Kada je venecijanski trgovački putnik i putopisac Marko Polo u 13. veku posetio kineski Hangdžou, nazvao ga je "najotmenijim i najraskošnijim gradom na svetu". Tada prestonica kineskih imperatora iz dinastije Južni Sung, Hangdžou je imao oko milion stanovnika i bio jedan od najvećih gradova na svetu.
Danas se o Hangdžou, glavnom gradu kineske provincije Džeđang, i o tamošnjem Univerziteta Džeđang pre svega govori jer su iznedrili kompaniju za razvoj veštačke inteligencije (VI) "DipSik", koja je nedavno privukla značajnu pažnju u globalnom tehnološkom prostoru. "DipSik" je razvio modele VI koji se ne samo takmiče sa onima vodećih američkih kompanija već ih u nekim slučajevima i nadmašuju. Ovo dostignuće je posebno značajno jer je, uprkos hardverskim ograničenjima koje su nametnule Sjedinjene Američke Države, postignuto primenom inovativnih algoritama i efikasnim inženjerskim dizajnom.
Hangdžou je slikovita metropola u delti reke Jangce, ekonomsko središte Džeđanga, jedne od najrazvijenijih i najbogatijih provincija u Narodnoj Republici Kini. Za srpske i evropske pojmove je ogroman grad, mada u NR Kini spada u "drugi krug" (za razliku od Pekinga, Šangaja, Šendžena i Guangdžou, iz "prvog kruga"). Prostire se na preko 3.300 kvadratnih kilometara i tu živi više od 10,5 miliona ljudi.
Njegovo šire područje obuhvata još tri grada, četvrto je najprostranije u NR Kini i po površini (34.500 km2) skoro tri puta veće od Crne Gore i sa, po nekim procenama, preko 21 milion žitelja. Hangdžou je deveti grad u NR Kini po veličini ukupnog domaćeg proizvoda. Sedišta je poslovnih grupacija "Alibaba" i "Ant", proizvođača automobila "Gilija" i flaširane vode "NetIza".
Hangdžou ne poseduje imperijalnu veličinu Pekinga, niti svetsku dinamičnost Šangaja. To je klasičan kineski grad koji oličava tradicionalne kulturne vrednosti višemilenijumske države – harmoniju, prefinjenost i napredak. Bogata istorija i kultura čine ovaj grad savršenim predstavnikom slavne prošlosti Kine, prosperitetne sadašnjosti i sjajne budućnosti, što njeni lideri žele da svet vidi.
Hangdžou je poznat i u savremenoj istoriji. Kada je 1972. ondašnji predsednik SAD Ričard Nikson došao u NR Kinu da uspostavi odnose s velikom socijalističkom zemljom, većina diskusija i pregovora odvijala se u Hangdžou, mada je završni dokument potpisan u Šangaju. Neki istraživači kažu kako je opuštena atmosfera u Hangdžou pomogla da državnici obeju strana postignu istorijski dogovor. Hangdžou je 2016. bio i domaćin samita Grupe 20 najvećih privreda u svetu, prvi put u NR Kini od osnivanja tog foruma.
Grupi novinara iz zemalja Centralne i Istočne Evropi u poseti Džeđangu su u junu 2015. lokalni funkcioneri Kineske komunističke partije (KPK) s ponosom govorili o periodu kada je tamo najviši rukovodilac bio Si Đinping, sadašnji predsednik NR Kine i generalni sekretar KPK. Period od 2002. do 2007. u Džeđangu je upamćen po Sijevim reformama u privredi, društvu, kulturi i ekologiji. Prema upućenima, iskoristio je to vreme da u području istorijski pogodnom za trgovinu i preduzetništvo podstakne procvat privatnog sektora i dalje se osposobi za buduće mesto jednog od najuticajnijih državnika sveta.
Džeđang je sada jedna najnaprednijih kineskih provincija, kao što i za njen glavni grad od davnina postoji izreka: "Raj na nebu, Hangdžou na zemlji". Možda i zato, prosečan životni vek u Hangdžou je 83,18 godina, jedan od najdužih u NR Kini.
Iz Hangdžoua je nekoliko dana posle trijumfalnog izdanja "DipSika", predstavljen još jedan model VI, "Oven 2.5". Kineska tehnološka kompanija "Alibaba" tvrdi da njen "Oven 2.5 maks" nadmašuje "DipSikove" modele u standardizovanim testovima za VI. Istovremeno je "Alibaba" na svojoj platformi obezbedila "DipSikove" modele VI, prateći korake drugih velikih tehnoloških kompanija da svojim klijentima obezbede sisteme otvorenog koda, tj. besplatne za privatnu upotrebu.
Tokom boravka u Hangdžou privilegija stranog novinara je bila poseta "Alibabi", jednoj od najmoćnijih kineskih kompanija i vodećoj u svetu elektronske trgovine. U jednom od prirodno najraskošnijih delova Hangdžoua, nedaleko od čuvenog Zapadnog jezera, smeštene su moderne i prostrane zgrade "Alibabe" bez pristupa za obične smrtnike. S novinarima je razgovarala Džudi Tong, koju zovu "najinspirativnijim partnerom", i jedna je od najbogatijih žena u "Alibabi".
Kao i sve ostalo u NR Kini, "Alibaba" je u znaku velikih brojeva. U 2024. u kompaniji je bilo204.000 zaposlenih. "Alibabina" prva prodaja akcija (IPO) vredela je 25 milijardi dolara, najveća do tada u svetu. Kineski onlajn-kupci danas imaju najveći apetit u svetu, pa su samo u jednom promotivnom Danu jedinaca 2018. postavili svetski rekord na "Alibabinoj" platformi.
