U vozu koji se kretao brzinom od 305 kilometara na čas, u zemlji koja se do pre 40-ak godina borila sa glađu, širio se miris mandarina pristiglih iz južnih delova NR Kine. Voćkom su se sladili neki od putnika posle obilnih paketa ukusne svinjetine pripremljene u kuhinji voza velikih brzina na relaciji Huangšan–Peking.
To je putovanje od područja Žute planine na jugu provincije Anhui do severnijeg Pekinga, približno 1.145 do 1.160 km. Posle oko šest i po sati stigli smo na Južnu pekinšku stanicu. Dobro došli u ostvarivanje "Kineskog sna", koji postaje java i rival dosadašnjem američkom.
Huangšan je bio krajnja tačka putovanja delegacije Filmskog centra Srbije (FCS), kojoj se kao "strana kost" priključio ovaj autor. Delegacija Centra je, pored direktora, režisera Miroljuba Lekića, uključivala žive enciklopedije srpskog, jugoslovenskog i svetskog filma: direktora Kinoteke Aleksandra Erdeljanovića i zamenika direktora Centra Miroslava Stojanovića. Bio je tu i Miljko, sin u NR Kini još uvek legendarnog Velimira Bate Živojinovića.
Svrha putovanja je bila Nedelja srpskog filma u okrugu Luđijang, koji pripada desetomilionskom Hfeju, glavnom gradu Anhuija. Festival od 6. do 8. februara predstavljen je kao značajan kulturni događaj koji povezuje Narodnu Republiku Kinu i Srbiju.
Manifestacija se odvijala u Filmskom parku Vanšan, prvom seoskom umetničkom bioskopu u Kini. Mesto je poznato po prelepom prirodnom okruženju, usred planina Ta i Manji, sa rekom Luobu, rezervoarom Jihu i kanalom Šulu, što je projekcijama i diskusijama davalo poseban, intiman ton. Događaj su zajednički organizovali prestižni kineski FIRST međunarodni filmski festival, ustanovljen pre 20 godina i poznat po podršci umetničkom filmu, FCS i međunarodna neprofitna organizacija Udruženje za obrazovnu razmenu između Kine i Srbije (AAECS), koje uspešno deluje u Srbiji od 2012. godine.
Praznična atmosfera na otvaranju se poklopila sa pripremama za kinesku Novu godinu ili Praznik proleća, koji pada 17. februara i u znaku je "Vatrenog konja", koji simbolizuje hrabrost, posvećenost i akciju. U kineskoj kulturi se smatralo da konji igraju pobedničku ulogu u bitkama. Otuda izreka: "Kada se pojavi konj, uspeh je obezbeđen."
Okrug i grad Luđijang su besprekornim putem prvog reda, pa auto-putem, udaljeni 80 kilometara od sedišta provincije, desetomilionskog, visokorazvijenog megapolisa Hfeja. Hfej je jedan od četiri grada domaćina velike novogodišnje gala predstave kineske nacionalne televizije, najgledanijeg spektakla u svetu.
Hfej je i jedan od najbrže rastućih gradova u Kini, poznat po naučno-tehničkim inovacijama, brendiranim industrijama i poslovnom okruženju. Istočna provincija Anhui je sa 61 milion stanovnika na 140.000 km² deveta po broju žitelja, sa ukupnim domaćim proizvodom (BDP) od 710 milijardi dolara u 2024. Tada je Anhui, shodno BDP, bio 11. među 31 provincijom Kine.
Mediji u NR Kini su sa velikom pažnjom pratili festival, takođe i zbog prisustva veoma popularnih domaćih ličnosti. Kulturni ambasador je bio čuveni kineski glumac Džang Songven, koji je i otvorio događaj. Umetnički savetnik festivala je bio legendarni kineski reditelj Sje Fei. Još se osećala umetnička euforija što je tek okončana 2025. označila 120 godina od rađanja kineske kinematografije.
Festival se odvijao u Vanšan sinema parku, nekada staroj fabrici i skladištu, a sada glavnom turističkom odredištu. Park je usred sela Čangčong, koje se prostire na "deset milja" grada Vanšana. Vanšan pak broji 36.173 žitelja. Krivudavi asfaltni put i kameni mostovi ovih dana prolaze pored grozdova crvenih lampiona okačenih o drveće za devetodnevni praznik.
"Noću su svetla razbacana po dolini. Ovde nema mnogo ljudi, ali ovaj bioskop, izgrađen uz podršku vlade, nema premca po obimu, dizajnu i tehničkim karakteristikama. Može se smatrati referentnom vrednošću za seoske bioskope širom zemlje", poručio je glumac Džang.
