Tokom ovogodišnje "Nedelje srpskog filma u Kini" delegaciji Filmskog centra Srbije bila su dodeljena dva zvanična vozila kulturne manifestacije, novi sportsko-terenski NIO ES8 SUV, zbog veličine zvan "Dnevna soba" na struju. Saputnik u ES8 je NOMI, fizički robot na komandnoj tabli, u obliku male kugle sa "glavom" i "licem". Zasnovan na veštačkoj inteligenciji (AI), Nomi besprekorno postupa pošto mu kažete da otvori prozor, pusti muziku ili na sedištu uključi masažer za leđa i noge. U razgovoru na različitim jezicima pametan je i duhovit.
Robot je dizajniran da oponaša ljudsku emocionalnu interakciju – okreće se ka osobi koja govori, prati pokrete, uspostavlja kontakt očima i reaguje izrazima lica. Upravlja funkcijama kao što su klima, navigacija, mediji i svetla, pamti sklonosti korisnika i reaguje u zavisnosti od situacije.
NOMI-ja neprestano usavršavaju putem bežičnih softverskih ažuriranja. Do sada je prikupio više od 2,7 milijardi interakcija sa korisnicima. Ime "NOMI" potiče od engleskog izraza "Nou mi" ("Upoznaj me"), što simbolizuje "razumevanje" korisnika.
AI postepeno postaje deo stvarnosti, što je pokazala i nedavna Svetska konferencija o veštačkoj inteligenciji (VAIK) 2026. u Šangaju, dvadesetpetomilionskom finansijskom i privrednom sedištu, te "predvodnici" nacionalne strategije NR Kine. Preko 3.000 eksponata više od 1.100 kompanija na nekoliko lokacija tokom VAIK pružilo je impresivnu sliku napretka Kine u velikim jezičkim modelima, naprednom računarstvu i humanoidnoj robotici.
Tako su roboti zavrtali matice na simuliranoj liniji proizvodnje električnih automobila. Tri mašine, radeći na istom sistemu AI, distribuirale su narudžbine u tobožnjoj apoteci. U blizini su posetioci opremljeni lakim slušalicama sa mikrofonom, koristeći samo misli kao moždane signale, upravljali likovima globalno popularne video-igre "Crni mit: Vukong", nastale na kineskoj mitologiji.
Iza spektakla na VAIK stoji pitanje kineskih zvaničnika i naučnika: ko će pisati pravila za regulisanje AI i čijim će interesima ona služiti?
VAIK je organizovana i zato što kineske kompanije nastoje da pokažu kako su bliski konkurenti Silicijumske doline, uprkos ograničenjima koja im SAD postavljaju za pristup naprednim čipovima. Kompanija "Munšot AI" upravo je objavila Kimi K3, model sa 2,8 biliona parametara koji kompanija naziva prvim otvorenim modelom u takvom obimu. Kompanija "Žipu AI" (poznata u inostranstvu kao Z.ai) promoviše svoj otvoreni model GLM-5.2 kao jeftinijeg konkurenta vodećim američkim sistemima.
Kineski otvoreni modeli – u okviru kojih svako može slobodno da preuzme, koristi i menja ključne delove nekog programa – dobijaju sve veću popularnost u svetu. Posebno u zemljama u razvoju kojima nedostaju sredstva za izgradnju naprednih sistema ili plaćanje skupih usluga. "Majkrosoftova" januarska studija obelodanila je da kineskom "ledolomcu" DipSiku raste popularnost širom Afrike, podstaknuta nižim preprekama za pristup i partnerstvom sa sunarodničkim "Huavejem".
Peking sada pokušava da iskoristi takva dostignuća radi povećanja uticaja na globalno upravljanje AI. Da li bi AI – možda najvažnija tehnologija naše ere – trebalo da bude isključivo vlasništvo nekoliko korporacija i jedne, sve ratobornije supersile, ili bi je trebalo razviti kao zajedničko dobro čovečanstva? Upravo je to pitanje, indirektno, postavio predsednik Si Đinping u programskom govoru na otvaranju VAIK, pred predsednicima i zvaničnim predstavnicima vlasti, poslovnim liderima, naučnicima i istraživačima iz više od 100 država i međunarodnih organizacija.
Bilo je to prvo obraćanje šefa države i generalnog sekretara Komunističke partije na konferenciji VAIK od njenog utemeljenja 2018. To naglašava odluku Pekinga da globalno upravljanje AI postane nacionalni strateški prioritet NR Kine.
