Kako je ruska ekonomija pobedila sankcije Zapada

Potvrđuje se mišljenje ruskog predsednika Vladimira Putina da ekonomija države funkcioniše "mnogo bolje nego što su, ne samo naši protivnici, već i mi sami predviđali" da će ukupan domaći proizvod (BDP) pasti za "10, ili 15, čak 20 odsto".

Međunarodni monetarni fond (MMF) je, naime, upravo procenio da će ruska privreda, usred niza zapadnih sankcija, tokom ove godine porasti za 0,3 odsto, a u 2024. za 1,2 odsto.

To su dramatična poboljšanja u odnosu na prethodnu procenu MMF-a o smanjenju BDP-a od 3,4  odsto u 2023. i porastu od 0,6 odsto u potonjoj godini. MMF je objavio da je BDP Rusije tokom 2022. umanjen za 2,2 odsto (ranija procena je bila 3,4 odsto).

MMF, takođe, očekuje da će izvoz sirove nafte iz Rusije, i uz ograničenje cene od 60 dolara po barelu, ostati relativno veliki, a trgovina i dalje preusmeravati ka zemljama koje nisu uvele sankcije. Povrh toga, postojanost ruske ekonomije pomaže u podsticanju globalnog rasta koji treba da dostigne 2,9 odsto tokom 2023.

MMF kao da sugeriše kako, izgleda, ne uspevaju nastojanja zapadnih zemalja da oslabe Moskvu zbog sukoba u Ukrajini. U prilog tome ide i skorašnja studija iz Švajcarske da je, uprkos medijskim izveštajima o povlačenju mnogih stranih kompanija iz Rusije posle 24. februara 2022. i početka vojnih dejstava u Ukrajini, manje od devet procenata među oko 1.400 kompanija iz Evropske unije (EU) i Grupe 7 zatvorilo najmanje jednu svoju podružnicu.

Studija je objavljena u vreme kada su zvaničnici i poslovni lideri u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu zagovarali jačanje vojne i ekonomske podrške Kijevu. Istovremeno, postavljana su zakulisna pitanja koliko dugo će globalna poslovna zajednica moći da izoluje Moskvu i pronađe nova tržišta za energiju, metale i hranu.

U martu 2022. je američka ministarka finansija Dženet Jelen samouvereno predvidela da će "ruska ekonomija biti devastirana"... Tadašnja, 40-odnevna britanska premijerka Liz Tras je poručila: "Moramo razoriti rusku ekonomiju… Moramo biti sigurni (...) da je ruska ekonomija toliko osakaćena da nije u stanju da nastavi da finansira Putina i njegovu ratnu mašinu."

U mnogim zapadnim krugovima vladao je neopravdani trijumfalizam zasnovan na potcenjivanju ekonomskih mogućnosti Rusije, ili na precenjivanju uticaja sankcija koje joj je "zlatna milijarda" jednostrano zavela.

U prvim danima borbi u Ukrajini teško je bilo poverovati u sadašnje najave iz izveštaja MMF-a da će privreda Rusije rasti tokom 2023. i 2024. brže od Velike Britanije (minus 0,6, potom rast od 0,9) i Nemačke (sa rastom od neznatnih 0,1, zatim 1,4 odsto). Rusija bi, prema MMF-u, u 2024. nadmašila i privredni rast u SAD, projektovan na samo jedan procenat.

Ruska ekonomija jeste posle 24. februara doživela šok zbog neviđenog sistema sankcija Sjedinjenih Američkih Država i EU. Inflacija je brzo porasla, na 16,7 odsto u martu u odnosu na isti mesec 2021, zatim 17,8 u aprilu na dvodecenijski vrhunac, zbog naglog slabljenja rublje koja je pala na rekordno nizak nivo. No, od tada je Rusija prevazišla niz teškoća.

Putinovu samouverenost, "uprkos neviđenim spoljnim pritiscima", kako govori, ovih dana potvrđuju i podaci federalne službe za statistiku Rosstat. Industrijska proizvodnja je ostala stabilna, opala je za samo 0,6 odsto, u dobroj meri zahvaljujući i rastućoj namenskoj industriji. Tako treba da bude i u 2023. tokom koje "Blumberg ekonomiks" predviđa rast od dva odsto.

Prihodi u budžetu viši za 10 odsto

Uopšte, zabeležen je rast u ključnim segmentima. Proizvodnja energije porasla je za 0,1 odsto u odnosu na nivo iz 2021. Proizvedeno je 535 miliona tona nafte čije su cene značajno porasle zbog uticaja sankcija Zapada. Proizvodnja uglja je porasla za 0,4 odsto na 437 miliona tona, a količine tečnog prirodnog gasa za 8,1 odsto. Posledično, ruski proizvođači i izvoznici gasa ostvarili su dobar profit u poslednje dve godine i značajno povećali doprinos nacionalnom budžetu.

Ukupno, 2022. su prihodi saveznog budžeta porasli za 10 procenata i iznosili 27,8 biliona rubalja (preko 407 milijardi dolara). No, troškovi su takođe porasli za 25 odsto, premašivši 31 bilion rubalja (454 milijarde dolara). Deficit saveznog budžeta iznosio je 2,3 odsto BDP-a.

