnogoljudnija na svetu, već i velika privreda sa najvišim rastom. Ambasador SAD u Nju Delhiju je poručio posle posete premijera Narendre Modija Rusiji kako "tokom sukoba ne postoji takva stvar kao što je strateška autonomija. U kriznim trenucima moramo da znamo jedni druge", kazao je ambasador na javnom skupu.

Dalje, po nizu procena iz Nju Delhija, novi režim u Daki će verovatno odustati od prethodnih bliskih odnosa sa Kinom i Rusijom. Osim toga, ukoliko SAD dobiju pomorsku i vazduhoplovnu bazu na bangladežanskom ostrvu Sveti Martin, to će se koristiti za destabilizaciju u susednom Mjanmaru, gde jačaju borbe vojnog režima i različitih pobunjeničkih formacija. Navodno, američki i britanski „dobrovoljci“ su se pridružili pobunjenicima protiv mjanmarske vojske.

Mjanmar je strateški veoma važan za NR Kinu. Baš kao i Bangladeš u blizini juga Kine.

Podjednako, promena režima u Bangladešu preti destabilizacijom istočnih krajeva Indije. Pitanje je da li je američki plan za Bangladeš usmeren i na Indiju. No, geostrategije Vašingtona dosledno služe interesima SAD i ne uzimaju u obzir kolateralnu štetu nanetu drugima.

Pomenuti analitičari navode i kako delovanje SAD protiv Šeik Hasine nije moglo biti iznenađenje za indijsku obaveštajnu službu. Uoči januarskih izbora u Bangladešu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova otvoreno je saopštilo da američka diplomatija menja taktiku i planira niz aktivnosti za destabilizaciju situacije u toj zemlji.

Ovih dana se oglasio i profesor Džefri Saks, poslednjih godina žestoki kritičar spoljne politike SAD. Upozorio je da Vašington dugo praktikuje promenu režima po svetu, uvek negirajući vlastitu negativnu ulogu. Otuda je beskorisno apelovati na Kongres, kao i na predsedničku administraciju. Saks poziva Ujedinjene nacije da ispitaju sve okolnosti koje su se dogodile u Bangladešu i prethodno u Pakistanu.

"Tajne operacije promene režima su nezakonite po međunarodnom pravu i najveća su pretnja čovečanstvu jer radikalno destabilizuju zemlje" i često dovode do građanskih nemira i ratova, ističe profesor. Saks smatra da svetska zajednica koja dugo bolno trpi zbog američkih operacija promene režima treba da traži njihov prekid u UN.

U ruskoj štampi, u međuvremenu, postoje ocene kako je planeti potrebno osiguranje od piromana iz NATO, koji deluju po principu, ukoliko ne rat onda oružani sukob, a ako ne, onda obojena revolucija. Plamen je već zahvatio Ukrajinu, Bliski istok i približava se Centralnoj Aziji.

Zato arhitekte "obojenih revolucija" treba da shvate da svaki pokušaj svrgavanja legitimne vlade u zemlji povezanoj sa Rusijom može biti i sprečen.

Za to je potreban međunarodni sistem protivpožarne (kontrrevolucione) bezbednosti. Tu Rusija može igrati jednu od glavnih uloga. Ima uspešno iskustvo u gašenju opasnih vatri na zahtev legitimnih vlasti - od 2015. u Siriji do Kazahstana 2022. Intenzitet požara je bio različit, i, shodno tome, korišćene su različite sile, što dokazuje sposobnost Rusije da pravilno reaguje na pretnje.

Iz tog miljea, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je naglasio da pretnje koje je Zapad uputio članicama Zajednice nezavisnih država(ZND) predstavljaju trajni hibridni rat. Na nedavnom zasedanja Saveta ministara unutrašnjih poslova iz ZND, od kojih je svaka "doživela bar jednu revoluciju u boji, što je u suštini pokušaj državnog udara", Lukašenko je pozvao na dalju integraciju bezbednosnih institucija devet stalnih i jedne pridružene države ZND.

