Izlet na teritoriju neprijatelja: Primirje dugo 70 godina

Panmunđom je jedno od najpoznatijih sela u svetu, sinonim za najveću turističku atrakciju na Korejskom poluostrvu, Demilitarizovanu zonu (DMZ).

DMZ je četiri kilometra širok i 250 km dug kopneni pojas koji uz 38 severnu paralelu već 70 godina razdvaja dve države, Južnu (RoK) i Severnu Koreju (DNRK). Tu je okončan Korejski rat (1950-1953), najkrvaviji oružani sukob od kraja Druge svetske vojne u kome je poginulo između dva i po i tri miliona civila i milion severnokorejskih vojnika i dobrovoljaca iz Narodne Republike Kine, kao i rivalskih trupa RoK i Ujedinjenih nacija, predvođenih Sjedinjenim Američkim Državama i 15 zemalja Evrope, Azije i Afrike. U ratu je čitavo istočnoazijsko poluostrvo temeljno razoreno, a 10 miliona ljudi, među ukupnim stanovništvom od oko 30 miliona, postali su izbeglice.

Potpisima generala je završni akt Korejskog rata okončan "brzo, tiho i u ozbiljnoj atmosferi", u roku od 10 minuta, izvestio je jedan od prisutnih novinara na današnji dan pre 70 godina, 27. jula 1953.

Čin je obavljen u objektu specijalno sagrađenom za tu priliku, od terpapira i sa slamenim krovom u mestu Panmunđom. Potpise su stavili dva generala SAD (u ime Ujedinjenih nacija), severnokorejski (jedan je bio Kim il Sung) i kineski, ali ne i južnokorejski, čiji se režim nije složio sa sporazumom. Od tada je svaki predsednik SAD, sa izuzetkom Džona Kenedija, posetio Panmunđom. 

Kao što se potpisnici primirja ni rečju nisu obratili jedan drugom niti pokušali da se rukuju, tako hladnoratovska atmosfera u DMZ vlada i danas.

Otuda su moja dva putovanja u srce DMZ na južnokorejskoj strani, do osmatračkih stanica Odusan i Dorasan i spuštanje u Treći severnokorejski tunel, bili retko uzbudljivi doživljaji.

Na sopstvenu odgovornost

U poseti DMZ morate nositi pasoš. Deci mlađoj od 11 godina nije dozvoljeno putovanje, konzumiranje alkohola je strogo zabranjeno i stalno morate sarađivati sa vodičem. Nedopustive su košulje bez kragne i rukava, pocepane farmerke, tesne pantalone, sandale i japanke, vojna uniforma kupljena na "buvljacima"... Od putnika se traži da potpiše deklaraciju koja počinje: "Poseta Zajedničkom bezbednosnom području (JSA) u Panmunđomu podrazumeva neprijateljsku teritoriju i mogućnost ranjavanja ili pogibije kao rezultat akcije protivnika".

Do DMZ treba preći preko 50 km kroz užurbani desetomilionski južnokorejski glavni grad i duž "Puta slobode". Sa leve strane protiče široka reka Han. Na desnoj se na obodima Seula nižu industrijska postrojenja, a potom pirinčana polja natopljena vodom i zeleni krajolici. Čista idila u odnosu na večito uzavreli velegrad. Delovi autoputa su prošireni, kako je objašnjeno, da bi primio tenkove u slučaju invazije sa Severa.

Kroz teleskope na "Osmatračnici ujedinjenja" na brdašcu Odu blizu DMZ jasnih dana u junu 2013. mogli su da se nazru Severnokorejci dok rade u njivama. Južnokorejski deo DMZ je zatvoren za većinu državljana RoK, osim za seljane koji obrađuju nekoliko pirinčanih polja, a potomci su predratnih lokalnih žitelja.