Citirajući staru kinesku izreku, Si je primetio da "jedna žica ne može da proizvede muziku, a jedno drvo ne može da čini šumu". Insistirao je da razvoj AI "ne bi trebalo da bude solo nastup jedne zemlje, već simfonija međunarodne saradnje".
Smatra se da je upravo solo nastup ono što Vašington ima na umu. Trampova administracija je proširila kontrolu izvoza na napredne američke modele AI i podseća čak i evropske kompanije da su zavisne od veza sa tehnologijama iz SAD.
Sijev govor opovrgava ovaj pristup, smatraju kritičari plana iz Vašingtona. Tamo gde Vašington koristi "nacionalnu bezbednost" kao oružje za opravdanje svog rata čipovima, Si poziva međunarodnu zajednicu da se "zajednički suprotstavi prekomernom širenju koncepta nacionalne bezbednosti u oblasti AI i da sigurnost jedne zemlje stavi ispred bezbednosti drugih".
Dok Vašington zahteva da svet usvoji "američke vrednosti" zajedno sa AI programima, Si insistira da AI "ne bi trebalo da krnji ili podriva raznolikost svetskih civilizacija ili posebnost kultura različitih zemalja".
Ovogodišnji skup VAIK pokazao je da se kinesko-američko rivalstvo u AI više ne svodi na stvaranje najmoćnijih modela i računarsku snagu. Sada je to takmičenje za formiranje ekosistema AI, definisanje globalnih pravila i jačanje uticaja na razvoj tehnologije širom sveta.
Jedan od razloga je što su SAD oblikovale mnoga pravila za sferu interneta. Pokretanjem Svetske mreže 1990. godine, internet se brzo globalno širio. Sa prednostima u tehnologiji, kapitalu i platformama, SAD su decenijama igrale vodeću ulogu u oblikovanju razvoja interneta i globalnih pravila u oblastima kao što su digitalna ekonomija, upravljanje podacima i sajber-bezbednost.
Peking ne želi da NR Kina u doba AI ponovo postane običan učesnik. AI postaje ključna tehnologija koja oblikuje ekonomsku moć, vojni potencijal i međunarodni uticaj, a Kina smatra da to može iskoristiti za povećanje vlastitog uticaja u svetskim poslovima. Kompanije kao što su "Gugl", "Epl", "Majkrosoft", "Amazon" i "Meta" stvorile su značajan deo globalnog ekosistema interneta.
Kineska sveobuhvatna nacionalna moć danas je mnogo veća nego u doba nastanka interneta. Zato Peking želi da pređe sa uloge sledbenika pravilnika na ulogu predlagača pravila.
Na samitu o AI u Parizu 2025, Kina je saopštila da se "protivi zavođenju granica na osnovu ideoloških razlika, prekomernom proširenju koncepta nacionalne bezbednosti ili politizaciji pitanja trgovine i tehnologije". Taj stav je Si u Šangaju ponudio kao program globalnog upravljanja.
Tumačenje je da NR Kina ne razmišlja u kategorijama "trke AI". Prevashodnost Pekinga nije superiornost, već samodovoljnost, širenje i primena, što tehnologiju čini korisnom, jeftinom i svestranom.
Predsednik Si je najavio 5.000 stipendija za obuku u AI zemljama u razvoju u narednih pet godina i saradničke centre koji služe ASEAN-u, Arapskoj ligi, Afričkoj uniji, Zajednici zemalja Latinske Amerike i Kariba, Šangajskoj organizaciji za saradnju i BRIKS-u. Na konferenciji je takođe potpisan sporazum o osnivanju "Svetske organizacije za saradnju u oblasti veštačke inteligencije" (VAIKO), sa sedištem u Šangaju, što se smatra prvom međuvladinom organizacijom koja se posebno bavi AI. Iz Pekinga kažu da će VAIKO pomoći zemljama Globalnog juga da razviju tehnologiju i učestvuju u izradi međunarodnih propisa.
Kina je inicijativu za stvaranje svetske organizacije za saradnju u oblasti AI pokrenula 2025. Iste godine su Ujedinjene nacije izglasale Rezoluciju o osnivanju VAIKO. SAD su jedine glasale protiv. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš svedočio je u Šangaju učlanjivanju država u VAIKO.
AI je prestala da biva doživljavana kao još jedna tehnološka novina. Sada je moćan alat sposoban da utiče na globalnu geopolitičku arhitekturu. Konkurencija između NR Kine i SAD u razvoju AI nastavlja da raste.