Skromnih manira, 50-godišnjak, profesor glume, meteorskim usponom je stekao popularnost miliona Kineza, naročito mladih. Hiljade obožavalaca i influensera prate ga prilikom javnih pojavljivanja, pa policija mora da održava red.
Čangčong su filmski park, povezan sa atrakcijama poput "Beskrajne životinjske farme" i "Farme čudesnog sveta", pretvorili u popularnu destinaciju za seoski turizam. Selo je poznato po ruralnom, slikovitom turizmu radi upoznavanja umetnosti, nasleđa, tradicije i načina života lokalnih sredina, uključujući kulturu čajanke. Poznati zeleni čaj Luđijanga se neprestano i na svim mestima pije dolivanjem vrele vode u staklene providne čaše pune listova biljke.
Čangčong je oličenje šire inicijative za oživljavanje ruralnih krajeva, pretvarajući ih u živopisna i šarmantna sela. "Zadržali smo originalne prirodne pejzaže i raspored seoskih kuća. Zapošljavamo mnoge lokalne poljoprivrednike kao osoblje za život u objektima za izdavanje", kazao je lokalni zvaničnik Ma Fengju, zadužen za smeštaj gostiju u privatnim domaćinstvima u selu.
Smeštaj u seoskom domaćinstvu je lep primer napora partijske i lokalne vlasti Luđijanga da oživi napuštene kuće. Lokalni farmeri su pretvorili nekorišćene domove u više od 200 objekata za smeštaj turista i restorane. Izgrađeno je ukupno 16 butik-hotela sa smeštajem u porodici, a još 34 su u izgradnji.
Mnoge seoske kuće su pretvorene i u kancelarije za potrebe kompanija koje žele idealnije radno okruženje. Prevoz do okruga je povoljan, što omogućava kompanijama da lako komuniciraju sa preduzećima u susednim regionima.
Tako je više od 240 preduzeća koncentrisano u okrugu Luđijang, koji se prostire na 2.348 km², sa populacijom od blizu 1,2 miliona. Luđijang služi kao južna "odskočna daska" za razvoj Hfeija ka jugu Kine i kao podcentar pogodan za život i biznis.
Posle preuređenja za smeštaj gostiju ili kancelarija, nekada uspavane seoske kuće postale su novi resursi i pokretači lokalne ekonomije. Program je omogućio povećanje prihoda lokalnih seoskih kolektiva za više od 20 miliona juana (oko 2,89 miliona američkih dolara) godišnje i stvaranje oko 1.400 radnih mesta za lokalno stanovništvo.
Partijski sekretar Luđijanga i gradonačelnik Luđijan grada, Su Huavei i Vang Veijan, su u susretima sa gostima iz Srbije izneli da je od januara do juna 2025. BDP regiona dostigao 32,4 milijarde juana (4,7 milijardi dolara), povećanje od 6,5 odsto u odnosu na isti period 2024. Raspoloživi dohodak (deo prihoda dostupan primaocu posle odbitka svih poreza) po glavi gradskih i seoskih stanovnika iznosio je 26.973 juana (više od 3.904 dolara), odnosno 15.467 juana (oko 2.240 dolara), povećanje od 5,1 i 6,4 odsto.
Kineska strategija oživljavanja ruralnih područja, započeta 2017. i produžena na period 2024–2027, ima za cilj modernizaciju poljoprivrede, povećanje broja seljana i poboljšanje infrastrukture radi premošćivanja jaza između grada i sela. Ključne inicijative uključuju poljoprivrednu tehnologiju poput bespilotnih letelica i veštačke inteligencije (VI), ekološki razvoj i kulturni turizam. Cilj je postizanje značajnog i održivog ruralnog rasta.
Ciljani pristupi vlasti i tehnološki napredak, kao što su VI i integracija u internet stvari (IoT), pokreću inovacije i povećavaju prihode poljoprivrednika, pozicionirajući agrar kao savremeni sektor na kojem se gradi budući razvoj Kine. Na istoku treće najprostranije zemlje na svetu (9,6 miliona km²) povrće se uzgaja u plastenicima sa senzornim upravljanjem. Na severozapadu se ribe mreste u jezercima formiranim u pustinjskom pesku. Južnije se uzgaja vrhunska kafa. Na severnim pašnjacima tovljenje visokokvalitetnih goveda učvršćuje moderne lance snabdevanja.
