Rusija uspešno održava ekonomsku stabilnost pred "neviđenim izazovima". Istovremeno, "ružni, u suštini neokolonijalni međunarodni sistem je prestao da postoji, dok je multipolarni svetski poredak, nasuprot tome, ojačao i to je neizbežan proces". Ovo su neke od glavnih poruka ruskog predsednika Vladimira Putina sa prošlonedeljnog Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma (SPIEF).
Forum, koji se održava od 1997, postao je vodeća globalna platforma za predstavnike poslovne zajednice da razgovaraju o ključnim ekonomskim pitanjima sa kojima se suočavaju Rusija, Evroazija i čovečanstvo. Tema ovogodišnjeg, 26. po redu foruma je bio "Suvereni razvoj kao temelj pravednog sveta: udruživanje snaga u ime budućih generacija".
Počasni gost foruma bio je predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) Muhamed bin Zajed Al Nahjan, koji je doveo i najmnogoljudniju delegaciju od 200 privrednika. Na forumu su bili, među visokim stranim gostima, i predsednik Alžira Abdelmađid Tebuni, te premijer Egipta Mustafa Madbuli. Kineska delegacija je bila druga najbrojnija (147 članova), a posle indijskih, mjanmarskih i kubanskih privrednika sledilo je i 26 američkih poslovnih ljudi.
Sklopljeno skoro 900 ugovora vrednih 46 milijardi dolara
Ovogodišnji SPIEF dodatno je opovrgao ideju da je Rusija ekonomski izolovana. Više od 17.000 učesnika iz 130 zemalja prisustvovalo je četvorodnevnom događaju, uključujući predstavnike 150 kompanija sa sedištem u zemljama koje su uvele sankcije Rusiji. Pošto je forum, pre svega, mesto za poslovanje i stvaranje novih partnerstava koja premašuju kontinente, i ove godine su podstaknute trgovinske veze između većine zemalja sveta. Tokom događaja sklopljeno je približno 900 ugovora ukupno vrednih 46 milijardi dolara.
Jedna od glavnih tema foruma bio je ekonomski razvoj Rusije u uslovima zapadnih sankcija, dok je u svetskoj ekonomiji istorijski preokret. Uprkos prognozama o ekonomskom kolapsu, zvanični podaci pokazuju da je ruska ekonomija u 2022. opala za samo 2,1 odsto. Međunarodni monetarni fond predviđa da će ruska ekonomija ove godine porasti za 0,7 odsto.
Na forumu su raspoloženje i prognoze učesnika pokazali da ruska ekonomija dobija na snazi. Važan govor predsednika Putina bio je posvećenom razvoju ruske ekonomije u uslovima zapadnih sankcija i uspostavljanju novog svetskog poretka koji dovodi u pitanje hegemoniju "zlatne milijarde". Učesnici foruma su takođe veliki naglasak stavili na dedolarizaciju globalne ekonomije, navodeći činjenicu da Sjedinjene Američke Države pretvaraju status svoje valute kao rezervne u globalnoj ekonomiji u oružje koje koriste u geopolitičke svrhe.
U programskom govoru Putin je rekao da se nacionalna privreda, uprkos sankcijama bez presedana, pokazala neverovatno otpornom. Stopa nezaposlenosti u Rusiji je opala na rekordno nizak nivo od 3,3 procenta, a stopa inflacije je smanjena na 2,9 – znatno niža nego u većini zapadnih zemalja. Ruski izvoz je u 2022. dostigao desetogodišnji maksimum od 592 milijarde dolara, podržavajući milione radnih mesta i pružajući vladi desetine milijardi dolara poreskih prihoda.
Putin se složio sa mišljenjima domaćih stručnjaka da će ruska ekonomija u 2023. porasti za 1,5 do dva procenta. I sve to je ostvareno zahvaljujući "odgovornoj, uravnoteženoj budžetskoj i monetarnoj politici", rekao je šef države.
Nova koncepcija suverenog razvoja
U skoro sat i po dugom govoru - zbog čega se na kraju izvinio prisutnima - Putin je izložio novu koncepciju "suverenog razvoja". Založio se za izgradnju suverene ekonomije, razvoj infrastrukture i industrijskog potencijala bez klecanja pred ucenama sankcija. Ekonomija usredsređena na ponudu, visoke plate i tehnologije u središtu je Putinove vizije.
Domaći stručnjaci tumače da će Rusija iskoristiti bogatstvo prirodnih resursa i visok ljudski kapital da ponovo postane industrijska ekonomska sila. Decenijama je Rusija izvozila sirovine na Zapad i profite od te prodaje koristila za uvoz napredne tehnologije, opreme i širokog asortimana robe široke potrošnje. Iako je ovaj model donosio visoke prihode Rusiji, u 2022. je postao neodrživ. Geopolitička potreba primorava Rusiju da postane ekonomski samodovoljnija.