VAIKO i od administracije predsednika Trampa u junu pokrenut "Pakt Silika" nisu samo "dve grupacije", već sistemi sa potpuno drugačijom logikom. Prva se bavi "utiranjem puteva", a druga "podizanjem zidova".
U osnovi je to nadmetanje dva koncepta globalnog poretka u AI. Jedna strana pokušava da izvrši promene u globalnim pravilima i standardima AI kroz otvorenost i jačanje, druga nastoji da održi hegemoniju kroz kontrolu i ekskluzivnost.
Članice VAIKO su 29 država osnivača, čije su jezgro zemlje Globalnog juga, poput NR Kine, Rusije, Brazila, Indonezije, Južne Afrike... Među njima je i Srbija.
"Pakt Silika" su, pak, potpisale 24 zemlje, uglavnom tradicionalni saveznici SAD, članice G7, Južna Koreja, Izrael... Pridruživanjem grupe latinoameričkih zemalja sada ih je 35.
Glavni cilj VAIKO jeste uklanjanje prepreka razvoju tehnologija AI, premošćavanje globalnog digitalnog jaza i stvaranje inkluzivnog, sigurnog i poštenog globalnog sistema upravljanja AI. Nasuprot tome je obezbeđenje sigurnosti i održivosti lanca snabdevanja AI i smanjivanje strateške zavisnosti od NR Kine.
Kineski razvojni model zasnovan je na otvorenom kodu, pa pomaže zemljama da samostalno razvijaju sposobnosti AI. Suprotan je ekskluzivan, kontrolisan i zavisan, sa ciljem stvaranja zatvorenog tehnološkog ekosistema sa centrom u Silicijumskoj dolini.
Sudar ova dva puta čini složenu globalnu sliku: sa jedne strane, svet rizikuje da bude podeljen u dva različita tehnološka okruženja.
Sa druge, izbor među državama nije "ili-ili". Kazahstan se istovremeno pojavljuje na obe liste, što ukazuje na to da viševektorska strategija opstaje. Indonezija se navodno konsultuje o učešću i u "Paktu Silika", u nadi za uravnotežen pristup saradnji na polju AI sa NR Kinom i SAD. Srednje sile, u koje u Pekingu uvršćuju i Evropsku uniju, pridružile su se "Silicijumskom svetu" kako bi osigurale sigurnost lanca snabdevanja, ali možda, takođe, žele da zadrže nezavisnost u upravljanju AI.
Vlada Srbije je 25. juna 2026. donela odluku o uspostavljanju osnove za vođenje pregovora i zaključivanje sporazuma, čime je stekla status osnivača VAIKO. Iz Evrope su to još Belorusija i Rusija. Stručnjaci u Moskvi procenjuju da će države koje su prve ušle u VAIKO moći da utiču na standarde AI, a imaće i ekonomsku prednost. Drugi se prisećaju cinične vašingtonske izreke "ili za stolom ili na meniju", ili decenija surove stvarnosti: "Učešće donosi korist, odsustvo je patnja."
U globalnoj diskusiji postoji zabrinutost da AI može biti novo sredstvo za SAD da održe globalnu hegemoniju. Tehnološki monopol preti da postane nova vrsta kontrole. "Ukoliko SAD mogu da blokiraju AI, kontrolisaće Globalni jug još 200 godina", mračno je komentarisao jedan brazilski aktivista.
Na Globalnom jugu odzvanja kritika "digitalnog ili algoritamskog kolonijalizma". Kritičari su zabrinuti da bi Globalni jug mogao ponovo da bude "dobavljač podataka, radne snage i resursa", dok bi Sever učvrstio svoje prednosti.
Zato jedan od vodećih kineskih teoretičara međunarodnih odnosa, Đang Vejvej, smatra da zemlje BRIKS-a, sa skoro polovinom svetske populacije i oko 40 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda mereno paritetom kupovne moći, prelaze sa učešća u upravljanju AI na "definisanje pravila". Njihova ekonomska, demografska i sirovinska težina daje im priliku da ospore pravila koja u velikoj meri oblikuju zapadne vlade i tehnološke kompanije, poručuje Đang, česti gost Beograda poslednjih godina.
Koji model će moći da privuče više sledbenika? Zavisiće od toga ko može efikasnije da reši vlastite unutrašnje suprotnosti i pruži čovečanstvu privlačniju i održiviju budućnost.