Prvi susret sa Jemenom bio je poznih 1950-tih. Na crno-beloj fotografiji u listu "Politika" je bio nasmejani prestolonaslednik Mutavakilidskog kraljevstva Jemena Muhamed el Badr sa podanicima tokom posete Jugoslaviji. Svi u tradicionalnoj nošnji i sa za pojas zadenutim handžarima, đambijama, simbolom muškosti, društvenog statusa i plemenskog identiteta.
El Badr je u septembru 1962, bio samo sedmodnevni imam Zajida, jednog od tri ogranka šijitskog islama, (uz najbrojnije "Dvanaestoricu" i najmanje Ismajiliste), zapovednik Pravovernih i poslednji kralj u Severnom Jemenu, zbačen narodnom revolucijom. Bio je i učesnik prve konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961.
Četvrt veka kasnije, u Adis Abebi, glavnom gradu socijalističke Etiopije, koju i danas Crveno more odvaja od Jemena na Arabijskom poluostrvu, pratio sam govor generalnog sekretara vladajuće Jemenske socijalističke partije ondašnje NDR Jemen, ili Južnog Jemena. U vatrenoj revolucionarnoj retorici Ali Salema el Beida se iskazivala sva srčanost i borbenost jemenskog čoveka, pretka arapske nacije.
Jemen, stara država na zapadnom kraju Arabijskog poluostrva, poslednjih decenija je poznata po vestima o secesijama, građanskim ratovima, stranim vojnim intervencijama. Poslednju deceniju jemenski pokret Huti (zvanično Ansar Alah ili "Božji sledbenici") često je na naslovnicama svetskih medija. Od 2015. je vođen krvavi regionalni sukob dok je teritorije pod kontrolom Hutija surovo bombardovala arapska koalicija predvođena Saudijskom Arabijom, koja je nastojala da u glavni grad Sanu, na vlast vrati bespomoćnu koalicionu vladu Jemena zvanično priznatu od Ujedinjenih nacija.
Istovremeno, širom Jemena su besneli građanski "ratovi svih protiv svih". U haosu je poginulo ili umrlo od gladi i kolere blizu 400.000 ljudi, žena i dece.
Rat Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) u Jemenu, bio je živo blato koje je Rijad koštalo, najmanje šest milijardi dolara mesečno do klimavog primirja 2022. i stvarne pobede Ansar Alaha. No, mirovni sporazum su zaustavile Sjedinjenim Američkim Državama, glavni podržavalac Saudijske Arabije, inače zainteresovane da ga zaključi.
Jemensko pleme Huti, trećina od 35 miliona stanovnika, predstavlja okosnicu pokreta otpora "Ansar Alah". Od 2014. Ansar Alah kontroliše glavni grad Sanu, nastao pre više od 2.500 godina, kao i veći deo istočne obale Crvenog mora i okolnih teritorija na kojima živi dve trećine Jemenaca.
Program versko-plemensko-državotvornog pokreta nastoji da u zemlji postigne poštenu zastupljenost u upravljanju (pokrenuli su 2011. jemensko "Arapsko proleće"); odbrani svoju veru Zaidi; bori se za autonomiju guvernerata Saada i obezbedi dominaciju Sada (potomaka Proroka); radi na oživljavanju imamata Zaidi koji je postojao pre revolucije 1962. U spoljnoj politici Huti žele nezavisnu palestinsku državu sa glavnim gradom u Jerusalimu i naglašavaju neprijateljstvo prema SAD i Izraelu.
To što Huti odlučno podržavaju Palestince u Gazi, naročito dejstvima u Crvenom moru, predstavlja se u središnjim zapadnim medijima kao globalni problem. Rukovodstvo Ansar Alaha pak poručuje kako su ta dejstva potvrda da njihov poklič "ni Istok ni Zapad, samo Islam", deluje. "Ni Vašington ni London. Ni Moskva, ni Peking." Sana je, što se može videti sa impresivnih skupova stotina hiljada Jemenaca, isključivo u službi Palestine i njenih Mukavamina ("obespravljenih"). "Jer Sana je Alahovo oruđe!"
Rakete Huta lansirane prema 1.700 kilometara udaljenom jugu Izraela uglavnom su presretale američke, francuske i druge pomorske snage. S obzirom na udaljenost između dve teritorije i domet oružja Huta, to ne čini ozbiljnu vojnu pretnju. No, sposobnost Huta da u Crvenom moru napadnu brodove – oni tvrde samo izraelske ili one koji plove ka Elijatu, luci jevrejske države – predstavljali su najefikasniju i najvidljiviju međunarodnu podršku Palestincima.
