Prošle nedelje su (ne)obavešteni znalci međunarodnih odnosa opet tvrdili kako je Rusija zbog rata u Ukrajini izolovana od sveta, a njen šef diplomatije može da putuje samo u susedni Azerbejdžan. U to vreme je ministar spoljnih poslova Sergej Viktorovič Lavrov bio u zvaničnoj poseti 11 i po sati avionskog leta od Moskve, u Pretoriji, jednom od tri glavna grada Južnoafričke Republike (JAR).
JAR, sa više od 60 miliona stanovnika, industrijski je najrazvijenija država u Africi, finansijski centar kontinentalnog obima i sedište najvećih afričkih banaka. Važna je na svetskom tržištu zlata, ovogodišnji je predsedavajući BRIKS-a (u kome su još Brazil, Rusija, Indija i Kina) i članica je Grupe 20 najrazvijenijih privreda i brzo rastućih velikih zemalja u razvoju.
Ministar Lavrov je tokom treće posete kontinentu, drugom po prostranstvu (30 miliona kvadratnih kilometara) i mnogoljudnosti (1,4 milijardi stanovnika), otkako je u maju 2022. doleteo u Alžir, ovog puta posetio i Esvatini, Angolu i Eritreju. Prošlog jula je Lavrov vodio razgovore u Egiptu, Etiopiji, Ugandi i Kongu-Brazavil, te posetio sedišta Arapske lige (21 država-članica) u Kairu i Afričke unije (55 članica) u Adis Abebi.
Afrika, kontinent budućnosti, na kome će se stanovništvo gotovo sigurno udvostručiti do 2050. i činiti više od četvrtine ukupnog svetskog stanovništva, postaje jedan od najvažnijih pravaca ruske politike. Sa pojačanom diplomatijom i privrednim inicijativama koje preduzima, postaje očigledna posvećenost zvanične Moskve unapređenju odnosa sa Afrikom.
Partnerstvo za budućnost
Lavrov je pred julsku posetu, koju je ocenio kao povratak Rusije u Afriku, napisao tekst "Rusija i Afrika: partnerstvo vezano za budućnost", naširoko objavljen u medijima na kontinentu. Ministar je izrazio zahvalnost afričkim zemljama koje nisu podržale rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kojima se osuđuje ruska intervencija u Ukrajini i referendum u četiri oblasti o priključenju Rusiji.
Po tim pitanjima su afričke države podeljene gotovo pola-pola. Čak 44 afričke države su u nekoj formi odbacile isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN.
Lavrov je u članku posebno naglasio: "Naša zemlja nikome ništa ne nameće i ne ukazuje drugima kako da žive. Sa velikim poštovanjem se odnosimo prema suverenitetu afričkih država i njihovom neotuđivom pravu, da same odrede put svog razvoja. Čvrsto smo posvećeni principu 'afričkog rešavanja afričkih problema'." Takve stavove su dobro primile vlade država na kontinentu, oprezne prema evropskom neokolonijalizmu i "diplomatskom zastrašivanju" kakvo primenjuju Sjedinjene Države.
Za mnoge neočekivani ishodi glasanja u UN izazvali su zbunjenost kod većine neafričkih članica UN, i nevericu u državama Zapada. Mnogi nisu pomislili da je takav stav u Africi moguć; razume se, osim onih koji prate postojan razvoj odnosa Rusije sa kontinentom.
Rezultati tih glasanja, opet, za upućene ne izražavaju samo nepoverenje Afrike prema Zapadu. Oni potvrđuju želju kontinenta da se oslobodi suzbijene emancipacije nametnute tokom evropske kolonizacije i ponekad nastavljene zavisnošću od "gospodara" iz nekadašnje metropole. Za ovu zavisnost je najčešće korišćena kovanica Frankafrika, koja odražava saradnju između Francuske i Afrike, te mnoge samite između šefova mladih država kontinenta i predsednika iz Pariza.
No, od pojavljivanja BRIKS na međunarodnoj sceni nepoverenje u Africi prema Zapadu nalazi svoje utočište, između ostalog, u mogućnosti još jednog puta saradnje, možda plodonosnijeg i manje snishodljivog, sa zemljama Evroazije i Latinske Amerike, pa tako i Rusije. Južnoafrički zvaničnici su saopštili da je 13 zemalja pokazalo interesovanje da budu primljene u BRIKS, među njima i "teškaši" iz Afrike – Alžir, Egipat i Nigerija i Senegal.
Rusafrika
Pored Frankafrike postoji i Rusafrika – neologizam koji treba da označi višestruku i dinamičnu, ali nedovoljno poznatu saradnju između Ruske Federacije i zemalja sa afričkog kontinenta. Rusafrika ima puno osnova - istorijske, ekonomske, naučno-akademske, političke i bezbednosne. Gotovo svim tim osnovama je dodatnu čvrstinu dala prošlonedeljna poseta ruskog ministra spoljnih poslova Africi.
