Rusija i Iran: Savez protiv američke hegemonije

Rusija i Iran neprestano jačaju strateško partnerstvo usred sve veće bezbednosne krize u Evropi. Zajednički interesi u oblasti međunarodne energetike i regionalne bezbednosti zbližili su Moskvu i Teheran oko širokog spektra međunarodnih političkih pitanja. Razvijaju se ekonomske i trgovinske veze, planira povećanje udela nacionalnih valuta u međusobnim poravnanjima.

Ruski eksperti sa zabrinutošću posmatraju pogoršanje regionalne situacije na Bliskom istoku, gde Sjedinjene Američke Države i Izrael povećavaju pritisak na Iran. Još jedna faza sankcionog pritiska Vašingtona na Teheran dovela je do zastoja u pregovorima o međunarodnom sporazumu o iranskom nuklearnom programu (JCPOA) iz koga je predsednik Donald Tramp izveo SAD.

U Teheranu je, opet, stav da je vojna operacija Moskve u Ukrajini legitimna za osiguranje ruskih interesa i bezbednosti, ali su istovremeno strane u sukobu pozvane da prekinu borbe i počnu pregovore. Ovakav stav Irana zapadne vlade koriste kao izgovor za uvođenje novih sankcija Islamskoj Republici, smatraju iranski stručnjaci.

Evroazija snažan region

Prema ruskim ekspertima okupljenim u Valdajskom klubu, 21. vek je vreme u kojem će Evroazija biti snažan region, a najveće zemlje u regionu, među njima i Islamska Republika Iran, imaju prevashodnu ulogu. Ocenjuje se da, uprkos teškim okolnostima, Iran vodi aktivnu spoljnu politiku u regionu i sarađuje sa drugim velikim silama, posebno Rusijom i Kinom.

Neke njihove iranske kolege mišljenja su da su međunarodni odnosi u "prelaznoj fazi" u kojoj je strategija Teherana da širi odnose sa velikim zemljama i sa njima se uveže u neformalne saveze protiv hegemonije SAD. Iran nastoji da igra važnu ulogu u tranziciji kako bi postao jedna od uticajnih zemalja u budućem međunarodnom poretku koji, izgleda, neće biti unipolaran, i da gradi savezništva u ekonomskim i strateškim oblastima sa Kinom, Rusijom, Šangajskom organizacijom za saradnju (ŠOS)…

Zbližavanje Rusije i Irana traje dugi niz godina. Dve države unapređuju političku i ekonomsku saradnju koja se razvija u vojno-tehničkoj i sferi transporta.

Poznato je da Iran poseduje raznovrstan sistem bespilotnih letelica i, prema tvrdnjama američkih medija i zvaničnika, ustupio je Rusiji bespilotne letelice-ubice "šahid-191" i "šahid-129". Ukoliko dogovor Moskve i Teherana o bespilotnim letelicama zaista postoji, to bi označilo kvantni skok u rusko-iranskim odnosima.

Zvanični Teheran je više puta najodlučnije odbio tvrdnje sa Zapada da Iran isporučuje oružje i dronove Rusiji da bi ih koristila u operaciji u Ukrajini. Dmitrij Peskov, glasnogovornik Kremlja, ukazao je da se "Rusija usredsređuje na sopstveni program razvoja bespilotnih letelica".

Teheran, kao i Moskva suočen sa obimnim sankcijama i merama prinude sa Zapada, najavio je da će Iran uskoro iz Rusije dobiti 24 "su-35" borbena aviona četvrte generacije. Iran poslednjih godina nije kupio nijedan novi lovac, osim nekoliko ruskih "mig-29" još devedesetih. Ovakav razvoj događaja verovatno će dodatno ražestiti Zapad.

Iranski zaokret prema Istoku postao je energičniji otkako je predsednik Ebrahim Raisi 2021. stupio na dužnost, rešen da sprovede politiku vrhovnog vođe Alija Hamneija za usmeravanje države prema Rusiji i Kini.

"Svet se približava novom poretku u kojem će SAD biti izolovane i Azija će doći na vlast", rekao je jesenas Ali Hamenei grupi studenata i dodao: "Znaci propadanja SAD su očigledni. Oni imaju ekonomske, socijalne i moralne probleme unutar SAD. Postoje neslaganja i krvave podele."

Otpor sankcijama

U skladu sa ovakvim razmišljanjem Vrhovnog vođe je i sporazum između centralnih banaka Rusije i Irana od 29. januara koji treba da utiče i na šire međunarodne ekonomske i političke odnose. Tehnički, od tog trenutka, 52 iranske banke koje koriste domaći međubankarski telekomunikacioni sistem (SEPAM), povezuju se sa 106 banaka koje koriste ruski ekvivalent (SPFS) zapadnog bankarskog sistema za razmenu poruka (SVIFT).

Time Rusija i Iran pojačavaju otpor sankcijama koje su im SAD nametnule, te ubrzavaju globalnu dedolarizaciju. Nije ni čudo što Globalni Jug tome posvećuje veliku pažnju.

