U međunarodnoj zajednici su među najvažnijima bilateralni odnosi između Narodne Republike Kine i Sjedinjenih Američkih Država, najvećih ekonomija, stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i nuklearnih sila. Otuda važnost njihovog održavanja i razvoja, i zabrinutost zbog neusaglašenih stavova i jednostranih akcija Vašingtona.
Ovo je vreme povratka Donalda Trampa na vlast, što može da naruši "strateško primirje" u odnosima dveju sila. Ono je vladalo poslednjih godinu i po dana između administracije predsednika Džoa Bajdena i vlasti NR Kine. Podrazumevalo je obnavljanje komunikacionih kanala radi dijaloga i saradnje usred konkurencije dve države. Uprkos ozbiljnim kontroverzama, pokušano je održavanje određenog stepena stabilnosti u ekonomskoj saradnji, bezbednosti i obuzdavanju klimatskih promena.
Značajna pažnja je usmerena na Trampove predizborne političke izjave i predloge u vezi sa NR Kinom. One uključuju mogućnost uvođenja 60-postotnih carina na svu kinesku robu, ili 100 do 200 procenata na standardne i električne automobile. Takođe, promovisanje ekonomskog "razdvajanja" i ograničavanje zavisnosti SAD od kineskih tehnologija i resursa.
Trampov cilj je "Amerika pre svega", a svime što je u najboljem interesu SAD može se "trgovati". Stoga će posle njegovog stupanja na dužnost 20. januara 2025. "strateško primirje" biti teško održati. Tramp će zavesti novu stratešku politiku prema NR Kini i izazvati promene u bilateralnim odnosima.
Povratak republikanca Trampa u Belu kuću nije bio iznenađenje, kao 2016. kada je osvojio prvi predsednički mandat. Tada je Peking, kao i ostatak sveta, bio zatečen jer je pažnja bila usmerena na kandidatkinju Demokratske stranke Hilari Klinton.
Ovog puta Kina je bolje pripremljena zahvaljujući znanju i iskustvu stečenom tokom Trampovog prvog mandata. Tramp je 2017. označio Kinu, zajedno sa Rusijom, kao glavne pretnje po SAD. Tenzije između Vašingtona i Pekinga su prešle sa trgovine na tehnologiju, a sa geopolitike na ideologiju.
Sada su u Pekingu politička strategija i (ne)moguće situacije u vezi s izborima u SAD planirane unapred. Diskusije su počele proletos, a potonjih meseci je od svih vodećih nacionalnih istraživačkih centara za međunarodne odnose zatraženo da podnesu izveštaje rukovodstvu Komunističke partije. U njima su sadržane najutemeljenije pretpostavke o mogućim članovima administracije SAD pod Trampom ili rivalkom Kamalom Haris, kao i njihovi stavovi prema NR Kini.
Veruje se da je razmatrana i istaknuta uloga u izborima najbogatijeg čoveka na svetu Ilona Maska. Mask ima opsežne veze sa kineskim rukovodstvom zbog poslovanja u toj zemlji, a u novoj administraciji je zadužen za veoma važnu reformu federalne birokratije.
Generalno, politika zvaničnog Pekinga prema SAD je određena i nepromenjena. Uprkos pritiscima iz Vašingtona, Peking nastavlja da naglašava kako dve zemlje i dalje moraju da rade zajedno. Takođe, Trampova pobeda neće uticati na ukupno ekonomsko određenje NR Kine.
No, sa Trampovim povratkom će se čovečanstvo suočiti sa novom Amerikom, više nego ikada usredsređenom na stavljanje vlastitih interesa iznad svega. Kina mora da razmišlja kako će to uticati na globalnu političku i ekonomsku dinamiku.
SAD bi mogle nastaviti strategiju odvraćanja NR Kine i podsticanja povratka domaćoj proizvodnji. To bi vodilo jačanju trgovinskog rata, možda preprekama za izvoz kineskih proizvoda i uticaju na privredu te države. Republikanci dominiraju Belom kućom, verovatno i u oba doma Kongresa, pa bi Trampovi planovi mogli biti dalekosežniji nego što su bili Bajdenovi. Recimo, ukidanje statusa najpovlašćenije nacije u trgovini NR Kini, čak i diplomatsko priznanje pobunjene i otcepljene kineske provincije Tajvan.
Sada postoje značajne suštinske promene u Trampovoj eri 2.0, smatraju u akademskim krugovima u Pekingu.
Prvo, u kineskom globalnom strateškom pejzažu dramatično opada značaj SAD. SAD su i dalje najvažniji partner u kineskoj spoljnoj strategiji, ali mnogo manje nego ranije. Pre osam godina, trgovina sa SAD činila je oko 15 odsto kineske spoljne razmene. Sada je brojka pala na 11 odsto.