Kako Kina ulazi u prvu godinu 15. petogodišnjeg plana (2026–2030), predsednik NR Kine Si Đinping je naglasio da je rad vezan za poljoprivredu, selo i poljoprivrednike "od vitalnog značaja".
"Kina bi trebalo da nastoji da poljoprivredu pretvori u veliki modernizovani sektor i obezbedi savremeni životni standard u ruralnim oblastima kako bi poljoprivrednici mogli da žive bogatije", rekao je Si, generalni sekretar partije. Preporuke Centralnog komiteta Komunističke partije Kine za izradu novog petogodišnjeg plana predviđaju koordinisan razvoj tehnološke, ekološke, kvalitetno orijentisane i brendirane poljoprivrede, pretvarajući je u savremeni temeljni sektor.
Kinezi iz prve ruke znaju šta je siromaštvo.
Mnogi su bili svedoci kako je njihova zemlja prešla iz sveprisutnog siromaštva na selu u jedan od najdramatičnijih razvojnih perioda u modernoj istoriji čovečanstva. Tokom proteklih decenija, kineske vlasti su izbavile više od 800 miliona ljudi iz ekstremnog siromaštva. To su međunarodne organizacije nazvale najvećim dostignućem u borbi protiv siromaštva u ljudskoj istoriji.
Danas Kinezi uživaju gotovo univerzalno zdravstveno osiguranje, a poseta lekaru često nije skuplja od putovanja metroom u Njujorku. Osnovni medicinski troškovi pokriveni su nacionalnim sistemom osiguranja koji štiti porodice od finansijskog kolapsa zbog bolesti. Kina takođe ima jednu od najviših stopa vlasništva nad kućama na svetu – više od 90 odsto domaćinstava poseduje vlastite domove.
Očekivano trajanje zdravog života u Kini premašuje sličnu stopu u Sjedinjenim Američkim Državama za četiri godine (68,6 u poređenju sa 64,4). Stopa zatvorenika je 80 odsto niža nego u SAD i za 32 odsto niža od globalnog proseka. U međuvremenu, zadovoljstvo stanovništva radom kineske vlade konstantno prelazi 90 odsto, što je mnogo više nego u SAD. Ove statistike ukazuju na rezultate ciljanih politika i društvenog sistema koji streme da osiguraju dobrobit ljudi.
U Kini se socijalna stabilnost postiže poboljšanjem životnog standarda ulaganjem u zdravstvo, stanovanje i obrazovanje. Zadovoljavaju se osnovne potrebe ljudi i osigurava njihova uloga u društvu.
"Kineski čovek nikada tokom 5.000 godina nije živeo bolje. Nema više ratova i haosa. Napredak se svuda oseća", vedro mi je kazao 83-godišnji filmski reditelj Sje, dok smo u kišnom i tmurnom danu obilazili plantaže čaja u Luđijangu.
Proteklih mesec dana, kineske društvene mreže poput Sijaohongšua ("Crvena knjižica") i Bilibilija počele su da razbijaju mit o "američkom snu". Zamenjuju "sjajne" slike pričama iz prve ruke koje pokazuju da je život u SAD daleko od blještavila i slikovitosti.
U glavne političke rasprave u NR Kini ušao je termin "smrtonosna linija" – krhkost preživljavanja u životima mnogih Amerikanaca, kada hitna medicinska pomoć, gubitak posla ili nepredviđeni troškovi mogu dovesti osobu do beskućništva ili stalnog siromaštva. Stalna pretnja je ugrađena u strukturu društva koje profit stavlja iznad ljudi.
Kineske društvene mreže su dokumentovale ove surove stvarnosti i podelile ih sa milionima korisnika: ljudi u SAD prodaju delove sebe da bi preživeli, daju krvnu plazmu da bi platili stanarinu, žive u šatorima na ulici, rade više poslova, pa ipak nazaduju. Koliko njih mora da donosi sudbonosne odluke samo da bi ostali na površini? Koliko beskućnika umre svake godine, a njihova imena su zaboravljena, izgubljena u sistemu koji odbacuje one koji mu više nisu potrebni?
Mnoge u Kini su ove priče šokirale. Shvataju da najbogatija zemlja na svetu nije zemlja mogućnosti, kako se SAD predstavljaju, već društvo u kojem milioni ljudi stalno žive na korak od kolapsa. Mit o "američkom snu" skriva sistemsku krhkost.
Opet, napredak Kine u borbi protiv siromaštva, koje je uveliko bilo na selu, jeste svojevrsno čudo i njen uspeh treba izučavati. Otuda je Kina i u zapadnoj štampi nedavno postala "kul". Na redu je "Kineski san".