Osnivač "Alibabe" Džek Ma jedan je od najbogatijih Kineza. On, međutim, ne prihvata izreku čuvenog američkog nobelovca u oblasti ekonomije Miltona Fridmana da "biznis jeste biznis, i (samo) biznis", to jest da kompanije postoje samo da bi ostvarivale profit, a da je dobročinstvo isključivo privatna stvar.
Ma jeste stvorio filantropski fond, ali "Alibabu" koristi i kao sredstvo za promene u društvu. Između ostalog, pomaže ljudima da preko te platforme zakazuju posete lekarima, prodaju jeftine sprave za ispitivanje čistoće vode i ohrabruje mušterije da šalju podatke radi velikih analiza. Ovo poslednje je danas ključno za razvoj VI. Zbog takvih i drugih ambicioznih poduhvata, mnogi žele da Ma ostvari plan da "Alibaba" cveta "najmanje 102 godine" i ostavi traga i u 22. stoleću.
Uz "Alibabu", lokalnih "šest malih zmajeva" iz Hangdžoua, grad, Džeđang i Univerzitet Džeđanga predstavljaju mikrokozam tehnološkog napretka NR Kine. Hangdžou i Džeđang brzo stiču zvanje vodećeg tehnološkog središta NR Kine zahvaljujući nastanku lokalnih novoosnovanih kompanija. To su, uz "DipSik", robotičke firme "Unitrei" i "Dip robotiks", Studio za video-igre "Gejm sajens", dizajner tehnologija za olakšavanje direktne komunikacije između ljudskog mozga i spoljnih uređaja "Breinko", te "Menikor", programer softvera za 3D dizajn enterijera.
NR Kina se pokazala kao savršen inkubator za "DipSik". Kineski napredak u VI ukazuje da tehnološko vođstvo više nije urođeno pravo Zapada. Štaviše, ono što se dešava u NR Kini nije ništa drugo do tehnološka revolucija koja se zasniva na VI, dragulju na kruni.
Veliki kineski proboj u VI je, između ostalog, omogućen ogromnim kineskim stanovništvom (1,4 milijarde ljudi) i digitalizovanim ekosistemom koji generišu neviđene količine podataka potrebne za obuku složenih modela VI. Sa više od 1,1 milijarde korisnika interneta, Kina je dom najviše korisnika pametnih telefona na svetu. U kombinaciji sa naprednom 5G mrežom sveprisutnom u većini urbanih područja, ovo okruženje je idealno za inovacije, što Kinu čini silom na globalnom tehnološkom tržištu.
Bilo da se radi o elektronskoj kupovini, postojanom prenosu video-zapisa ili mobilnom plaćanju, ove tehnologije uspevaju u Kini jer ih svakodnevno koriste milioni ili čak stotine miliona korisnika. Kada se ogromnim količinama podataka doda brzo rastući broj stručnjaka za VI, obučenih na najboljim univerzitetima u domovini i u svetu, te finansiranje istraživanja vrednih stotine milijardi dolara, Kina postaje jedan od lidera u toj oblasti.
"Druga digitalna revolucija" koju karakteriše široka integracija VI u različite industrije i svakodnevni život, svedoči o pionirskoj ulozi Kine u oblikovanju budućnosti tehnologije. U Kini nastaju specijalizovani modeli za posebne izazove u oblastima medicine, obrazovanja, proizvodnje i poljoprivrede. Oni pokazujući praktičan i inspirativan potencijal VI u svakodnevnom životu. Ne radi se samo o naprednim naučnim radovima ili živopisnim demonstracijama VI. Trenutno oko 250 miliona Kineza detaljno proučava metode rada aplikacija VI i inteligentne alate koje proizvode.
Pojava "DipSika" je neizbežan rezultat kontinuiranog razvoja kineskog naučnog i inovativnog ekosistema. Iza toga stoje stalna ulaganja u nacionalne strategije: tokom poslednjih 20 godina godišnji rast finansiranja istraživanja i razvoja kineskih univerziteta iznosio je 15 odsto. Jedna za drugom su ustanovljene savremene institucije, a zajedničke laboratorije između univerziteta i preduzeća počele su da niču kao pečurke posle kiše. Danas, u naprednim oblastima poput kvantnog računanje i baze VI, broj citata radova kineskih naučnika je među prvim na svetu.
Tako na početku behu država i KPK, čije birokratije vuku korene iz Dinastije Ćin (221–207 p. n. e). Vladinim planom razvoja VI sledeće generacije, za 2017. godinu je "VI definisana kao ključno područje za ekonomsku i tehnološku dominaciju".
Nedavno je kinesko Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija objavilo planove za ubrzavanje razvoja novih i obećavajućih industrija tokom 2025, sa posebnim naglaskom na kvantnu tehnologiju, bioproizvodnju i otelovljenu VI. Potonja se odnosi na sisteme VI koji mogu da komuniciraju i uče iz svog okruženja, koristeći skup tehnologija koje uključuju senzore, motore, obučavanje mašina i obradu prirodnog jezika.
Inicijativa Ministarstva je usko povezana sa odlukama donetim na centralnoj radnoj konferenciji o ekonomiji, početkom decembra 2024, pod predsedavanjem predsednika Sija. Tu je naglašena važnost razvoja proizvodnih snaga novog kvaliteta kroz naučnotehničke inovacije i izgradnju modernizovanog industrijskog sistema. Jasno je istaknuta posvećenost Kine razvoju industrija budućnosti i jačanju strateškog naučnotehničkog potencijala države.
Tajna uspeha "DipSika" odražava izuzetni rast mlade kompanije. Ali i najavljuje oživljavanje drevne civilizacije u digitalnom dobu.