Za to vreme su kineske globalne veze i strateški položaj postali sveobuhvatniji i raznovrsniji. Zajednička izgradnja Inicijative Pojasa i puta je uveliko napredovala, članice BRIKS su uveliko umnožene, međunarodni imidž NR Kine je poboljšan, njena meka moć porasla.
Još važnije, uspon zemalja Globalnog juga primetno je ojačao globalnu podršku NR Kini. SAD u Trampovoj eri 2.0 i dalje mogu "stvarati probleme" i nastaviti da podstiču "oluje". No sve veća kineska globalna "šahovska tabla" na kraju će oslabiti pritiske Trampove politike, smatraju u Pekingu.
Drugo, nastojanje SAD da obuzdaju uspon NR Kine, dramatično slabi. Tramp 1.0 pokrenuo je politiku sveobuhvatnog suzbijanja NR Kine. Tu politiku je skoro u potpunosti nasledila Bajdenova administracija. Čak je i ojačala tzv. tarifnim i tehnološkim ratom, mešanjem u poslove Hong Konga i Sinđijanga, igranjem na "tajvansku kartu" i primenom indopacifičke strategije opkoljavanja NR Kine.
Od 2018. SAD su uvele tehnološku blokadu i ekonomske sankcije Kini, dodajući više od 1.500 kineskih pravnih i fizičkih lica na spisak sankcionisanih. Ipak, rezultati nisu ono što se očekivalo. Kineski tehnološki napredak ne samo da nije zaustavljen, već je podstakao nezavisne domaće inovacije i proboje u ključnim tehnologijama.
Nametnuti "razdvajanje" i "prekid lanaca" proizvodnje i snabdevanja su u Kini ojačali sposobnosti za otpor sankcijama. Kina se, pored ostalog, trudi da poboljša nezavisne inovativne mogućnosti. Zemlja se u globalnom rangiranju inovacijskog potencijala 2024. popela na 11. mesto, sa 22. u 2017.
Prema "Blumbergu", NR Kina je već svetski lider u proizvodnji bespilotnih letelica, solarnih panela, grafena, brzih železnica, električnih vozila i litijumskih baterija. Brzo sustiže lidere u još sedam oblasti tehnologije. Ovo ne samo da naglašava ograničenja i rizike strategije "razdvajanja i prekida lanca snabdevanja", već uranja kinesko-američke odnose u dublje sukobe i pogoršava nestabilnost globalnog lanca snabdevanja.
Treće, na međunarodnoj reputaciji SAD su i dalje ožiljci od krize poverenja u tu državu. Akcije prve Trampove administracije za "napuštanje grupa” i "prekid ugovora" još zabrinjavaju zemlje Zapada. Povratak Trampa kao predstavnika američkog "izolacionizma" negativno se doživljava u značajnom delu međunarodne zajednice, jer je u oštroj suprotnosti sa zalaganjima NR Kine za multilateralizam, smatraju u Pekingu.
Ukoliko Tramp nastavi da sprovodi ovu strategiju, to će ubrzati razdvajanje globalnog naučno-tehničkog sistema, a SAD će izgubiti elastičnost i inovativnost u svetskoj tehnološkoj konkurenciji. Jednostrane akcije mogu dovesti do gubitka međunarodne podrške saradnji sa SAD i njenoj povećanoj izolaciji.
Četvrto, pojedini kineski analitičari smatraju kako će se Tramp stupivši na dužnost, a sa obzirom na njegov karakter, prvo osvetiti onima koji su ga potiskivali poslednje četiri godine. Iz te perspektive, postoje složeniji problemi od Kine koje Tramp treba hitno da reši - od političkih neprijatelja do identitetske ideologije, od Rusije i Ukrajine do Palestine i Izraela. Kina će biti u središtu Trampove pažnje, ali neće biti prioritet politike SAD.
Više od toga, predsednički izbori su bili među najpolarizovanijim u istoriji SAD. Napadi između dve stranke i žestoka sukobljavanja grupa za njihovu podršku potvrdili su velike razlike u zemlji, od politike do društva.
Takve razlike, prema kineskim akademicima, odražavaju podelu kapitala. U SAD je uvek važilo pravilo o "kontroli kapitala nad zemljom". Istorijski gledano, SAD sada doživljavaju treću podelu kapitala. Pritom, suprotnosti između realnog i virtuelnog, odnosno lokalnog i globalnog kapitala su sve oštrije.
Različiti geografski i ekonomski interesi su uvećali podelu društva. Istaknutije su drugačije vrednosti i identiteti, što može dovesti do dugoročne socijalne nestabilnosti i političkih previranja u SAD.
Kineski analitičari predviđaju da će konkurencija između Kine i SAD naredne četiri godine imati tendenciju prelaska na domaći teren. Manje će biti takmičenja između dve države i sistema o prevlasti. Sledi nadmetanje u kojem svaka zemlja nastoji da ojača unutrašnju snagu i napreduje. Ko se bude "kod kuće" uspešnije razvijao, nadmašiće rivala.