Na Sever se sa Ode pogled pružao do okoline srednjovekovne korejske prestonice Kesong i okolnih planina u kojima su, smatraju Južnokorejci, skriveni dalekometna artiljerija i raketni sistemi, pretnja bezbednosti Seula. Na trospratnoj osmatračnici su makete o razlikama u svakodnevnom životu u RoK i DNRK, te prodavnice sa severnokorejskom robom pribavljenom preko NR Kine. Veoma je tražen liker od borovnice (između 10 i 25 evra).

Dalje smo putovali pored tri reda ograda bodljikave žice visokih preko dva i po metra i nekoliko betonskih građevina. To su tenkovske zamke koje bi bile razorene dinamitom da spreče neprijateljska vozila u prodoru ka jugu.

Licem u lice

Jedna od glavnih turističkih atrakcija u DMZ je dolazak u JSA, kolokvijalno Panmunđom. JSA je jedini deo DMZ u kome su licem u lice suočeni vojnici dve Koreje. JSA često zovu "Selo primirja". Tu je upriličen i jedini susret tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa sa Kim Džong Unom 30. juna 2019.  

U JSA su dve prostrane zgrade. Na severnokorejskoj strani je Panmungak, a 80 metara niže južnokorejska "Kuća slobode". Tu su i prepoznatljive plave i sive omanje prizemne pravougaone građevine, nalik montažnim kućama. U njima se povremeno sreću predstavnici dve korejske države i Komande UN. Sa svake strane kuće, stražari "streljaju pogledom" severnokorejske gardiste.

U jednu od građevina koja deluje kao baraka, posetioci ulaze u dva reda. Pre prilaska kući, naš pratilac, američki vojni policajac, upozorava: "Nemojte ići dalje od vojnika levo i desno od vas".

Na sredini jedine prostorije u kući je konferencijski sto sa zelenim prekrivačem, postavljen direktno preko Vojne demarkacione linije (MDL), odnosno međudržavne granice. Na zapadnoj i severnoj strani prostorije su stajala dvojica južnokorejskih vojnih policajaca u modifikovanoj tekvodno pozi, ukopani raširenih nogu, čvrsto stegnutih pesnica i vilica. Nosili su "rej ban" tamne naočare. Južnokorejski vojni policajci moraju biti visoki najmanje 173 centimetara i imati crni pojas u džudou ili tekvondu.

Napravili smo grupnu fotografiju na severnokorejskoj teritoriji prostorije. To je bila jedina prilika da kročimo na tlo DNRK. 

Treći tunel

Druga poseta DMZ u novembru 2016. uključivala je i spuštanje u Treći severnokorejski tunel, smatra se, namenjen invaziji RoK. To je područje oko grada Pađu, u blizini Dorasana, osmatračke stanice najbliže DNRK. Tunel je jedan od četiri koji su vlasti na Jugu otkrile. Navodno, Severnokorejci su prokopali još desetak neotkrivenih tunela.

Za postojanje Trećeg tunela se doznalo 1975, posle svedočenja severnokorejskog prebega. Tada su Južnokorejci počeli da kopaju tunel radi presretanja onog sa Severa. Pošto su spojeni u novembru 1978. Južna Koreja je preuzela kontrolu nad tunelom koji su na njenoj teritoriji kopali Severnokorejci.

Treći tunel je projektovan za konvencionalno ratovanje i gerilsko ubacivanje. Nalazi se 52 km severno od Seula, 73 metra ispod površine i ukupno je dugačak 1.635 metara.

"Navodno je ovim tunelom bio moguć transport jedne pešadijske divizije na sat", kazao mi je "turistički vodič", južnokorejski redov Džong, i dodao: "To je između 10.000 i 30.000 vojnika, ali kad siđete dole videćete da je to nemoguće".

Ulaz u treći tunel podseća na manju železničku ili autobusku stanicu. Podelili su nam žute plastične šlemove, dobrodošle u tunelu širokom dva metra i isto toliko visokom. No, gvozdene konstrukcije ga čine teskobnijim. Ne mogavši stalno da koračam povijen, često sam udarao glavom o plafon. Tešio sam se da je moj kolega iz Alžira visok dobrano preko 1,90 metara.