Istovremeno, dve zemlje brzo povećavaju trgovinu u vlastitim valutama, za šta je bitno i zajedničko korišćenje nacionalnih platnih sistema "Mir" i " Šetab". Udeo rublje i rijala u međusobnim proračunima već prelazi 60 odsto. Time se zaobilaze zapadne sankcije i rešavaju pitanja obostrano korisne saradnje i porasta trgovine.

Centralne banke Irana i Rusije takođe rade na stvaranju stabilne valute u spoljnoj trgovini koji bi zamenio i američki dolar, i rublju i rijal. To bi bila digitalna valuta sa zlatnom podlogom.

Prema zvaničnim podacima, trgovina između Moskve i Teherana je u 2022. porasla za 15 odsto, dostigavši 4,6 milijardi dolara. Dve zemlje aktivno preduzimaju korake da povećaju međusobnu trgovinu, što je izuzetno važno u uslovima sankcijskog pritiska na njih. Povrh toga, trgovina sa Iranom je važna za Moskvu, jer se ta zemlja, zbog svog geografskog položaja, smatra "logističkim mostom" između Rusije i Bliskog istoka, Južne i Jugoistočne Azije.

Ruski projekti u Iranu su višestruki: energija, železnice, automobilska industrija i poljoprivreda. Istovremeno, Iran snabdeva Rusiju prehrambenom robom i proizvodima automobilske industrije.

Rusija je 2022. postala najveći strani investitor u Iranu. To, prema iranskim zvaničnicima, uključuje "investiciju od 2,7 milijardi dolara u dva naftna projekta u zapadnoj iranskoj provinciji Ilam u poslednjih 15 meseci". To je oko 45 procenata ukupnih stranih investicija u Iran između oktobra 2021. i januara 2023.

Islamska Republika se nedavno pridružila Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU) koju predvodi Rusija, a koja omogućava slobodno kretanje roba, usluga i kapitala između država članica (tu su još i Belorusija, Kazahstan, Kirgizija). U EAEU se tokom 2022. trgovalo robom vrednom više od 800 milijardi dolara, a za iranske proizvode i usluge se otvara od iranske kalendarske godine, počev od 21. marta 2023. Potpuni pristup EAEU bio bi od neprocenjive vrednosti za Iran u smislu obezbeđivanja tržišta ogromne teritorije Evroazije, daljeg širenja rusko-iranske trgovine i zaobilaženja američkih sankcija.

Svojevrsna je ironija što su napori dve države za probijanje "paklenih" zapadnih sankcija udahnuli dodatnu živost u projekat transportnog puta "Sever-Jug" između Rusije, centralne Azije i kaspijskih regiona, Irana i Indije. Još više, kao posledica sukoba u Ukrajini, pošto je Azovsko more postalo ruska unutrašnja vodena površina oivičena Krimskim poluostrvom i Donom, vodotokovi i železničke mreže u regionu su se spustili do Kaspijskog mora i, u konačnici, do Indijskog okeana.

Istočna osa

Međunarodni transportni koridor Sever-Jug (INSTC), 7.200 kilometara prostrana mreža pomorskih, železničkih i putnih pravaca zamišljena da dramatično poveća promet iz Rusije - ali i iz nekih delova Evrope - preko Irana do Zapadne i Južne Azije, i obratno. Suštinski, to je rusko-iranski projekat koji u uslovima sankcija dobija izuzetan značaj pa dve države u proširenje njegovih mogućnosti ulažu najmanje 25 milijardi dolara.

U posebnoj ekonomskoj zoni (SEZ) Astrahana, na Kaspijskom moru, je već veliki promet iranskog tereta. Ruski mediji predviđaju da bi do 2030. samo železnički transport mogao da dostigne 25 miliona tona – uvećanje od najmanje 20 puta u odnosu na 2022.

Za INSTC se već vezuje niz drugih velikih projekata. Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak govorio je o energetskom sistemu koji uključuje Rusiju, Iran i Centralnu Aziju i region Južne Azije. Moskva završava izradu pravila da brodovi iz Irana prolaze unutrašnjim plovnim putevima na Volgi i Donu.

Teheranski planovi su izuzetno ambiciozni, upisani u okvir "Istočne ose" koji favorizuje države regiona - Rusiju, Kinu, Indiju i Centralnu Aziju. Iran treba u 2023. da postane punopravni član Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) i vodeći je kandidat za pridruživanje proširenom klubu BRIKS-a. Geostrateški i geoekonomski, to podrazumeva nesmetanu međusobnu povezanost između EAEU, ŠOS i BRIKS+. I sve to treba da usklađuje četvorka Rusija, Kina, Indija i Iran.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je nedavno pred grupom glavnih urednika domaćih medija poručio: "Budite uvereni da ćemo u bliskoj budućnosti videti ozbiljan pad sposobnosti Zapada da 'upravlja' svetskom ekonomijom kako hoće. Bez obzira da li to želi ili ne, moraće da sedne i razgovara."