Taj manjak je i dalje jedan od najboljih pokazatelja među članicama Grupe 20 (G-20). No, Putin je upozorio vladu da dosledno radi na očuvanju održivosti javnih finansija.

No, u nekim segmentima je proizvodnja opala, na primer, kod hemijskih proizvoda za 3,8 odsto, tekstila za 8,3 odsto... Tokom 2022. je u Rusiji proizvedeno samo 450.000 putničkih automobila, pad od 67 odsto, jer su se iz zemlje iselili veliki međunarodni proizvođači automobila.

Ukupno uzev, međutim, rast proizvodnje stvorio je nova radna mesta i, prema Putinu, "pomogao smanjenju nezaposlenosti na najniži nivo u modernoj istoriji Rusije". U novembru 2022. stopa nezaposlenosti u zemlji sa preko 146 miliona stanovnika iznosila je 3,7 odsto.

Inflacija je na kraju 2022. bila 11,9 odsto, manje nego što su predviđali Centralna banka i vlada. Procenjuje se da će inflacija pasti ispod cilja od četiri procenta u drugom kvartalu ove godine.

U Rusiji su se cene povećavale, ali su plate blago porasle u čitavoj privredi, barem nominalno. Povećane su minimalna zarada i penzije (dva puta). Prihodi najsiromašnijeg dela stanovništva takođe su uvećani za 27,8 odsto nominalno, pa je stopa siromaštva oborena na 10,5 odsto u trećem kvartalu.

Rusija i dalje najveći svetski izvoznik pšenice 

Proizvodnja hrane je porasla za 0.4 odsto. Rusija je prošle godine sakupila najveći zabeleženi prinos žita - 153,8 miliona tona, povećanje od 26,7 odsto u odnosu na 2021. Rod pšenice je tokom 2022. dostigao 104,4 miliona tona.

Očekuje se da će Rusija zadržati poziciju najvećeg izvoznika pšenice na svetu, mada zapadne sankcije predstavljaju izazove za trgovinu zemlje. Procene su da će do kraja poljoprivredne sezone 30. juna, biti isporučeno ukupno od 50 do 57 miliona tona zbog velike potražnje za ruskim poljoprivrednim proizvodima.

U spoljnotrgovinskoj razmeni je Rusija u 2022. uvećala suficit za gotovo 86 odsto, na "nezabeleženih"  227,4 milijarde dolara. Devizne rezerve su 1. januara 2023. bile četvrte najveće na svetu, iznosile su 581,9 milijardi, uz porast u decembru za 14,7 milijardi. Treba, međutim, imati u vidu da je na Zapadu od početka rata u Ukrajini zaplenjeno oko 300 milijardi ruske imovine, pored ostalog, i devizni prihodi.

Predsednik Putin je, međutim, upozorio da rizici povezani sa tehnologijama, infrastrukturom i transportnim inženjeringom nisu smanjeni. Naročito se očekuje nastavak rada u visokotehnološkim industrijama na zameni uvoza.

Ruska ekonomija se brzo prilagodila situaciji koju su stvorile sankcije. Tome su pomogle akcije vlade radi reformi i finansiranja – za to ima dovoljno sredstava – i kao dela procesa antisankcijskog prilagođavanja države. Ruska ekonomija se pomera ka Aziji, naravno Kini, ali i Indiji, Maleziji, Indoneziji, i razvija se po drugačijem modelu od onog koji postoji od 2000. godine.

U stvari je Rusija u 2022. postala deveta najveća svetska ekonomija kada se BDP meri nominalno, odnosno po tekućim cenama. Prema MMF-u je Rusija u 2022. sa BDP-om od 2,1 biliona dolara nadmašila Italiju, Brazil i Južnu Koreju i ušla među 10 najvećih ekonomija na svetu.

Takav rast MMF povezuje sa jačanjem rublje i povećanjem cena sirovina čiji je proizvođač Rusija. Rublja je u 2022. bila treća nacionalna valuta po jačanju u odnosu na američki dolar, posle brazilskog reala i meksičkog pezosa, a pre singapurskog dolara. Rublja se trenutno razmenjuje za 70 prema dolaru, oko 10 odsto je jača nego pre zavođenja sankcija.

Međutim, kada se BDP meri metodom pariteta kupovne moći (PKM), odnosom cena u nacionalnoj valuti za istu robu ili uslugu u različitim zemljama, onda procena za Rusiju vredi 4,65 biliona dolara, a ona je šesta u svetu, tik iza  Nemačke. Štaviše, ”Vorld ekonomiks”, ogranak londonske izdavačke kompanije ”Informejšn servis”, koja BDP po metodi PKM uvećava za neformalni sektor, procenjuje da je u 2022. vrednost ruskog BDP-a bila čak 5,54 biliona dolara, na osnovu čega bi Rusija bila peta u svetu, tik iza Japana.

Čak je i konzervativni londonski nedeljnik ”Ekonomist” konstatovao da je za Rusiju 2022. prošla mnogo bolje od očekivanog. Časopis, koji postoji već 180 godina, smatra kako ekonomski podaci "u realnom vremenu" daju zabrinjavajuću sliku Zapadu. Trenutno je ruska ekonomija u boljoj formi nego što se očekivalo. A u međuvremenu, Evropa, opterećena visokim cenama energije, jednim od bomerang efekata samouvedenih sankcija, pada u recesiju…