Turneja Sergeja Lavrova je, prema moskovskim komentatorima, bila uglavnom političke prirode. Otvoren je put samitu Rusija-Afrika planiran za ovo leto u Sankt Peterburgu, čemu se protive SAD. "Samit će pomoći podizanju naših veza na viši nivo", poručio je Lavrov afričkim državnicima.
U međuvremenu, razumevanje država Afrike za stavove Moskve je važno, jer one imaju 54 glasa u UN. Iako u Africi mediji, naročito na jezicima nekadašnjih kolonizatora, odjekuju zapadnom propagandom, niz zemalja ima pozitivan stav prema Rusiji. Rusija, zajedno sa Kinom, nema istorijsku kolonijalnu stigmu u Africi. Sa druge strane, od kolonijalnog perioda su antiamerička i antievropska osećanja veoma jaka u Africi.
Zapad želi da se njegovoj politici Afrika prilagodi, i pojedine zemlje to i čine. Maroko je poslao ruske tenkove u Ukrajinu. Ostali više vole da se drže po strani.
Tokom šestodnevne posete ministar Lavrov je, između ostalog, istakao da "zapadne zemlje nastoje da prekinu saradnju afričkih država sa Rusijom i time prelaze crvene linije… Radi se o obnovi kolonijalne zavisnosti, u novom obliku… Mi se zalažemo da svaka zemlja ima vlastita prava u međunarodnom sistemu, predviđena Poveljom UN."
Takođe, odbacio je zapadne kritike pomorskih vežbi Rusije, Kine i Južne Afrike, između 17. i 24. februara u blizini obale Južne Afrike: "Tri suverene zemlje izvode vežbe bez kršenja bilo kakvih normi međunarodnog prava.“
Zemlje BRIKS-a aktivno rade na uvećanju poravnanja u nacionalnim valutama u međusobnoj trgovini i finansijskim transakcijama zbog nepouzdanosti američkog dolara. Povrh toga, među zemljama iz BRIKS i Zajednice država Latinske Amerike i Kariba (SELAK) govori se o stvaranju sopstvenih novih valuta u okviru ovih ekonomskih blokova. Očekuje se da će o tome biti reči na samitu BRIKS-a u Južnoj Africi u avgustu.
Pokretačka snaga
Poslednjih godina Rusija je proširila vojnu, ekonomsku i političku saradnju sa Afrikom. Rusija je potpisala više od 20 bilateralnih sporazuma sa afričkim zemljama i povećala obim svoje trgovine sa kontinentom.
Unapređenju uzajamne političke, ekonomske i druge saradnje treba da doprinese i Samit Rusija-Afrika, prvi put održan u oktobru 2019. u Sočiju. Učestvovali su predstavnici svih afričkih država, od kojih su njih 45 predstavljali šefovi država. Tada je predsednik Vladimir Putin najavio udvostručenje obima trgovine između Rusije i Afrike na 40 milijardi američkih dolara do 2024. godine. To su delimično sprečile zapadne sankcije, ali, Rusija aktivno nastoji da ih prevaziđe.
Ministar Lavrov je poručio da je Moskva spremna da izgradi odnose strateškog partnerstva sa panafričkim organizacijama i regionalnim integracionim udruženjima. Evroazijska ekonomska unija (EAEU), u kojoj je Rusija pokretačka snaga, potpisala je 2019. sporazum o saradnji u poljoprivredi sa Afričkom kontinentalnom zonom slobodne trgovine.
U maju 2022. Egipat, najmnogoljudnija arapska država sa 109 miliona stanovnika, bio je glavni strani partner Peterburškog Međunarodnog ekonomskog foruma (PMEF). U Moskvi očekuju da će Egipat i Arapska liga u bliskoj budućnosti povećati trgovinu sa Rusijom. Naime, sporazum o slobodnoj trgovini između Kaira i EAEU je izgledan u 2023. godini.
Obim trgovine između Rusije i Afrike iznosio je 16,9 milijardi američkih dolara u 2021, što je povećanje od 21,6 odsto u odnosu na 2020. godinu. Priliv ruskih investicija u Afriku dostigao je 97 milijardi dolara 2021. (povećanje od 147 odsto u odnosu na 2020). Samo šest godina ranije izvoz iz Rusije iznosio je oko osam milijardi američkih dolara, a uvoz u Rusiju iz Afrike dve milijarde. To znači udvostručenje rusko-afričke trgovine od 2015, ili prosečnu godišnju stopu rasta od 15 odsto.
Južnoafrički mediji pišu kako bi ministar Lavrov trebalo već u februaru da se vrati u Severnu Afriku i poseti Tunis, Mauritaniju, Alžir i Maroko. To bi iznosilo 13 zemalja, plus Afrička unija i Arapska liga za samo devet meseci – impresivna ofanziva diplomatskog šarma.
Za to vreme, u okviru Frankafrike, Pariz tanji svoje prisustvo na zapadu kontinenta u Maliju, Burkini Faso i Centralnoafričkoj republici. No, to je posebna geostrateška i ekonomska priča.