Šire, sa julskog samita Šangajske organizacije za bezbednost (ŠOS) u Astani u Kazahstanu prava priča jeste da se evroazijske zemlje kreću ka stvaranju nedeljive strukture kolektivne bezbednosti orijentisane na Evroaziju. "[Države članice] smatraju neprihvatljivim pokušaje pojedinih zemalja ili grupa država da obezbede sopstvenu, na račun bezbednosti drugih država", stoji u Astanskoj deklaraciji.

Na samitu je prihvaćeno da zemlje učesnice razviju širok dijalog između ŠOS i UN, sa ZND, Organizacijom ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), Udruženjem zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) i drugim međunarodnim udruženjima.

Kina, kao i Rusija, takođe, razmatraju ASEAN u dugoročnom procesu formiranja matrice multilateralnih organizacija koje formiraju višestrani svet. Za bližu saradnju između ASEAN, ŠOS i EAEU već postoje uzajamni memorandumi o razumevanju.

Ta uzajamnost ključnih čvorova u matrici spajanja se proteže i između ASEAN-a i BRIKS-a, kojim sada predsedava Rusija. Tajland, formalno bliski saveznik SAD, želi da se pridruži BRIKS-u, dok je nesvrstana Malezija, zvanično podnela zahtev za pridruživanje "Desetorici". Indonezija i Vijetnam, zemlje velikih privreda, na listi su čekanja.

U Jugoistočnoj Aziji će i dalje biti pokušaja "obojenih revolucija". Prema kineskom Ministarstvu spoljnih poslova, "neke zemlje postaju sve aktivnije u stvaranju ograničenih blokovskih vojno-političkih mehanizama koji imaju za cilj da potkopaju okvire bezbednosti i stabilnosti orijentisane na ASEAN u azijsko-pacifičkom regionu". Zato je ruski šef diplomatije Sergel Lavov nedavno u Laosu rekao kineskom kolegi Vang Jiu da se dve sile kao strateški partneri moraju "zajednički suprotstavljati intervenciji snaga izvan ovog regiona u poslove jugoistočne Azije".

Primer Bangladeša pokazuje da je postepena integracija ASEAN, a i Južne Azije matricu u ŠOS, EAES, BRIKS i BRI možda aktuelnija nego ikada. Lavrov je na sastanku Rusija-ASEAN u Laosu izjavio da su u ASEAN-u "pokazali interes za inicijativu predsednika Putina za novi sistem bilateralnih i multilateralnih garancija kolektivne bezbednosti u Evroaziji, koji bi bio ravnopravan i nedeljiv". Dugoročni plan je "postepeno ukidanje vojnog prisustva spoljnih sila u evroazijskom regionu".

Put će biti dug i trnovit. Ipak, Rusija, Indija i Kina (RIK) će u BRIKS-u ujediniti svoje geopolitičke napore i obnoviti legendarni "Primakovljev trougao", a mogućnost daljeg izvođenja uspešnih obojenih revolucija koje destabilizuju neke čvorove Istočne Azije će tokom vremena nestajati.

Ruski državnik Jevgenij Primakov je imao ideju o saradnji Indije, Rusije i Kine radi uravnoteženja u epohi posle završetka Hladnog rata. Njegov vizionarski um je zaključio da "kolegijum" RIK može biti ključan u svetskom poretku koji se formira. No, bio je ispred svog vremena.

Sada postoje znakovi da Platforma RIK postaje "dinamična". Zvanična poseta premijera Modija Moskvi početkom jula dala je veliku važnost simbolici koncepta RIK. Na Samitu BRIKS-a u Kazani u oktobru, pod predsedavanjem predsednika Putina, može uslediti sastanak Modija i predsednika Kine Si Đinpinga. Možda su Modi i Putin u Moskvi razmenili mišljenje i o tome…