Putin je istakao i da se Rusija, izložena ekonomskom pritisku Zapada, nije odlučila za samoizolaciju. Naprotiv, intenzivirala je saradnju sa ključnim pokretačima svetske privrede.
"Naša trgovina sa nekim zemljama, čiji lideri ne podležu često drskom spoljnom pritisku i vode se sopstvenim nacionalnim interesima, a ne interesima drugih, porasla je nekoliko puta, ne samo za desetine procenata", rekao je Putin.
"Ovo je još jedan dokaz da su zdrav razum, poslovna energija i objektivni tržišni zakoni jači od političkih razloga", dodao je Putin. Po njemu, to je dokaz više da je svet napustio stari neokolonijalni sistem. Čovečanstvo sada napreduje ka novom multipolarnom uređenju, dodao je.
Saradnja Rusije i Kine
Najrečiti primer je bujajuća ekonomska saradnja dva velika evroazijska suseda, Rusije i Kine. Uzajamni trgovinski obrt u 2022. je premašio 190 milijardi dolara. Tokom prvih pet meseci 2023. je postojan pozitivni trend - rast od skoro 40 procenata, iliti 93 milijarde dolara u odnosu na isti prošlogodišnji period.
Može pre roka da bude ispunjen cilj koji su postavili šefovi dve države - povećanje obima bilateralnog prometa na 200 milijardi dolara do 2024. Čak bi ove godine ta brojka mogla da bude blizu 240 milijardi dolara. Sledeći cilj je 300 milijardi do 2030. godine.
Pri tome, više od 80 odsto trgovinskih poravnanja između dve države se sada obavlja u ruskim rubljama i kineskim juanima, naveo je Putin. Dve vlade sve veću pažnju posvećuju trgovini u lokalnoj valuti i naporima za dedolarizaciju radi umanjenja rizika i troškova.
U međuvremenu, EU više nije vodeći trgovinski partner Rusije, podaci su ruskih carina. Obim bilateralne trgovine drastično opada. Udeo EU u spoljnoj trgovini Rusije umanjen je sa 38 procenata pre dve godine na 17,6 posto.
Prošle godine je iz EU izvezeno 43 odsto manje robe u Rusiju u odnosu na isti period 2021. Kina je glavni trgovinski partner zemlje, a sledi Turska.
Gledano iz Sankt Peterburga, čovečanstvo se dezintegriše, ali ne propada, ocenili su učesnici u debati na Forumu o trendovima i scenarijima za budućnost međunarodne zajednice. Koncept "sveta u raspadanju", proces u kome globalne institucije i strukture ustanovljene posle završetka Hladnog rata prestaju da funkcionišu, inače, uveo je pre pet godina uvaženi moskovski strateški institut "Valdaj". On podrazumeva da "raspadajući svet ne propada: ostaje izuzetno međusobno povezan u ekonomskom, informativnom i kulturnom smislu".
Pet trendova
U Peterburgu je prvi potpredsednik vlade Rusije Andrej Belousov izneo pet trendova koji će po njegovom mišljenju kvalitativno promeniti svet u narednih pet godina. Prvi trend je degradacija modela globalizacije nastalog devedesetih. Drugi trend je deformacija trougla SAD-Kina-Evropa, okosnice globalne ekonomije do početka prošle decenije.
Treći trend je pojava novih superekonomija - Indija, Indonezija, Brazil, Meksiko, a za njima i Južna Afrika i Nigerija. Četvrti trend je odgovor na klimatske promene. Promovišući energetsku tranziciju, zapadne države ne kriju želju da zaustave industrijalizaciju zemalja u razvoju i formiraju savez koji bi kontrolisao pristup "zelenoj" tehnologiji.
S tim je usko povezan peti trend - ka produženju digitalnog jaza. Potencijal novih igrača na globalnim platformama kao što su "Amazon" i "Alfabet", uporediv je sa mogućnostima čak i zemalja srednje veličine, ali regulatorni okvir za njihovo funkcionisanje nije razvijen. Brzo komercijalizujuće istraživanje svemira, predstavlja dalji faktor povećanja nejednakosti.
Belousov se usredsređuje na "nove zemlje" koje će postati ključni igrači u novom svetskom poretku: Brazil, Indiju, Indoneziju, Meksiko, i vidi tri moguća scenarija razvoja: novi "Paks Amerikana", zasnovan na digitalnoj tehnologiji, protekcionistički, zatvoreni zapadni klub; regionalizaciju oko razvojnih centara kao što su Kina, Indija i Vijetnam; ili "kontrolisani haos", podložan krizama hrane i vodnih resursa.
U Sankt Peterburgu su se čule duboke analize o verovatno nepovratnim ekonomskim i demografskim promenama u svetu. No, ogromne globalne izazove sa kojima se čovečanstvo suočava ne može efikasno rešiti mrzovoljni i izolovani hegemon. Multipolarna ekonomska saradnja treba da postane mantra budućnosti.