Prošle sedmice su se pripadnici gruzijskog "civilnog društva" žestoko sukobljavali duž glavne ulice u Tbilisiju, poznate Rustaveli avenije, sa snagama bezbednosti. Razlog: rasprava, pa i tuča u parlamentu među poslanicima prilikom prvog čitanja zakona "O transparentnosti stranog uticaja", iliti finansiranja nevladinih organizacija (NVO) iz inostranstva.
Suočene sa velikim pritiskom pripadnika i poklonika NVO kod kuće, na čelu sa predsednicom Republike Salome Zurabišvili i pretećim porukama iz Vašingtona, Brisela i drugih evropskih prestonica, vladajuće stranke povukle su nacrt zakona.
Protesti veoma podsećaju na prevrat na Majdanu u Kijevu 2014, ocenio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. "Režirani" su iz inostranstva i još jedan su pokušaj zavere, rekao je ministar i dodao da je stvarni cilj stvaranje još jedne "iritirajuće" situacije na granicama Rusije.
Informisanje o, a ne ograničavanje
Po analitičarima, nije slučajno što su, dok Vašington vodi posredan rat protiv Rusije u Ukrajini, ponovo izbili uobičajeni džepovi napetosti na periferiji Rusije. U kavkaskoj državi Gruziji, sa oko 3,7 miliona stanovnika, demonstranti sada traže i ostavku vlade, te nove izbore.
Gruzijski zakon je predviđao stvaranje nacionalnog registra "agenata stranog uticaja". Bili bi uključeni svi neprofitni entiteti i medijske organizacije koji primaju 20 odsto ili više svog finansiranja iz inostranstva.
Vladajuća partija "Gruzijski san" i koalicioni partner "Snaga naroda" su tumačili da je cilj predloženog zakona bio "informisanje o" – a ne ograničavanje aktivnosti NVO i medija. Uveravano je da će zakon obezbediti "transparentnost stranog uticaja".
Prema tumačenju ruskih medija, nekoliko uticajnih NVO koje finansira Zapad odmah je shvatilo egzistencijalnu prirodu moguće mere. Najavili su formiranje "privremene tehničke vlade" i dali vlastima ultimatum, preteći im "mirnom revolucijom" ukoliko odbiju.
Jedna strana NVO na 460 Gruzijaca
Prema gruzijskoj nacionalnoj statističkoj službi Sakstat, od proleća 2022. su u zemlji delovale 7.972 kompanije sa stranim osnivačima. Jedna strana NVO dolazi na oko 460 Gruzijaca. Poređenja radi, u SAD je u novembru 2022, skladu sa zakonom o registrovanju stranih agenata FARA, registrovano više od 500 aktivnih "stranih agenata".
U Gruziji su NVO i sa njima povezani ljudi igrali aktivnu ulogu u "Revoluciji ruža" 2003, kada je oboren nekadašnji sovjetski ministar spoljnih poslova Eduard Ševardnadze, a vlast preuzeo kontroverzni proamerički političar Mihail Sakašvili. Tako je bilo i 2012. godine, kada je na vlast prvi put došao "Gruzijski san". Povrh toga, od nezavisnosti 1991. država Gruzija je bila glavni primalac američke pomoći od preko pet milijardi dolara.
Godišnji budžeti najuticajnijih gruzijskih NVO uporedivi su sa prometom komercijalnih kompanija srednje veličine. Prema jednom proračunu, samo je Fondacija za otvorena društva (OFS) američkog milijardera Džordža Soroša od 2003. do 2006. uložila više od 10 miliona dolara u gruzijsko "građansko društvo".
Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), središnja američka NVO koja ne krije vezu sa Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA), je, prema sopstvenim izveštajima, dodelila grantove od 1,2 miliona dolara samo u 2013. za tri desetine projekata gruzijskih partnera. Fokus je, između ostalog, bio na programima građanskog vaspitanja, podršci medijima, uključujući istraživačko novinarstvo, nadgledanju izbora i civilnoj kontroli aktivnosti izvršne i zakonodavne vlasti.
Istovremeno, ekonomska situacija za Gruzijce izvan budžeta NVO nije sjajna. Prema procenama za 2022, ukupan domaći proizvod po glavi stanovnika iznosio je 6.770 dolara.
NVO postaju sve važniji deo međunarodnog pejzaža 21. veka, ispunjavajući različite humanitarne zadatke koji se posebno odnose na pitanja siromaštva, životne sredine i građanskih sloboda. Međutim, NVO imaju i tamnu stranu. Od nastanka su korišćene kao spoljnopolitički alati, što posebno čine SAD. Umesto da koriste golu vojnu silu, SAD upotrebljavaju NVO za sprovođenje svoje spoljne politike, posebno NED, Fridom haus i Amnesti internešenel...
