Konferencija o bezbednosti u Minhenu, 59. po redu održana je u vreme kada je svet na prekretnici, ne samo zbog rusko-ukrajinskog sukoba, čiji kraj izgleda nije na vidiku, već još važnije, zbog napora Sjedinjenih Američkih Država da podele međunarodnu zajednicu.
Konferencija od 17. do 19. februara, uz učešće oko 40 šefova država, bila je usredsređena na sukob u Ukrajini, potrebu "kolektivnog Zapada" da se suprotstavi Kini i Rusiji i značaj Globalnog Juga u borbi među velikim silama.
Za većinu od oko 150 učesnika foruma, rusko-ukrajinski sukob je bio prevashodan. Pri tome, umesto da učine bilo šta korisno za mirno rešavanje sukoba, mnogi lideri zapadnih zemalja izneli su provokativne primedbe o Rusiji, navodeći posmatrače da veruju kako skup nije organizovan radi traganja za mirnim dugoročnim rešenjem sukoba u Ukrajini u bezbednošću.
Pristrasnost i podsticanje neprijateljstva
Rusija, kao i 2022, nije bila prisutna. Sada Moskva nije ni pozvana da učestvuje, prvi put posle 20 godina, iako je ključni učesnik u sukobu u Ukrajini. Povrh toga, mnogi zapadni učesnici su dalje raspaljivali rat sa Rusijom. Zalaganjem za vojnu pobedu nad Rusijom.
Značajno je bilo i neprisustvo Irana, čija je diskvalifikacija objašnjena problemima "ljudskih prava" i "upotrebi (minhenskog foruma) za širenje antiizraelske propagande". Iran je, takođe, bio prisutan u prošlosti, što je pružalo preko potrebno sučeljavanje sa arhineprijateljima poput SAD i Izraela.
Pozivanje Izraela bez Irana, nezaobilaznog u postizanju mira na Bliskom istoku, ojačalo je pristrasnost i podsticanje neprijateljstva.
U odsustvu Rusije i Irana, konferencija je postala platforma za napad na protivnike zapadne politike. Istovremeno je istakla značaj Globalnog Juga za bezbednost zemalja Zapada. Budući da jača nadmetanje sa Kinom i Rusijom za uticaj u nastajućem multipolarnom poretku, "kolektivni Zapad" je primoran da preispita svoj pristup odnosima sa drugim zemljama.
Zato se u Minhenu odvijala Velika igra za Globalni Jug. Francuski predsednik Emanuel Makron je istakao da je "šokiran koliko gubimo poverenje u Globalnom Jugu. Zapad... nije učinio dovoljno da odgovori na optužbe za dvostruke standarde", pa da promena globalnog poretka treba da bude inkluzivnija.
Vrhovni predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj je priznao da "ne možemo razmišljati o evropskoj bezbednosti bez gledanja na globalnu scenu ili interakcije sa drugim partnerima."
Krištof Usgen, predsedavajući konferencije, je na njenom otvaranju najavio da će učesnici "usmeriti pažnju na Globalni Jug" i "slušati njihove brige".
Nekoliko zapadnih zvaničnika je izrazilo nezadovoljstvo stavom zemalja Globalnog Juga u vezi sa sukobima koji uključuju Kinu i Rusiju. Potpredsednica SAD Kamala Harris je ocenila da se u razgovorima mnogi od predstavnika Globalnog Juga drže neutralno.
Nema neutralnih
Na to su ministri spoljnih poslova SAD, Nemačke i Ukrajine poručili ostatku čovečanstva da "ne možete biti neutralni" u posrednom NATO ratu sa Rusijom. Entoni Blinken, Analena Berbok i Dmitrij Kuleba su implicitno kritikovali veliku većinu zemalja na Globalnom Jugu i koje se u ratu u Evropi drže striktne neutralnosti. Poruke trojke su podsetile na preteću izjavu američkog predsednika Džordža V. Buša sa početka agresije na Irak 2003: "Ili ste sa nama ili protiv nas."
Na posebnoj konferencijskoj sesiji posvećenoj ratu u Ukrajini Berbok se nije samo proslavila znanjem iz geometrije (predsednik Vladimir Putin mora da se "promeni za 360 stepeni" kako bi Ukrajina bila bezbedna) već je i izjavila: "Neutralnost nije opcija, jer tada stojite na strani agresora".
Državni sekretar Blinken je poručio da nema neutralnosti... "Nema ravnoteže", pa naglasio: "Stvarno, ne možete biti neutralni". Ukrajinski Kuleba je hvaljenjem Zapada zbog "zalaganja za principe i pravila", možda implicirao da je Globalni Jug varvarski i van zakona.
Neki lideri afričkih i južnoameričkih zemalja bili su očigledno razočarani što rat u Ukrajini, koji ušao u drugu godinu – poznati američki ekonomista Džefri Saks računa devetu, od Majdanskog puča 2014. - oduzima vreme, novac i pažnju Zapada na štetu drugih gorućih problema. Zapad je kritikovan i što druge zemlje stavlja na "test lojalnosti" prema Ukrajini i ne sluša njihove zabrinutosti.
