Šangri-La dijalog bez razgovora

U romanu "Izgubljeni horizont", engleskog pisca Džejmsa Hiltona iz 1933. godine, Šangri-La je mistična, skladna dolina do koje put lagano vodi iz budističkog manastira smeštenog na zapadnom kraju lanca planina Kunlun koje završavaju na tibetanskoj visoravni. Od tada je Šangri-La sinonim za bilo koji zemaljski raj – beskrajno srećnu zemlju izolovanu od ostatka nemirnog sveta.

Ovogodišnji Šangri-La dijalog u Singapuru – nazvan, ne po mitskoj himalajskoj utopiji već po hotelu iz poznatog međunarodnog lanca u kome je na ovom ostrvskom gradu-državi forum 2001. prvi put organizovan – nimalo nije bio idilično, sveto utočište budista u vreme sukoba. Na vodećem i najvećem azijskom sigurnosnom skupu, poređenom sa starijom i poznatijom Minhenskom bezbednosnom konferencijom, u punoj meri je iskazan rivalitet dveju moćnih sila, SAD i NR Kine.

Ne samo da je kineski ministar odbrane Li Šangfu odbio zvanični sastanak sa američkim sekretarom za odbranu Lojdom Ostinom, već su obojica u govorima upozorili na opasnosti od otvorenog sukoba između dve među navećim vojnim silama sveta.

"Ne može se poreći da će ozbiljan sukob ili suočavanje između Kine i SAD biti nepojmljiva katastrofa za ceo svet", rekao je Li.

Ministar Li je u osnovi odbio zvanični sastanak sa kolegom Ostinom, jer je od 2018. pod američkim sankcijama zbog svoje uloge u nabavci vojne opreme iz Rusije. U govoru je ocenio da su bilateralne veze Vašingtonom na "rekordno niskom nivou", te da "SAD treba da deluju iskreno kako bi sprečile dalje pogoršanje odnosa".

Zategnuti odnosi

Odnosi Vašingtona i Pekinga su veoma zategnuti po nizu pitanja, od rešenosti NR Kine da svoju pobunjenu pokrajinu Tajvan vrati matici državi, preko značajnih teritorijalnih zahteva te zemlje u Južnom kineskom moru do američkih ograničenja izvoza poluprovodničkih čipova u Kinu, što Peking vidi kao sredstvo za sputavanje tehnološkog razvoja NR Kine…

Uoči foruma u Singapuru, predsednik NR Kine Si Đinping pozvao je rukovodioce Komisije za nacionalnu bezbednost da budu spremni za "najgori i najekstremniji scenario". Si je poručio da je "složenost pitanja nacionalne bezbednosti sa kojima se sada suočavamo znatno porasla".

SAD, koje su očiglednim pokušajem da Ukrajinu pretvore u deo antiruskog NATO-a naterale Moskvu da pokrene vojna dejstva, sada nameravaju da isto učine u Azijsko-pacifičkom regionu organizovanjem grupe zemalja u koordinisanu oružanu silu za suprotstavljane Kini oko Tajvana i po Južnom kineskom moru. Namera je da bude osigurana "Volfovicova doktrina", po planovima američkog zamenika ministra odbrane iz 1992. da SAD budu trajna globalna vojna sila i hegemon.

Sa ovog stanovišta, dominantnog u politici SAD, u toj zemlji se razmatra svaki element kinesko-američke saradnje: legitimni izdaci NR Kine za odbranu, njen napredak u kvantnom računarstvu, odustajanje od američkog dolara, posredovanje između Irana i Saudijske Arabije, čak i pokušaj Pekinga da posreduje u mirovnim pregovorima za Ukrajinu. Sve to se tumači kao neprijateljske akcije usmerene protiv "hegemonije" SAD. Ukoliko ovakvo gledište ostane preovlađujuće u američkoj politici, teško da će svet izbeći još ozbiljnije razmirice između Vašingtona i Pekinga.

Zato je nedavna Šangri-La konferencija bila jedan od najvažnijih sastanaka poslednjih godina. Mnogi među stotinama vojnih analitičara, zvaničnika i naučnika iz celog sveta su na preko stotinu sastanaka iza zatvorenih vrata tragali za načinima da budu izbegnuti sveobuhvatni novi Hladni rat i oružana konfrontacija SAD i Kine. Navodno, do sada nije viđeno toliko posla, komentara, analiza i ogromne količine dobijenih informacija kao tokom ovogodišnjeg dijaloga.

Koreni sukoba

Očekuje se da će Azijsko-pacifički region biti u središtu međunarodnih procesa tokom 21. veka zbog svoje vodeće uloge u globalnoj ekonomiji. Međunarodni monetarni fond je nedavno predvideo da će region, koji obuhvata više od 50 odsto svetskih mora, ove godine doprineti sa 70 odsto globalnom privrednom rastu.

Ovo objašnjava zašto su mnogi u međunarodnoj zajednici zainteresovani za budućnost regiona odnedavno nazvanog i Indo-Pacifik. No, dve najveće sile imaju dijametralno suprotne stavove: Kina vidi obostrano korisnu saradnju kao put napred, dok SAD tvrdoglavo nastavljaju da vode politiku podele i hegemonije u regionu.

Koreni geopolitičkog sukoba često leže u ekonomiji, a to se posebno odnosi na kontinuiranu eskalaciju odnosa SAD sa Kinom. Pri tome Kina nadmašuje jednostavnu oznaku "konkurenta jednakog sa" SAD.