Kroz Crveno more dugo preko 2.200 km prolazi blizu 12 odsto odsto svetske trgovine, od čega sedam odsto globalne nafte. Napadi Huta dovode do značajnog smanjenja ovog prometa, što utiče na ekonomiju planete. Brodarenje dužom rutom oko Afrike dovodi do kašnjenja u isporuci sirovina i druge robe i značajnog poskupljenja transporta.
Kao odgovor su SAD proglasile Hute za "terorističku organizaciju" i od januara 2025, bombardovale 50 dana podzemna vojna postrojenja Ansar Alaha i okupile "Koaliciju voljnih", njihove, britanske, kanadske, australijske, holandske i bahreinske ratne brodove. Smesta je parlament u Sani proglasio vlasti u SAD i Velikoj Britaniji – koja je do 1967. bila kolonijalna sila u Južnom Jemenu – za "globalne terorističke mreže".
Povod za najnovije tenzije bio je let iranske avio-kompanije "Mahan Er", koja je 3. jula sletela u Sanu da bi pokupila delegaciju Ansar Alaha za sahranu iranskog vrhovnog vođe Ali Hamneija. Zbog sankcija Saudijske Arabije bio je to prvi direktan let tokom više od jedne decenije. Rijad je dugo blokirao takav koridor, plašeći se da će se koristiti za slanje oružja ili vojnih savetnika Hutima.
Sada su, simbolično, Huti prodrmali Vašington upravo na 25. godišnjicu napada 11. septembra. Iznenadnim probojem fronta su radikalno promenili lokalni geografski i vojni raspored u regionu.
Odredi "Ansar Alaha" su za 24 časa zauzeli ogroman deo jugozapadnog Jemena, uključujući i grad-luku Moka oko koje je od davnina gajena istoimena sorta kafe. Važnije, snažno su zatvorili ključno geoekonomsko usko grlo u Crvenom moru, 32 kilometara široki tesnac Bab el-Mandeb, "Kapiju suza".
U zvaničnoj vladi Jemena, i u Saudijskoj Arabiji kažu da se radi o više od 4.200 km2. Huti trenutno napreduju prema Maribu, poslednjem velikom uporištu snaga lojalnih vladi Jemena u kome su neke od najvažnijih naftnih i gasnih lokacija u zemlji.
Glavni strateški biser, bez sumnje, jeste ostrvo Perim. Komad zemlje od samo 13 km2, sa jedne strane odvaja Crveno more i istočnu Afriku od Adenskog zaliva i Arabijskog mora, a s druge seče Bab el-Mandeb na dva nejednaka dela. Veliki tesnac, širok je 20 km i na zapadu omeđen obalom države Džibuti. Mali tesnac od tri km je između Perima i obale Jemena.
Ko god poseduje Perim, kontroliše svu plovidbu preko Bab el-Mandeba. Za to je dovoljno na ostrvu postaviti nekoliko vatrenih položaja sa bespilotnim letelicama ili drugim oružjem.
Ukoliko vladine trupe, koje trenutno kontrolišu samo oko trećine teritorije Jemena, ne preokrenu situaciju uz pomoć Saudijske Arabije, SAD i drugih zapadnih zemalja, te saveznika Rijada iz nedavnog odbrambenog sporazuma iz Meke, Pakistana i Turske, u rukama Huta će biti glavni ključ koji otvara ili zatvara grlo tesnaca. Huti imaju stratešku prednost i mogu stvoriti ozbiljne probleme globalnom lancu snabdevanja, trgovine i finansija.
Jemen, druga najprostranija zemlja na Arabijskom poluostrvu (527.829 km), nije Pojas Gaze ni po teritoriji ni po stanovništvu; Ansar Alah je sedam godina izdržavao neprekidnu vatrenu moć Saudijske Arabije i Emirata uz povremeno uključivanje SAD, Velike Britanije i Francuske; Ansar Alah ima teško naoružanje za razliku od paštunskih mudžahedina koji su ponizili NATO u Avganistanu. Ukoliko je cilj Zapada da porazi Hute, neophodna je kopnena inicijativa (bila je nužna čak i u maloj Gazi).