Prilagođavanje novoj geopolitičkoj stvarnosti
Zapadni zvaničnici su priznali da su bilateralni sastanci na marginama konferencije pokazali mnogo veću zabrinutost zbog pitanja kao što su inflacija, dug, veće cene energije i sigurnost hrane, nego rat u Ukrajini. Dugotrajno je ogorčenje zbog razočaravajućih rezultata Zapada u raspodeli vakcina protiv virusa korona i nadoknađivanju štete prouzrokovane klimatskim promenama.
Fransia Markez, potpredsednica Kolumbije, rekla je da njena zemlja želi pomoć Evrope u borbi protiv efekata klimatskih promena i zaštiti Amazonske prašume. "Ne želimo nastavak razgovora ko će biti pobednik ili gubitnik u ratu", rekla je ona.
Premijerka Namibije Sara Kugongelva-Amadila upitana zašto se njena zemlja, svojevremena nemačka kolonija Jugozapadna Afrika, uzdržala od donošenja rezolucije u Ujedinjenim nacijama o osudi Rusije zbog rata u Ukrajini, odgovorila je da je ta država usredsređena na "rešavanje problema, a ne na prebacivanje krivice".
"Novac potrošen na kupovinu oružja bio bi korisniji za pomoć razvoju u Ukrajini, Africi, Aziji, samoj EU, gde se mnogi ljudi suočavaju sa teškoćama," ukazala je premijerka.
Filipinski šef diplomatije Enrike Manalo je izneo dalji važan zahtev Globalnog Juga, reformu UN i drugih međunarodnih institucija. Treba ih prilagodili novoj geopolitičkoj stvarnosti, veoma različitoj od 1945, kada je definisana sadašnja struktura globalnog upravljanja.
Stanovništvo planete je premašilo osam milijardi ljudi, a više od šest milijardi živi u zemljama koje su aktivno neutralne u ratu u Ukrajini.
Jesenas su dvojica američkih penzionisanih diplomata iznela u Njuzviku da je "87 odsto svetskog stanovništva odbilo da nas sledi. Ekonomske sankcije su ujedinile naše protivnike u zajedničkom otporu… Neočekivano, izbijanje Drugog Hladnog rata je, takođe, usmerilo zemlje, naše nekadašnje partnere ili nesvrstane, da sve više budu višestrani."
Zemlje Globalnog Juga mogle bi biti najvažnije
Globalni rased je očigledan. Zemlje koje su uvele sankcije Rusiji, tzv. "zlatna milijarda" sa relativno bogatim stanovništvom je imala koristi od ekonomske eksploatacije u vreme kolonijalizma. Povrh toga, Noam Čomski, lingvista i filozof je primetio kako je "važno imati na umu koliko su SAD izolovane van engleskog govornog područja. Istovremeno, sa njima su samo evropske elite... Ne i sam narod, koji nije jedistven..."
Čomski ukazuje i na moguću posebnost francuske elite.
U izveštaju Minhenske konferencije se, između ostalog, ističe kako zemlje Globalnog Juga mogu postati najvažnije države koje će prevagnuti na jednu od strana. "One mogu poremetiti ravnotežu između konkurentskih sistema i stoga odrediti sudbinu međunarodnog poretka zasnovanog na (zapadnim) pravilima." Priznaje se da "moćne države poput Indije, Turske ili Saudijske Arabije prilično aktivno štite svoja opredelenja u trenutnom geopolitičkom sukobu – kako kada je reč o Ukrajini, tako i o mnogim drugim političkim pitanjima. ... izgleda da su mnogo više vođene pragmatičnijim razmišljanjem."
Nezadovoljstvo zbog postkolonijalne dominacije
Navodi se, takođe, da: "mnoge zemlje u Africi, Aziji i Latinskoj Americi postojano gube veru u zakonitost i pravdu međunarodnog sistema koji im nije dao odgovarajuće pravo glasa u globalnim poslovima i nije se dovoljno usredsredio na njihove osnovne probleme. Za mnoge države ovi neuspesi su duboko povezani sa Zapadom. One uviđaju da poredak na čelu sa Zapadom karakterišu postkolonijalna dominacija, dvostruki standardi i zanemarivanje problema zemalja u razvoju.”
Ovakvi stavovi možda nagoveštavaju da Zapad prepoznaje potrebu da promeni svoj pristup razvojnoj saradnji sa zemljama Globalnog Juga kako bi se suprotstavio rastućem uticaju Pekinga i Moskve. Ukoliko diskusije i rezultati Minhenske konferencije ukazuju da su zapadne sile priznale značaj zemalja Globalnog Juga, čini se da je to uglavnom zbog potrebe da se dobije njihova podrška u velikim sukobima protiv Rusije i Kine.
Sukob u Ukrajini je već pokazao da je odbijanje mnogih zemalja Latinske Amerike, Afrike i Azije da podrže zapadne sankcije među faktorima neuspeha zapadnih pokušaja da izoluju Rusiju.