Čvrsta pravila
Kremlj je 2006. stao na put širenju uticaja stranih udruženja u Rusiji, budući da su neka učestvovala u (tajnim) planovima NED-a za destabilizaciju zemlje. Tadašnja čvrsta pravila za NVO su na Zapadu opisali kao "novu ofanzivu Putina – diktatora... na slobodu udruživanja". No, rusku politiku su sledile druge države, koje je, za uzvrat, zapadna štampa označila kao "diktatorske" ili autoritarne.
Međutim, prvi zakon o registrovanju stranih agenata (FARA) donele su upravo SAD 1938. tada prevashodno radi suzbijanja nacističke propagande. Usledili su Ruska Federacija (2012), Australija (2018), Mađarska (2019), a u parlamentu Kanade je na raspravi od 2021. godine.
Posle Hladnog rata, inostrana pomoć je sve više davana preko NVO, što je dovelo do eksplozivnog porasta njihovog broja na Globalnom Jugu, zavisnom od međunarodnog finansiranja. Neki kritičari inostranog finansiranja NVO ukazuju da ono usmerava primaoce ka prioritetima samih donatora umesto zajednica u kojima deluju.
Zaštita nacionalnog suvereniteta
Prema studiji iz 2013. objavljenoj u "Džornal of demokrasi", među 98 zemalja je u "51 ili zabranjeno (12) ili ograničeno (39) strano finansiranje civilnog društva". Od 2002. je 20 zemalja ažuriralo domaće zakone radi ograničenja stranog finansiranja NVO. Od 1990. je 13 od 54 afričke države usvojilo zakone koji ograničavaju inostrano finansiranje NVO.
Kritičari NVO tvrde da su ograničenja opravdana radi zaštite nacionalnog suvereniteta i želje da se ukloni strani uticaj. U staroj (iz 1999.) i još uvek dobroj knjizi "NVO: u službi imperijalizma", profesor Džejms Petras je pisao o ideologiji političkog aktivizma, institucionalizovanoj od strane NVO i sponzorisanoj od zapadnih fondacija, a koji koristi revolucionarne idiome. Petras smatra čelnike NVO "neokompradorima, levičarskom pešadijom imperijalizma".
Krajem prošlog avgusta je zamenik sekretara ruskog Saveta bezbednosti Aleksandar Grebenkin izneo da su SAD i njihovi saveznici od februara 2022. platili preko četiri milijarde rubalja (66 miliona američkih dolara) "pseudopacifističkim" ličnostima u Rusiji. Izdašno finansiranje nije ništa novo i deo je uveliko istrošene šeme intervencije koju Vašington koristi u Istočnoj Evropi više od 30 godina.
I kineski analitičari pominju NVO kao prvo među sredstvima korišćenim u "obojenim revolucijama".
"'Nevladine organizacije'" pod kontrolom američke vlade često se koriste za sprovođenje dugoročnog prodora u targetirane zemlje. Pekinški "Global tajms" je 2021. podsetio da su "nekoliko godina pre 'Revolucije ruža'… strane države i organizacije počele da pružaju finansijsku pomoć nevladinim organizacijama i opozicionim strankama unutar Gruzije. Na primer, USAID je uložio 1,5 miliona dolara u kompjuterizaciju biračkih spiskova u Gruziji."
Londonski "Gardijan" je krajem 2004, za vreme narandžaste "Revolucije kestena" u Ukrajini, pisao da je "ta kampanja američka kreacija, sofisticirana i briljantno zamišljena vežba zapadnog brendiranja i masovnog marketinga, koja je u četiri zemlje tokom četiri godine korišćena za pokušaj spasavanja nameštenih izbora i svrgavanja sumnjivih režima."
Finansirana i organizovana od strane američke vlade uz angažovanje američkih konsultanata, sociologa, diplomata, dve velike američke stranke i nevladinih organizacija SAD, kampanja je prvi put korišćena u Evropi u Beogradu 2000. za pobedu nad Slobodanom Miloševićem.
Po "Gardijanu","Ričard Majls, američki ambasador u Beogradu, odigrao je ključnu ulogu... Kao američki ambasador u Tbilisiju, ponovio je ovaj trik u Gruziji..." Identična kampanja nije uspela 2002. u Minsku.
Da li se u Gruziji sad ponavlja istorija?