Nosač aviona i drugi američki i saveznički brodovi ne mogu biti logistika za gomilanje desetina i stotina hiljada ljudi i mnoštvo opreme radi pokretanja operacije iskrcavanja (čak i da to obezbede, koncentracija snaga bi bila vidljiva). Predsedniku Donaldu Trampu slede ljuti izbori za Kongres u novembru, pa mu američki vojnici na jemenskom kopnu (sa neizbežnim žrtvama) ne bi koristili; Iran, saveznik Huta, takođe ne žuri sa pregovorima sa Vašingtonom i situacija se može podgrevati veoma dugo.
Svojevremeni premijer u vladi Huta, a sada član Vrhovnog političkog saveta Ansar Alaha, dr. Abdulaziz ben Saleh Habtur se jednom prisetio kako je "Aleksandar Makedonski stigao do obala Adena, sada glavne luke u Južnom Jemenu i ostrva Sokotra 300 kilometara od Arabijskog poluostrva, ali je pretrpeo poraz... Osvajači su pokušali da zauzmu glavni grad istorijske države Šeba (gde je bio presto kraljice od Sabe) i nisu uspeli... Koliko je zemalja tokom istorije pokušalo da okupira Zapadnu obalu Jemena i propalo? Uključujući Veliku Britaniju."
Ansar Alah poručuje da je odluka o blokadi Izraela i Saudijske Arabije "zasnovana na humanitarnim, verskim i moralnim aspektima". "Potiče iz vizije osovine otpora".
Udarom na Hute, a prethodno i agresijom sa Izraelom na Iran, Trampu preti sukob sa čitavom koalicijom "posrednika" Islamske Republike, u Libanu, Iraku, Bahreinu… To je večno nasleđe iranskog generala Kasema Sulejmanija, koga je napadom iz vazduha raznela Trampova administracija 2021. Američke baze u regionu već su uveliko postradale od 28. februara i početka invazije SAD i Izraela na Iran.
Zapadne sile veruju da članice osovine deluju u skladu sa iranskom diktatom. No, po upućenima, "Ansar Alah", i drugi pokreti otpora u Osovini, imaju vlastite motive i interese u bitkama po Bliskom istoku. Vođeni su ličnim interesima i ideološkim motivima u rastućim konfliktima čiji su učesnici.
Ono što zapadna politika ne može da shvati jeste da su sve članice osovine otpora zainteresovane strane, ne samo Iran. Osovina funkcioniše kao multilateralni sistem uzajamne podrške. U ostvarivanju ciljeva, akteri u ovom savezu deluju u skladu sa sopstvenim političkim uverenjima i strateškim interesima, a ne slede diktat iz Teherana.
Radi se i o "asabiji", arapskom izrazu za društvenu solidarnost, koja je u zapadnoj visokoj politici često kliše, ali je na Istoku veoma ozbiljno shvaćena. Jemen sada tu ideju oživljava, žrtvujući sve za moralni poziv čovečanstvu radi okončanja genocida u Gazi, bombardovanja juga Libana i SAD budu prisiljene na istinski mirovni sporazum sa Iranom koji bi stvarno poštovale.
Arapski i islamski filozof i majstor istorije iz 14. veka Ibn Haldun, pisac "Mukadime" u kojoj se bavi poimanjem društva, definisao je asabiju kao silu koja povezuje ljude. Duh zajedništva su mišljenja, timski rad i plemenska solidarnost, što Ansar Alah sada pokazuje.
Ibn Haldun je ukazivao, da kada se moć asabije u potpunosti koristi, daleko izvan plemena, ona postaje moćnija od zbira njenih pojedinačnih delova i može biti katalizator za promenu istorije; stvaranje ili uništavanje carstava; podsticanje civilizacija ili prisiljavanje na propast. Da li Bliski istok prolazi kroz asabijin trenutak izazvan moralnom snagom jemenskog otpora?
Moguće je su Huti izrasli u još jednu liniju raseda između Istoka i Zapada. Shodno tome, upućeni smatraju da će, pre ili kasnije, koalicija predvođena SAD i Velikom Britanijom morati da računa sa masovnim antizapadnim osećanjima u arapskim zemljama. Naročito ukoliko dođe do kopnenih operacija bilo protiv Huta ili Islamske Republike. Desetine, stotine hiljada dobrovoljaca iz islamskog sveta možda će želeti da namire račune sa Zapadom zbog nedavne prošlosti po Zapadnoj Aziji. Onda bi i za protivnike Huta mogao Bab el-Mandab biti istinska "Kapija suza".