Očekuje se da će u narednoj deceniji, ako ne i ranije, Kina da nadmaši SAD mereno nominalnim ukupnim društvenim proizvodom BDP – pošto je to, po MMF, ostvarila još 2016. shodno paritetu kupovne moći. Kina je svetski lider u visokoj tehnologiji, savremenoj infrastrukturi, obnovljivoj energiji i borbi protiv siromaštva. Prema podacima Australijskog instituta za stratešku politiku (ASPI), poznatog po širenju dezinformacija o NR Kini u ime američkog vojno-industrijskog kompleksa, Kina predvodi čovečanstvo u razvoju 37 od ukupno 44 kritične tehnologije.

Sve samouvereniji nastup širom sveta rukovodstvo u Pekingu kombinuje sa pristupom globalnom razvoju koji odbacuje hegemoniju i naglašava istinski multilateralizam. Zato SAD agresivno reaguju na jačanje Kine. Zvanični Vašington je preusmerio veći deo ionako naduvanog državnog vojnog budžeta u Azijsko-pacifički region, uključujući opasnu militarizaciju Tajvana. SAD takođe šire propagandu "ljudskih prava" kako bi opravdale podrivačke aktivnosti obojenih i drugih oblika intervencije. U poslednje vreme su posvetile veliku pažnju napadima na Kinu uz pomoć ekonomske izolacije.

U takvim okolnostima NR Kina i SAD nude rivalske koncepte za azijsko-pacifički region. Na dijalogu u Singapuru bilo je malo preklapanja u predstavljenim vizijama.

Najznačajniji izazov

Ostin je rekao da Vašington radi zajedno sa regionalnim saveznicima "svakim danom sve tešnje". Smatra se da je penzionisani general imao na umu svojevrstan diplomatski blickrig, radi sticanja podrške deset država Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (Asean). Poručio im je da su SAD pouzdan partner, spreman da pomogne zemljama da se nose sa kineskim "ucenjivanjem".

Nedavno je čelnik Pentagona rekao je da je "čitavo njegovo ministarstvo" usredsređeno na nastavak "nadmašivanja" Kine. Opet, u prošlogodišnjoj strategiji nacionalne bezbednosti administracije predsednika Bajdena NR Kina je identifikovana kao "najznačajniji geopolitički izazov Americi".

Ostin je na Šangri-La istakao i posvećenost Vašingtona politici prema Tajvanu radi "očuvanja statusa kvo u moreuzu u skladu sa našom dugogodišnjom politikom jedinstvene Kine". Paralelno, sledi "ispunjavanje naše jasno utvrđene obaveze prema Zakonu o odnosima sa Tajvanom" koji poslednjih godina znači sve bližu vojnu saradnju SAD sa režimom na ostrvu.

Ministar Li je formulisao svoje izlaganje u kontekstu inicijative predsednika Si Đinpinga za globalnu bezbednost, spoljnopolitičku strategiju zasnovanu na ekonomskom razvoju. Inicijativa promoviše "zajedničku, sveobuhvatnu, saradničku i održivu bezbednost i istražuje novi put ka bezbednosti koji uključuje dijalog umesto konfrontacije, partnerstvo umesto saveza i obostranu korist", poručio je kineski zvaničnik.

Protiv nametanja tuđe volje

Li je nastup zasnovao na kineskim vrednostima. "Mi u Kini verujemo da je ključ da zemlje žive u skladu međusobnog poštovanja i odnosu jednih prema drugima kao jednakih", rekao je general. "Odlučno se protivimo nametanju tuđe volje drugima, stavljanju sopstvenih interesa iznad koristi drugih i obezbeđivanju sopstvene bezbednosti na štetu drugih."

Li je ponovio i dugogodišnju kinesku kritiku nastojanja Vašingtona da uspostavi saveze u regionu kao deo onoga što se u Pekingu doživljava kao strategija ometanje geopolitičkog uspona NR Kine. "Pokušaji da se podstaknu savezi slični NATO u azijsko-pacifičkom regionu su put ka otmici regionalnih zemalja i preterivanja sa sukobima i suprotstavljanjima", kazao je Li.

Li je rekao da je "Tajvan Tajvan Kine" i "to je pitanje koje Kinezi moraju da reše". To što je ministar posvetio veliku pažnju Tajvanu se tumači kao nastojanje Pekinga da spor sa vlastima u Tajpeju bude što manje internacionalizovan.

I posle diskusija na Šangri-La jasno je da su SAD manje zainteresovane za razvoj, a više za širenje haosa u interesu očuvanja vlastite ekonomske i političke dominacije. Kina, sa druge strane, ne samo da nastoji da usmeri investicije ka rastu domaće ekonomije, već je stekla poverenje većine zemalja sveta pristupom ekonomskoj saradnji na obostranu korist. Vodeća uloga Kine u demokratizaciji ekonomskog razvoja očigledna je u konkretnim dostignućima inicijative "Jedan pojas, jedan put", kao i njenoj ulozi u BRIKS-u i Šangajskoj organizaciji za saradnju...

Jedna od poruka debata iz Singapura mogla bi da bude kako će Azija i čovečanstvo još dugo putovati do globalne Šangri-La i onog sklada iz "Izgubljenog horizonta"…