U tunelu je, kao na nekim drugim mestima unutar DMZ, zabranjeno slikanje, pa je putovanje bilo monotonije. Slabo svetlo je treperilo, a vazduh je bio prohladan i "lepljiv". Okolo su bili stenoviti zidovi sa kojih je kapala voda.

Koračali smo po vlažnom podu od gume, plastike i gvožđa 265 metara do prve barijere od debelog betona. Kroz prozor, na barijeri su se videli bodljikava žica i mitraljesko gnezdo, pa sledeća betonska prepreka. Treća (ili poslednja) barikada je samo 170 m od granice sa DNRK. Dalje je bilo strogo zabranjeno ići, a meni se činilo i nemoguće. Okrenuli smo se i uzbrdo krenuli ka izlazu. Sve je trajalo manje od 45 minuta.

Muzej rata i oaza mira

Na povratku u Seul još vidljivije su na obalama reka Imđin i Han bile desetine kilometara prostrane visoke ograde sa bodljikavom žicom i kamerama, stotine stražarnica sa usamljenim vojnicima ili prazne. Imđin je puna mreža i bodljikavih prepreka kako se severnokorejski vojnici ili plovila ne bi uvukli na teritoriju RoK.

DMZ možda izaziva nelagodu kao odredište "crnog turizma", tematski park posvećen kataklizmičnoj masovnoj pogibiji, muzej Hladnog rata. No, za razliku od dinamičnog ostatka gusto naseljene Južne Koreje, DMZ je oaza mira, biljno i životinjsko carstvo.

To je jedna od neočekivanih posledica uspostavljanja DMZ. Minama krcata DMZ je postala prirodno utočište u kojoj ljudi nisu oštetili zemljište, floru i faunu. Retki ždralovi se hrane u poljima, a zelenilo i tišina deluju nestvarno u odnosu na blještava svetla megapolisa Seula koji pulsira svih 24 časa.

Geopolitička polarizacija

Na 70. godišnjicu zaključenja primirja Severna i Južna Koreja su i dalje tehnički u ratu – zato što nije usledio ugovor o miru. Gotovo je opšte uverenje u Severoistočnoj Aziji kako će se na takav sledeći korak čekati još dosta dugo.

Severna i Južna Koreja imaju veoma različita gledišta o nekim pitanjima koja nisu lako rešiva, smatraju u seulskim strateškim institutima. Među takvima su sporna demarkaciona linija (NLL) između dve države u Žutom moru i ponovno raspoređivanje oružja u DMZ.

Upitna je i želja SAD da bude sklopljen mirovni ugovor. "To nije u interesu SAD jer će možda biti smanjen broj američkih vojnika u Južnoj Koreji ili će se oni potpuno povući", razmišljanje je nekih analitičara. Takođe, SAD I RoK žele, pre svega, da se Severna Koreja odrekne nuklearnog oružja. O tome, pak, postoje razlike između Vašingtona i Pekinga.

Potpisnici primirja u Korejskom ratu nisu pomišljali da će ono trajati toliko dugo. Sporazum je doneo sedamdesetogodišnji mir, iako nepouzdan, između dve strane sa DMZ i MDL kao de fakto granicom.

U međuvremenu, situacija na Korejskom poluostrvu i oko njega se komplikuje pod uticajem politike SAD za obuzdavanje uspona Kine i početka oružanih dejstava u Ukrajini. U toku je geopolitička polarizacija koja u Severoistočnoj Aziji liči na podelu uglavnom na dva tabora. Odbijanje Kine da osudi Rusiju i njeno "bezgranično" prijateljstvo sa Moskvom ponegde se gleda kao svrstavanje na jednu stranu, kojoj pripada i Severna Koreja. SAD, pak, osnažuju partnerstva u azijsko-pacifičkom regionu, uključujući savez sa Japanom i Južnom Korejom.

Korejska tema ovih dana odjekuje dalje od poluostrva iz još jednog razloga. Neku upućeni govore o korejskom okviru kada razmatraju predloge za okončanje ukrajinske krize.